Народно благостање

Страаа 396 НАРОДНО

БЛАГОСТАЊЕ Бр. 25

za preradu konoplje i svih vrsta mlinova u Svilajncu (redovan). 2 juli. — Propaganda d. d., prije Jugosl. R. Mosse D. D. u Zagrebu (redovan).

Trgovački registar:

»Treska« a. d., Skoplie, upis promene čl. 1, 2, 4, 838, 41, 48, 53 i 54 drušivenih pravila. — Opšte jugoslovensko bankarsko društvo a. d., Beograd, upis članova upravnog odbora с. с. d-ra Johana Josela : Хагаукоубса Тапазја. — Вгодагsko i bagersko a. d., Beograd, upis članova upravnog odbora g. g. Latkovića Franje, Jovanovića Vide, Bočarskog Živka, Radivojevića Dušana, inž. Bajiića Proke, Đermanovića Gojka + Сауапоког Živka. — Hrvatski fiskarski zavod 4. 4. u Zagrebu, upis firme i članova upravnog odbora: с. g. d-ra Scholla Žige, Penića Ivana, d-ra Markulina Vladimira, Matko Janka i Milovanovića Josipa. — Anton Hiibl d. d. česko-jugoslovenska veletrgovina sukna, upis člana upravnog odbora g. Cesareca Rudolfa.

РАЗНО

— U Novom Sadu je umro Žarko Slepčević bivši direktor Srpske trgovačke banke i pretsednik Udruženja vojvođanskih banaka kao i Udruženja bankarskih i osiguravajućih preduzeća u Novom Sadu. Pokoini Slepčević igrao je vidnu ulogu u privrednom razvitku Voivodine. Niegov položai, kao bankara nije bio lak. Posle oslobođenja Vojvodina je izgubila svoje stare bankarske veze. Iznalaženje novih i izgrađivanje temelja samostalnog finansijskog. temelia bio je preki i važan zadatak. Pok. Slepčević imao je u tom teškom poslu mnogo uspeha. On je mnogo pažnje posvetio socijalnim pitanjima. Oko organizovanja Trgovačke omladine u Novom Sadu stekao je velike zasluge.

— Према подацима института за студиј јеврејског питања од фебруара 1933 до краја марта 1936 иселило се из Немачке 100.000 Јевреја. Од тога броја једна трећина дошла је у Палестину. У 1936 иселило се округло 21.000.

КОБУНКТУРА

СТАЊЕ НАРОДНЕ БАНКЕ НА ДАН 8 ЈУНА 1938 ГОД.

Новчани оптицај прешао је 6 милијарди дин. и износи 6.027 мил. за 42,4 мил. дин. више него претходне недеље. Новчанични оптицај био је већи само једном, кра-

Стање Народне банке (у мил. дин.)

31-У1 | 31-Х0 | 31.ХП 31-V 8-V] АКТИВА 1935 | 1936 | 1937 | 1938 | 19:8 Подлога | злато у касама — — |1,336.9. 1.588 3/1.706,21.808,2/1.811,6 злато на страни — — | 94,6 37,7 1,5! 19,5) 165 девизе — — — — — 32,1! — = — =

Yuyuno — ||,464 3/1.626,0!1.713,7|1.827,7|1.828,1 Девизе које не улазе у

подлогу — — — — — 331,6! 552,3| 453,2: 349,6) 792,7 Кован новац:

у никлу и сребру — — || 329,9] 3349) 360.0|] 433,8!] 429,6 Зајмови;

на менице — — — — |1,523,0,1 458 6 1.407,5,1,310,5)1.309,9

на хартије од вредни. — || 258.3! 2588! 262,0|] 239.6! 2393 Укупно — ||[,781.3|1,717,41.662,5|1 550 1/1.549,2

Хартије од вредности — 49,4! 116,8! 198,1! 2098! 209,8 Ранији аванси држави — ||| 670,6/1.647,8/1.638,2/1.640,8|1.640,8 Привремени аванси Глав.

Држ,. Благајни — — — || 6000] 600,0|] 600,0| 600,0| 600.0 Вредности рез. фонда — || 1190) 1376) 165,8 201,9] 201,9 Вредности ост, фондова 19,8 28,3 29,5 35,4 35,4 Непокретности, завод за

израду новч, и намештај|| 1540) 155,4! 160,4! 1758) 176,2 Разна актива — — — — | 4644! 819,3/2.037,2)2,264,42.267,5

ПАСИВА Капитал — — — — = 180,0) 180,0) 180,0! 180.0) 180,0 Резервни фонда — — — || 133,3! 153,5| 200,0| 202,0| 202,0 Остали фондови — — —| 27,4 299 341 35,44 35,4

Новчавице у оптицају — |4.890 0/5,408,5,5.358.7|5,984.9|6.027,3 Обавезе по виђењу:

потраживање Државе — 7,4. 594 17,8) 18,6) 39,3 жиро-рачуни — — — || 689,7| 651,2|1 433,01,379 6/!.324,8 разни рачуни — — — | 6886) 918 6,1.043,9 1,104,8|1 094,1 Укупно — |||,385,7|1,629,2.2,49 1,72 503,0. 2.458,2

Обавезе са роком — — || 193,4 500 50,0) 50.0) 50,0 Разна пасива — — — — || 166,6) 284,6| 3633! 333,8| 334,4

Оптицај и обав, по виђ, ||6.275,7|7.037,8|8.291.3|8.487,9.8,485,5 Укупна подлога :

28,5) прим, — — — ||1.881 6/2.089,5)2 202,12.548,5|2,349,1 зл. у кас. 28,59) прим, 1,717,9)2,041,0|2.192,5|2.323 5/2,328,0 укупно покриће — — 2998 |2968 #,|26559/) 2766%|2768%

покриће у злату — — 2737 12729 У 26449, 2737%! 2743%

јем 1925 год., 6.063 мил. дин. У једном делу наше штампе прелаз границе од 6 милијарди истицан је, кас сензационални догађај. Са тим гледиштем не бисмо се могли сложити. Оптицај новчаница је само један, иако далеко највећи и најважнији, део обавеза Народне банке. Други сачињавају потраживање државе, жиро рачуни и разни рачуни, који су добили збирни назив обавеза по виђењу. Потраживања појединих установа и појединаца по тим рачунима могу да врше функцију новца. Стога није довољно при оцени износа платежних средстава узети као ме: рило само оптицај новчаница, него треба рачунати са збиром оптицаја и обавеза по виђењу. У нашим недељним анализама стања Народне банке редовно смо подвукли огроман значај пораста збира оптицаја и обавеза по ви-

ђењу. Тај процес траје без прекида од 1983 год, а веће

размере је узео од 1985 год. када је Народна банка почела да купује немачке клириншке чекове. Збир оптицаја крајем 1936 г. већ је био са 7.087 достигао стање од 1929 г., а крајем 1937 r. ca 8.3 милијарди рекордно. У 1937 год, услед куповине злата, збир оптицаја и обавеза по виђењу нагло се повећао. Оно што се сада дешава није ништа друго него претварање једног дела обавеза по виђењу у новчанице, што је несумњиво врло ружан процес, који је природна последица претходног јаког пораста обавеза по виђењу. Обавезе по виђењу смањиле су се за 448 мил. на 2.458,2 мил. дин. Смањење жиро рачуна је Bebe, 54,8 мил. дин. (на 1.824 мил.). Највећи део тог рачуна отпада на потраживање Поштанске штедионице. И разни рачуни, потраживања државних привредних предузећа, смањили су се за 92 мил. на 1.0941 мил. Само услед пораста потраживања државе за 20,7 мил. на 39,3 мил. дин. нису пале обавезе по виђењу у јачој мери. Пораст разне пасиве је незнатан.

У активи немамо важније промене. Сток кованог новца смањио се за 4 мил, на 429,6 мил. дин. Да тога није било пораст оптицаја био би већи. Подлога је незнатно повећана за 482.614 дин. на 1.828 мил. са 28,5/0 прима за 600.000 на 2.349 мил. дин. Али зато су већа померања у њеном саставу. 3 мил. дин. злата на страни пренето је у касе Народне банке. Зајмови су се смањили за незнатан износ од 848.489 дин. на 1.549,2 мил. Разна актива показује пораст од 3,2 мил. дин. на 2.267,5 мил. дин. Збир оптицаја и обавеза по виђењу је за 2,4 мил. дин. мањи него претходне недеље и износи 8.485,5 мил. дин.