Народно благостање

7 18. јуни 1938,

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 397

Београдска берза

Извештајна недеља од 10 до 16-У1-1938.

ЕФЕКТНО ТРЖИШТЕ

Није скоро била овако велика разлика између расположења на берзи и курсева. Таквих дискрепанција има с времена на време и оне се појављују обично, кад год се одиграва какав велики обрт у структури берзанског посла. То је био узрок и овога пута, те се из курсева није могло да види расположење на берзи. Ко је читао дневне листове, тај је добио утисак да се берза налази непрекидно под депресивним утицајима. Курсеви одиста иду на ниже. Необично топло време, које је избило изненада у првој половини месеца јуна, створило је атмосферу која потсећа на тако зване псеће дане. Међутим, још ниједан берзијанац није отишао на отсуство па ни капиталисте ван берзе. Друга околност лежи у чињеници, коју смо истакли у последњем извештају, наиме да један велики број капиталиста бира папире за пласирање преко лета. Обрт није био изванредно велики, али је окарактерисан тиме, да је за ово време осуствовала јавна рука. Целокупна тражња је дошла од приватне руке која је у понедељак избила таквом силином, да је од једном створила врло оптимистичко расположење. Поплашили се капиталисти одједном да неће да се врате високи курсеви и настало је поново куповање.

Код тог куповања је врло интересантна нова оријентација једног дела капиталиста. То је интерес за Беглуцима. Док су Беглуци били последњи месец и по дана (заједно са Далматинцима), папир који је био у депресији и који би далеко пао у курсу да га није била прихватила јавна рука, дотле се, на велико изненађење многих, један део тражње сада окренуо Беглуцима. Ми ћемо се уздржати од коментара ове појаве; али морамо само толико да истакнемо, да идеја која је лебдела над нашим ефектним тржиштем, наиме да се курсеви 6%/, папира морају подићи близу пари због новог зајма, доминира и данас. Само се тако објашњава жива тражња за 6%/о аграрним папирима. Може се рећи, да је више од два месеца била стално већа понуда од тражње у овим папирима, а да је сада наступи: ла обрнута ситуација, да је већа тражња од понуде. Што курсеви нису знатно скочили објашњава се тиме, да се капиталисти уздржавају од тражње чим примете да ће курсеви ићи горе, а они би хтели да искористе депресију курсева и дођу до релативно јевтиније робе.

10-VI TI-MI I4-VI 15-VI IG-VI Ратна штета 481.87 481.25 481.25 481— 480Ратна штета, термин — — — — 49). Агр. обв. 1921 — 62.50 62— — 4, Агр. обв. 1934 62— 6175 6150 — бој Беглуци 92— „91.37 91837 6%0 Беглуци, термин — — — — бо. Далматинци 9175 9112 91.25 6%, Далматинци, термин — — — — 7" MHHBecT. 3ajaM — — — m 7%/0 CengMrMaH — — — — 79) Стаб. зајам — — — — = 7 Блер — 93.50 68% Блер — 98—— Дувански лоз — — _— — ПИ Црвени Крст = = = — = Народна банка — — a — == Прив. агр. банка с. к. — — — — Прив. агр. банка к. к. — — 23250 231— —

Насупрот овоме држању 6%о аграрних папира показују 45 аграрни папири, како они из 1921, тако и они из 1934, лабавију тенденцију. Курсеви су попустили у претходној недељи и продужили попуштање и у овој. То је пак

дало повода веома живом послу у овим папирима, Нарочито је интересантно да су сеу великом обиму појавили 40/) северни аграрци, чије понуде није било на берзи пуна два месеца. Или су судови доделили нове комаде или су се неки имаоци одлучили сада да продају своје старе. Али је интересантно да је роба однешена као алва. Штогод се појавило 49 папира, нарочито северних аграраца, све је нашло купца.

Курс Далматинаца је попустио такође, иако се понуда готово губи са берзе. То је вероватно дошло отуда што је потребно да се васпостави маржа између њих и Беглука. Па како су Беглуци водећи, то се она може да васпостави само путем пада курса Далматинаца. А колико је била жива тражња код Беглука ове недеље, најбоље показује чињеница да су ситнији комади, на пример они од две и по хиљаде дин., плаћени само по У: тачке мање него петохиљадарке, док је раније обично био размак од 11/»—2 поена. (Још се на берзи тргује ситнијим комадима и сасвим је природно што их имаоци продају на берзи, јер је згодније трговати са У: и /; поена ниже, него носити папире у Министарство финансија на замену).

Још увек велику улогу играју Блерови папири. И они су били попустили у овој општој депресији курсева, али уз веома жив обрт, као и код других папира. На 95, код 7%о Блера, била је мало застала тражња, али на 93,50 она се појавила. Малу депресију учинила је чињеница, да је долар нешто попустио на енглеском тржишту; али је рентабилитет Блерових папира толико велики, да они морају остати предмет живе тражње од стране капиталиста.

Код Народне банке и Паба влада извесно затишје. То је сасвим природна појава код акција у јуну месецу. Али акције оба ова папира имају огромну отпорну снагу.

Обрт је био следећи:

10—16/VI 2—9JVI

у хиљадама дин.

Ратна штета 1.249 1.975 Ратна штета, термин — 1.205

49) Аграрци 1921 149 192

4% Аграрци 1934 492 – 79. Инвестициони 59 119 69 Беглуци 2.771 512 6%/, Беглуци, термин — 281 69, Далматинци 609 300 7" Блер 771 1.032 89 Блер 213 173 Народна банка 7 518 Паб 37 1783

Укупно 6.857 6.430

Ратна штета кретала се ове недеље паралелно са

осталим папирима, али је падање њезиног курса имало неповољне последице по цело ефектно тржиште. То је стара ствар да курс Ратне штете ствара атмосферу на нашем ефектном тржишту. Никаква велика понуда није била, као што се види из горње таблице. Док је у претходној недељи обрт, промпт и термин, био преко 3 мил. дин. дотле је У овој недељи био само 1,250.000 дин. Никаква дакле навала понуде није се појавила, и да је било иоле разумевања функције Ратне штете на Београдској берзи, не би се допустило да са минималним недељним обртом курсеви попусте. Исто тако је старо искуство, да понуда у Ратној штети расте са падањем њезиног курса. Тако се може догодити да ова досадашња мала беса изазове много већу. А та свакако није пожељна.

Највећи пад курса Ренте ратне штете био је последњег дана извештајне недеље и он се одмах пренео на све остале компартимане. Сви су курсеви попустили тога дана и због тога је и посао укочен, јер су берзијанци били у ве-