Народно благостање

Страна 390

April ie doneo veće promene u cenama na veliko: biljnih i industriskih proizvoda porasle su, dok su stočnih i mineralnih malo opale. Indeks bilinih pro-

| · izvoda skočio je sa 84,4 u martu na 87,1 u aprilu, za 9,2%. Od 1991 to su najveće aprilske ćene (usled skoka cena žitarica, stočne hrane itd.). Indeks stočnih proizvoda, naprotiv, pokazuje opadanje sa 65,6 na 65,1, odnosno za 0,80%. Ove cene stoje na nepromenjenom nivou od septembra 1936 godine (uz male varijacije). Mineralni proizvodi pali su sa 91,1 na 90.2. ili ла. 19 a indeks industrijskih proizvoda povećao se sa 79,5 па 80,2 odnosno za 0,99. Opšti indeks skočio je sa 78,6 na 79,3 ili 0,89/о. Prema aprilu prošle godine indeksi su ovoga puta veći i to: bilinih proizvoda za 92,9%0 (mart o. g., prema istom mesecu u 1936 bio je skuplji za 24,4%0); mineralnih proizvoda 2,9%/0, industrijskih proizvoda 4,7%. Cene stočnih proizvoda, međutim, ove godine u aprilu bile su manje za 1%5. Opšti indeks prema aprilu 1936 ромесао зе га 9,60.

Kupovna snaga biljnih proizvoda za industrijske proizvode u aprilu jača je za 8,60% (prema 6,1% u martu), dok je u istom mesecu prošle godine ona industrijskih proizvoda bila jača ха 149/0. Pobolišanie kupovne snage zemljoradničkih proizvoda nastupilo je od oktobra 1937. Obrnut je slučaj kod stočarskih proizvoda; njihova kupovna snaga Za industriiske proizvode u aprilu bila ie manja za 18,9%, prema 17,5% u martu, odnosno 14,9%/o u aprilu 1936 g. Kao što se vidi, relativni odnos cena stočarskih prema industrijskim proizvodima u ovoj godini postao je nepovoljniji. Nepromenieni indeks cena stočnih proizvoda od septembra 1936 jako otstupa od indeksa cena istih proizvoda na malo (mesa i masti), koji su prema poslednjem tromesečiju 1936 povećani za čitavih 50%/o. Nepromenjene relativno niske cene stočnih proizvoda pokazuju, da izvoz tih proizvoda, koji se ne obavlja pod režimom slobodne utakmice, već preko privilegisanih kupaca, obara cene a podeljene premije ne idu u korist proizvođača već izvoznika.

Cene na malo u aprilu zabeležile su relativno vrlo Veliki porast. Prema martu povećanje iznosi: u Beogradu 2,89%, Zagrebu, 4,93%, Ljubljani 0,01%, Skoplju 0,9%0, Sarajevu 1,89/0 a u 10 glavnih gradova 2,19. U aprilu jie skok obuhvatio uglavnom životne namirnice, u prvom redu hleb, meso, mast, mlečne proizvode, variVa i povrće. Prema aprilu u prošloj godini porast cena na malo iznosi: u Beogradu 19,5%, Zagrebu 14,30%/0, Ljubliani 5,490, Skoplju 7,9%0, Sarajevu 9,59/o i u 10 gradova 8,7/o. Sve do marta cene па malo u Beogradu bile su relativno najveće između 10 gradova. U aprilu, međutim, prvenstvo mu je Oteo Zagreb (u njemu su cenč na malo zabeležile dvostruki porast od prosečnvg). April je, dakle, doneo dalje povećanje koštanja života.

U Beogradu naiveće poskupljenje pokazuje hrana. Na bazi 1996 (= 100). indeks hrane u aprilu dostigao ie 80 prema proseku u 1937 od 72,9, u 1936 od 69,2% i najnižem nivou u 1934 g. od 68,1. Posle hrane dolazi ogrev i osvetljenje. Indeks ovih proizvoda u aprilu dostigao je 79 prema 69,0 u martu 19937, kada je od 1926 na ovamo pao na najnižu tačku. Cena odeće je od konca trećeg tromesečja 1936 do poslednjeg tromesečja 1937 sistematski rasla, a od tada je u neprimetnom popuštanju.

Prema tome april pokazuje ove tri najznačajnije promene. Makaze između industrijskih i bilinih cena otvaraju se sve više na račun onih prvih. Drugo, indeks stočnih cena pada, tako da se makaze na njihov: račun otvaraju sve više. Iz toga sledi da na domaću cenu nije imala uticaja hosa stoč-

Neobično kretanje сеna u aprilu

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ.

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛ

Бр. 25.

nih cena na svetskom tržištu, tako da je korist od razlike u nivou cena imao izvoznik a ne proizvođač. I treće, cene na veliko prema januaru pale su, a na malo su skočile, što je moralo nepovoljno delovati na kupovnu snagu potrošača sa stalnim prihodom. | |

~

Преговори између Енглеске и Немачке по питању отплате аустријских дугова за које су преузеле гаранцију земље у којима су зајмови били уписани, формално су одгођени а стварно прекинути. Енглеска је преговарала само о свом делу, али су друге земље виделе у резултату ових преговора преседан и за своје делове. У току преговора било је јављено да ће Немачка платити јунски оброк по уговору тако да би евентуални споразум почео да функционише тек од 1 децембра. Међутим, финансијски агенти ових зајмова у Лондону јавили су да нису ништа примили 1 јуна, а тако исто и Банка за међународне обрачуне у Базелу. Из Лондона је такође јављено да нема основе за продужење преговора и да се финансијска комисија под Лис Росом неће враћати у Берлин.

Код ових преговора ради се само о два зајма: 39/о Међународном 1988/1985 и 4» који је настао конверзијом аустријског зајма код Друштва народа из 1923. Трећи меБународни зајам из 1980 нису владе гарантовале и зато није предмет преговора. Аустрија је последњих година уредно вршила службу ових дугова захваљујући повољној привредној ситуацији. Али после аншлуса очекивало се да ће наступити промене, тако да је курс 4/59/о пао са 86'/г крајем 1937 на 54 у марту и 62 у јуну а 7%• Међународног, који није гарантован, са 108 на 44 и 30/5. Само курс 39 који је потпуно гарантован остао је изнад пари.

Енглези су захтевали да се служба дуга настави тако да Немачка ове дугове стави у исти ред са Државним: и Јанговим. Аргументи су не само обавеза бивше Аустрије, него факат да је она могла да врши службу дуга, а злато и девизе аустријске Народне банке наследила је Рајхсбанка. Пошто је аустријски увоз из Енглеске био једнак извозу Енглези су сматрали да Немачка треба да повећа свој увоз из Енглеске, Немачка је одбила захтеве са правном мотивацијом. Аустрија је постала Ланд, а Немачка није везана никаквим уговорима које је она закључила као самостална држава, па ни онима о отплати дуга. Према томе и служба по овим дуговима има да се врши у Конверзиону касу у блокираним маркама. По том Немци су мало попустили и понудили да се 509 службе врши у де визама а 50%/ у блокираним маркама. Енглеска делегација тражила је службу 100, у девизама и на том су се преговору разбили. Ову непопустљивост оправдавају Енглези тим што зајмови нису били закључени у доба просперитета него у најтежој депресији и на страни поверилаца и дужника. Капитали које је Аустрија добила дошли су У најважнијем моменту тако да се привреда могла да опорави и Немачка је баштинила то повољно стање захваљујући зајмовима, и зато је право да плати. Позиција Енглеза јача је моментано услед тога, јер у исто време треба да се воде преговори о ревизији споразума о плаћању закљученог 1984.

Одбор држава које су гарантовале зајам послао је само свој протест изражавајући наду да ће Немачка ревидирати свој став. Вероватно да он неће ни покушати да самостално подузме нешто, него ће опет чекати на енглеску иницијативу, и примити оно решење које Енглези постигну за себе.

Енглеско-немачки преговори о аустријским дуговима на мртвој тачци

су а

de. ALA KOB, Se