Народно благостање

Страна 392

Није био знатнији ни увоз израђених кожа, који се од 4,8 мил. РМ у последњој четврти 1935 попео на 10,1 мил. РМ у истом тромесечју 1987. |

Поред смањења извоза највећу важност за сузбијање оскудице у обући имала је употреба сурогата за ђонове, капице, пете и поставу, чиме се је један део коже ослободио и могао употребити за израду лица ципеле..

Свакако врло важну улогу су имале залихе у разним лагерима које су створене у време када је кожна индустрија могла несметано да се снабдева сировим кожама на светском тржишту и које су као нека брана издржавале навалу потрошача у земљи 1934 и 1985. ·

Данас те навале више нема, индустрија кожа и обуће са одобреним контингентима заменом кожа и употребом сурогата у стању је да задовољи унутрашњу потрошњу.

Danas jie jedno od najvažnijih pitanja svih zemalja obezbediti snabdevanje privrede naftom. Zemlje, koje nemaju izvora nafte, pokušale su da ga reše proizvodeći naftu iz uglja. U tom pogledu naiznačainije rezultate postigla je Nemačka, čija je proizvodnia sintetičke nafte dostigla cifru od 1 mil. t., Engleska i Francuska stoje pred istim problemom. Dosada su ође родпилуаје зуоје роtrebe uvozom. Nesigurna međunarodna situacija, opasnost od rata naterala ih ie da se konačno odluče da li će zadržati dosadašnji način snabdevania uvozom ili će pojačati proizvodnju sintetičke nafte.

U Engleskoj ie vlada odredila jedan komitet pod pretsedništvom Lorda Falmoutha koji ie taj problem ispitao i podneo izveštaj u kome preporučuje kao najsigurniji način snabdevanja za slučai rata stvaranie rezervi. Potrošnja nafte

Engleska i Francuska protiv sintetičke nafte

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

_Бр, 25

1936 iznosila je u Engleskoi 4,327.000 t., a proizvodnja sintetičke tek je prebacila cifru od 150.000 t. Troškovi proizvodnje 1 galona iznose 1 šil. i //a d: Da bi se proizvela iz. aglja količina nafte utrošena 1936 trebalo bi izgraditi fabrike u vred-= nosti od 232 mil. funti a osim toga država bi izgubila svake godine 43 miliona funti na ime meprimljenih taksa.

Komitet Falmouth ne preporučuje proširivanje instalacija za proizvodnju sintetičke nafte iz više razloga. Prvo, zbog toga što su troškovi nesrazmerni postignutim rezultatima, drugo, što Engleska nema onako bogatih naslaga lignita kao Nemačka i treće, u slučaju rata, fabrike sintetičke nafte zbog svojih velikih dimenzija pružale bi odličnu metu neprijiateljskoj aviacij. Ekonomičnije je izgraditi flotu tank-brodova za prevoz nafte i proširiti sadašnje depoe, a time je opasnost od neprijateliskog парада razdeljena na veliki broj jedinica. Komitet računajući na snagu engleske flote drži da gubici neće biti takvi da bi ugrozili dovoz nafte. Preporučuje da se održe sadašnje fabrike i da im se dadu poreske olakšice u iznosu od 8 d za 1 galon do 1950 t. i. onoliko koliko iznose uvozne carine na benzin i teško ulje i da se nastavi sa naučnim ispitivanjem dobivania nafte putem hidririranja uglia. Do istih rezultata došla je i anketa australske vlade vođena od Davida Rivetta.

U Francuskoj Charles Baron, preftsednik skupštinske komisije za rudnike i motornu snagu, u svom izveštaju podnetom parlamentu stao je na isto stanovište kao i komitet Falmouth, ističući istovetnost uslova za snabdevanje naftom sa onim u Engleskoj. Zaključci komiteta Falmouth, mogu se tim pre primeniti na Francusku što ona poseduje malo lignita, manje nego Nemačka, ugliom je siromašnija od Engleske, a sem toga kao i ova i ona može računati na dovoz nafte morskim putem.

авва

ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА

ПОЉОПРИВРЕДА

— Somborska poljoprivredna berza u svom izveštaju za 1937 g. tražila je da se podeli polioprivrednicima jeftino seme bankutske pšenice, i da se kontroliše sejanje toga semena. To bi trebalo da se preuzme u cilju pobolišanja kvaliteta pšenice.

— Udruženie odgajivača konia za Dravsku banovinu konstatovalo je, da je konjski materijal, vrlo slab na području Dravske banovine. Traženo je da se snizi taksa za skokove na državnim pastuvskim stanicama, da se nabavi veći broj priplodnih pastuva, i da se povećaju nagrade za punokrvnu ždrebad.

— Од фебруара до почетка маја о. г. у западном делу Рајха је владала суша. Средином маја и касније пало је неколико киша које су знатно поправиле стање усева, нарочито хлебних жита — пшенице и ражи — тако да ће жетва бити боља од прошле, нарочито с обзиром на то да је Источна Пруска, житница Немачке, имала нормалну количину влаге услед доста редовних киша. Остали део Рајха није био те среће, али су озима жита — која чине 969 целокупне жетве, боље издржала сушу него што се очекивало, ваљда због тога што је априлска хладноћа задржала раст. Јара жита, нарочито 306, страдала су од суше и мораће се увести извесна количина. Исто тако суша је уништила сточну храну, али пошто се она може поново васејати, неће бити велике штете, Кромпир претставља врло важно средство за исхрану сиромашних слојева, сађен је У добу суше и изгледало је да ће принос сасвим под-= бацити, али је киша на време дошла и поправила стање,

Рано воће је сасвим пропало, дочим стање касног, као јабука, крушака и шљива је различито, већ према појединим окрузима. У неким местима штета на воћу цени се на 50% али Рајх као целина имаће просечан принос од касног воћа.

— Engleski farmeri prigovaraiu novom prosvetnom planu koji predviđa centralne škole za decu iznad iedanaest godina. Farmerska deca ostaviće dom i kasnije imaće vrlo malo sklonosti da se vrate poljoprivredi. Broj mladića zaposlenih na farmama smanjio se od 1924 do 1937 sa 167.000 na 101.800. S jedne strane sve ih više privlači služba u garažama, u trgovačkim radnjama a naročito aeronautička služba. S druge strane, zato što se familije više ne množe kao ranije, mogu lakše da svojoj deci omoguće da se povrate zanimanju izvan poljoprivrede.

— Udruženje poljoprivrednih stručniaka Kraljevine Juposlavije na svojoj godišnjoj skupštini donelo je rezoluciju u kojoj se traži pored ostalog da se izvrši reorganizacija nastave poljoprivrednih škola tako, da svršeni đaci mogu da se upišu na poljoprivredni fakultet. Osim toga da se donese uredba prema kojoj bi svaki posednik, koji ima preko 50 ha zemlje, bio obavezan da drži po jednog poljoprivrednog stručnjaka koji bi rukovodio radovima na imanju.

— Proizvodnia mleka od krava u Nemačkoj porasla је 1937 na 95,4 milijarde 1 prema 24,7 milijardi 1 1936, što je rezultat povećanja broja krava od 9,95 miliona 1935 na 10,10 mil. 1937 godine.

— Италијанска осигуравајућа друштва ове године примила су 250—800 мил. лира мање на име прима оснгу-