Народно благостање

25. јуни 1938.

Из уредништва

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 403

"како је депресија утицала на промену пољопривредне производње код нас=

1 ДВА СЕКТОРА ПРОИЗВОДЊЕ

Глобално узето у пољопривредној производњи Југославије постоје два сектора: северни и јужни. Посматрајмо мало детаљније однос и положај ова два сектора у нашем аграру. Под северним сектором подразумевамо Савску и Дунавску бановину ма да би, за једну прецизну рачуницу у овом погледу, до које овде није стало, јер се ради само о томе да укажемо на основне главне развојне тенденције, требало из Савске бановине излучити Загорје, Лику и Горски Котар. Под јужним сектором подразумевамо све остале крајеве југославије са напоменом да стриктно овоме сектору не припада Дравска бановина, која је најиндустријализованији крај наше земље. Јужни сектор, који би претстављао натурални део наше земљорадње, није једноставног карактера. Састављен из већег броја историјски под различитим околностима формираних области он претставља неколико реона који имају специфична обележја. Далматински пољопривредни реон има релативно најмање натурални карактер и то због тога, јер се тамо гаје специјалне културе које се никако или врло мало троше у газдинству, те је највећи део њихове производње намењен тржишту (вино, маслина, поврће, воће итд.). За допуну пољопривредног дохотка у овоме делу изван пољопривреде постоје три извора: риболов, поморство и туризам. Јужно-србијански реон такође гаји специјалне културе чија је производња 100% намењена тржишту (опиум, памук, уљарице, дуван, свилене чауре). У србијанском сектору воћарски реон и пољопривреда у непосредној околини градова већим делом је новчаног карактера. А за брдске сточарске крајеве уновчавање стоке и сточарских производа игра важну улогу. Најнатуралнији реон претставља Босна будући да, изузев воћарског реона у Посавини, нема ни једне специјалне културе. Феудални односи, који су владали до ослобођења, били су кочница продирању новчаних односа и процес у томе правцу врши се тек од скора. Положај ова два сектора у нашем аграру изгледа овако:

Северни Јужни

Становништво %/; укупног броја 35,7 64,3 Пољопривредна површина "/0 34,8 65,2 Само враница "/o 46,2 53,8 Бруто производња -

IImegHHue ?/o 56 44

Кукуруза. %/о 65 35

Сточне хране 48 52

Индустријског биља "/o 98 7

Поврћа % 49 51 Држе стоку.

Коња %/о 515. 485

Говеда % 31,5 68,5

Свиња % 50,9 49,1 Преизводња по становнику

1932—96

Пшенице квинтала 9,28 0,99

Кукуруза » 5,20 1,58

Сточне хране квинтала 5,10 3,05

Однос становништва, пољопривредне површине и оранице с једне и бруто производње с друге стране показује огромну разлику у погледу продуктивитета првог и другог сектора с једне и неједнакости тржишности с друге стране.

Пољопривреда не постаје комерцијална (тржишна) одједном и подједнако у свима реонима државе и код свих газдинстава. Тржишност иде постепено са напредовањем робне производње и са тенденцијом сталног географског ширења, што нарочито олакшава развитак саобраћаја. Робна производња је фактор који пољопривреду чини све зависнијом од тржишта. У погледу тржишности аграра у нашој земљи постоје'знатне разлике, као што смо видели из анализе структуре пољопривредних реона јужнога сектора.

Производња првог, северног сектора углавном упућена је на тржиште, а од овога знатан део на извоз.

Развијеност тржишности у овоме реону види се и по степену специјализације газдинства, која последњих година, постаје све изразитија.

Тржишни вишкови сељачко-породичног сектора су различити. Код исхранбених производа три четвртине, а код неких и више, троши се у самом газдинству. Производња осталих култура упућена је већим делом на тржиште. Но на овоме сектору велики је број и таквих газдинстава која су упућена скоро искључиво на задовољење потреба исхране властите породице и која из новчаног дела пољопривредног дохотка не успевају да подмире, па и у годинама доброг приноса, све потрошне и најнужније инвестиционе потребе. За сва газдинства на овоме сектору, која су ограничена на биљну производњу намењену властитој исхрани, питање добрих цена је од споредног значаја, с обзиром на минимум њихове тржишности. Велики број ових газдинстава производи толико да немају ни до нове жетве. Према подацима Аграрне банке у 1932 г. у 129 срезова читаве земље са 4,567.000 становника, 50% сељачких породица није имало довољно хране до нове жетве. Од ових срезова њих 83 са 2.524.000 становника налазило се у тзв. активним крајевима тј. крајевима који дају знатне тржишне вишкове житарица. ____Тежак положај ових сићушних газдинстава, која претстављају важно социјално питање, послужило је за појачање њихове експлоатације од средњих и већих поседа, тзв. сеоских газда, који им зајме храну или стоку да би им се у време пољопривредних радова ова позајмица одрадила. Одрада за позајмицу хране и стоке претставља једну врсту сеоског зеленаштва, будући да сиромашни сељаци враћају редовно далеко већу вредност но што су је примили у облику хране и рада стоке. То показује да мала породична газдинства, каквих има претежно у јужном сектору, претстављају аграрно - политички проблем од великог значаја по будући економски развитак земље. Апстрахујући најважније питање сувишног броја, слабо исхрањивано становништво ово-