Народно благостање

Страна 404

НАРОДНО. БЛАГОСТАЊЕ _

Бр. 26

га сектора, који чини две трећине, у немогућности да побољша своју економску подлогу губи биолошку и физичку снагу, а тиме уједно опада и онако већи сувише слаб продуктивитет. Године депресије само су потенцирале неповољно стање овога сектора се-

љачке привреде и то не толико срозавањем цена аграрних производа, колико услед сталног прираштаја, непрестаним релативним смањењем могућности за нуззараду изван пољопривреде, за печалбар ство, за рад у другим земљама. · |

ПН У КОМ СУ ПРАВЦУ ИЗВРШЕНЕ ПРОМЕНЕ У ПРОИЗВОДЊИ>

Аграрна производња наше земље почива углавном на зрнастој храни. Тај факат најбоље потврђује њен доминантно-сељачки и примитивни карактер. Структура и волумен производње веома су различити према појединим крајевима. Они зависе, поред осталога, од својинских односа, теренских и климатских прилика, саобраћајне повезаности са тржиштима, услова тржишности и тако даље. Пошто су ове чињенице врло разнолике ми ћемо се задржати на посматрању кретања аграрне производње узете у целини и посебно делећи је на северни и јужни сектор тј. на два пољопривредна подручја, која, посматрана сто550 тодо, носе специфична обележја.

Производња житарица по једном становнику кретала се овако (у квинталима):

1926—30 1931—95

Кукуруз 2:22 2:72. Пшеница 1,64 1,46 Јечам 0,28 0,28 Овас 0,25 0,20 Раж 0,15 0,14 Укупно 4,54 4,80 Без кукуруза 2:32 2,08

Укупна производња житарица по становнику порасла је дакле, за 5,7%, а без кукуруза смањила се за 10,4%. Према томе, удео пшенице и осталих житарица у нашој житарској производњи смањио се у корист Повећаља производње кукуруза. То је било могуће проширењем засејане површине кукурузом са 2,320.370 на 2,634.184 ха илиза13,4%. Ако ову промену доведемо у везу са стањем имовнских односа а њихова је карактеристика мали посед, онда видимо да је она добрим делом последица појачања тежње за исхраном сељачког сектора наше аграрне производње. Следствено, значај кукуруза у исхрани сељачког становништва од 1929 на овамо морао се повећати на штету пшенице и других житарица. Мала сељачка газдинства у периоду кризе и депресије, а нарочито услед све већег броја лица која треба да се хране, напуштала су пшеницу и друге житарице и прелазила на кукуруз, који им је давао већи бруто принос неопходан за подмирење исхранбених потреба. Производња пшенице се све више концентрисала на средњим и већим газдинствима на којима је од времена државне интервенције, благодарећи ниским надницама, производња постала врло рентабилна, 54154

Производња осталих култура биљнога сектора кретала се овако:

Индустриско биље 1926—1930 1931—1935 квинтала Укупно Са 1 ха Укупно Са! ха Конопља влакно 269.451 8,5 292.441 9,1 Шећерна репа 7,924.620 164,0 5,828,535 169,3 Лан (влакно) 82.939 6,5 101.970 9,0 „Уљана репица 49.280 6,6 47.640 65 Мак-опијум 549 та 385 = семе 15.345 2,0 190817 [9 Дуван 110.097 8,1 108.587 7,6 Хмељ 34.093 5,7 14.402 6,9 Бухач 8.300 3,4 11.999 49

Сточна храна кв.

Детелина 3,388.485 . 32,1 3,84542 34,8 Луцерка сено 2,139.189 33,4 2,946.869. 35,8 Сточна репа 2,549.794 1179 4,394.400 139,5 Сено 32,140.210 18,5 29,788.379 — 16,2 Тикве и бундеве 7,582.869 -— 9,702.166 Воће Вино хл. 3,402.225 — 4,203.594 Шљиве кв. 5,665.562 — 4,453.07%3 Јабуке 1,487.364 — 1,316.891 = Маслиново уље, хл. 54.635 — 41.821 Крушке 698.106 — 636.843 Ораси 371.761 — 336.248 —

Код индустријског биља производња је пала, али последње две године — 1936 и 1937 — показује понова пораст. Ако изузмемо дуван као монополски артикал, код осталих култура и раније падање и садањи пораст производње последица су коњунктуре извоза, односно код шећерне репе волумена потрошње шећера у земљи. Интервенција на тржишту уљарица на бази минималних цена допринела је повећању производње ових култура. Док је ранијих година гајена скоро искључиво уљана репица, сада су уведене и нове културе као сунцокрет, соја, рицинус, кикирики итд. Преоријентација Немачке на снабдевање сировинама из југо-источних европских држава отворила је тржиште за нашу кудељу чија се производња последњих година нагло повећала. Боља продаја дувана у иностранству била је разлог да се повећа и производња, али већ у овој години, услед поновног погоршања могућности извоза, произвдња је морала понова да буде редуцирана. Повољна коњунктура за лековито биље превела је ово од самониклих и дивљих биљки на систем редовне културе, коју су прихватила и већа газдинства у северним крајевима. Поред сталног повећавања производње опиума у Јужној Србији знатно су проширене и површине под памуком. Али ширење површине под памуком није било на штету опиума, како се то желело, већ других мање рентабилних култура. Хмељ је, после неколико година повољне коњунктуре, понова доспео да буде преораван. Ако изузмемо опиум и дуван, који се гаје и на мањим газдинствима, све остале културе индустријског биља прешле су на средња и већа газдинства, која се у производњи равнају према кретању коњунктуре.

Производња воћа у наведеном периоду пала је са 82.258 на 67.430 вагона. Томе је највише допринело смањење производње шљива због штитасте ваши. Код поврћа имамо снажан пораст производње са 162.795 на 210.203 вагона или за 29,1%. Према томе, производња поврћа била је једина која је одржала корак са прираштајем становништва, ма да се још увек осећа мањак у раном поврћу чија би се производња у неким крајевима могла врло лако попети на ниво унутрашњег конзума.“)

ж) Статистички пораст није реалан будући да је повећање производње делимично последица увођења нових култура у статистику о којима се раније није водило ра: чуна.