Народно благостање

Страна 428

Збир оптицаја и обавеза по виђењу смањио се за 14 мил. на 8,445,3 мил. Злато се повећало незнатно за 0,6 мил. дин. на 1,829 мил., са 28,59/• прима за 0,8 мил. на 2,350,4 мил. Квота покрића износи 27,83/) према 27,66% у претходној

недељи.

Стање Народне банке (у мил. дин.)

34-XII | 31-XII

1. 5-VI | 22-VI AKTMBA 1935 | 1936 15 OJ 1928 одлога злато у касама — — ||1,336.9/1.588,3[1.706,211.812,1/1,812,6 злато на страни — — | 946 377) 7,5) 16,5 16,5 девизе — — — — — 32,71 — — — ==

| Укупно — |1,464.3|1 626,0/1.713,7|1.828,6)1.829,1 |Девизе које не улазе у

подлогу — — — — — 331,6| 552,3! 453,2 341,6| 395,3 Кован новац:

у никлу и сребру — — | 329,91 3349) 360.0] 442,3! 455,9 Зајмови:

на менице — — — — |1,523,0]1.458,6.1,.400.5|1,294,311,291,0

на хартије од вредн, — | 258,3| 258,8! 262,0) 234,9! 230,6 ___ UI __Укупно — || 781,3|1,717,41.662,5|1.529,2/1,521,6 Хартије од вредности — 49,4 116,8] 198,1! 209,81 209,8

Ранији аванси држави — | ,670,6|1 647,8)1.638,2|1.641,0|1.641,0

Привремени аванси Глав,

| Држ,. Благајни — — — || 600,0! 600,0) 600,0! 600,0! 600.0

Вредности рез. фонда — || 1190) 137,6] 165,8! 201,9| 201,9

Вредности ост, фондова 19,8! 28,3! 29,5 354! 35,4

Непокретности, завод за израду новч. и намештај

1540) 1554) 160,4! 177,21 177,0 Разна актива — — — —

464,4! 819,3)2.037,22,267,1/2.208,8

ПАСИВА Капитал — — — — — 180,0! 180,0| 180,0! 180,0! 180,0 | Резервни фонд — — — "| 133,3! 153,5! 200,0] 202,1! 202,6 "Остали фондови — — — | 274 299 34,1) 354! 35,4

Новчанице у оптицају — |.890 0/5,408,5|5,358.7|5,916.45,837,8

Обавезе по виђењу: потраживање Државе — 7,4 59,4} 17,8) 39,6) 55,3 жиро-рачуни 689,7! 651,2)1.433,0)1,359,5|1.432,1 разни рачуни — — — || 688,6) 918,6)1,043,9/1,143,911.120,1

Ју 1,385,1)1,629,212,494,7|2 543,02,607,5

Обавезе са роком — —|| 1934! 50,0) 50,0) 50,0! 50,0 Разна пасива — — — — || 166,6) 284,6] 363,3! 347,2) 362,6 Оптицај и обав, по виђ,|6.275,7/7.037,8)8.291,3/8.459,3|8,445,3 Укупна подлога : 4- 28,59; прим, — — — ||1,881.62.089,5)2.202,12.349,7|2,350,4 зл. у кас, 28,59) прим. ||1.717,9|2,041,0)2.192,52.328,5|2,329,3

укупно покриће — — |2998%|2968 7 |26550/7|2766%|2783% покриће у злату — — |2737 12729 %126440/02737%|2758%

Београдска берза

Извештајна недеља од 24 до 30-У1-1838, ЕФЕКТНО ТРЖИШТЕ

Снажна хоса

Са сигурношћу се могло очекивати, да ће први берзански састанак после саопштења г. Министра финансија од 26 т. м. о ступању на снагу 1 јула Уредбе о образовању пословних резерви бити пун оптимистичког расположења. Тако је и било!

На први поглед тако не би морало да буде, пошто је Уредба најављена већ 10 марта т. г. Што је ипак вест утицала много јаче на стварање оптимистичког расположења, има се приписати чињеници, да се после годишње скупштине Београдске берзе појавила у капиталистичким круговима вест, да од Уредбе неће ништа бити, да је идеја напуштена. Извор вести је био и сувише веродостајан да би се могло прећи преко ње. Истина један део берзијанаца није веровао уопште у могућност напуштања ове идеје за сва

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 27

времена. Свима је било јасно, да се не може приступити остварењу зајма од 4 милијарде дин. без једног обезбеђеног тржишта ван ефектне берзе за велики део робе, кода би потекла из емисије прве транше тога зајма. Али се с друге стране знало, да су постојале опозиција и енергична интервенција код меродавних фактора у циљу обуставе Уредбе, или њене делимичне измене. Из хрватских крајева упозоравано је на то да претња вођетва хрватске сељачке странке може добити неповољне последице код хрватског новчарства. О томе смо ми већ опширно писали. Још је енергичнија била интервенција са циљем, да се индустријска предузећа изоставе из Уредбе. Ми смо о томе већ двапута писали, тврдећи да је тај захтев потпуно оправдан. Њему је удовољено у Уредби: индустријска предузећа су изостављена. На основу свих тих околности било је на берзи извесне сумње, ако не у коначно остварење ове Уредбе, сно свакако у погледу њенога рока ступања на снагу. Ето због тога је вест о 1 Јулу, као термину њенога ступања на снагу, имала необично снажно дејство на расположење ча нашем ефектном тржишту. Ми ћемо о Уредби детаљније писати, јер до овог тренутка она није објављена у службеним новинама. Њезина основна идеја је позната из дневних листова. Обавезују се осигуравајућа подузећа, новчани заводи, установе социјалног осигурања и извесне привредне задруге на делимично улагање резерви и капитала у гржавне хартије од вредности. Осигуравајућа друштва су имала већ једну четвртину своје математичке резерве ла уложе у државне хартије. У будуће пак прираст статутарних резерви, фондова и математичких резерви има се улагати у ову врсту пласмана за 40. Још је већа квота код установа социјалног осигурања; оне наиме имају улагати 60% капиталног покрића и премијских резерви и 50%, сигурнинских и резерви других фондова у државне хартије. Приватни новчани заводи се обавезују на формирање резерве до 50%/, главнице (до сада је било обавезно 10 до 209). 109, годишњег чистог добитка има се одвајати за овај циљ, а најмање половина овога резервнога фонда има бити уложена у државне хартије. И кредитне и осигуравајуће задруге, које су делимично подвргнуте овоме режаму, имају у будуће улагати у државне хартије од вредности 50% својих фондова у место 20%, како је до данас било. За овај се циљ могу употребити све државне хартије од вредности, домаће и стране емисије, чији су купони плативи у динарима, као и папири гарантовани државом.

На овоме месту није важно питање о значају ове мере са гледишта националне штедње и поверилаца ових споменутих установа уопште. За нас је важно, какво ће дејство имати ова мера на развиће курсева државних хартија од вредности. У својој изјави г. Министар финансија је казао да је после овога обезбеђено пласирање новога зајма у пуноме износу од 4 милијарде дин. По себи се разуме да ће прва транша од 700 мил. дин. бити преузета у целости од стране установа, које су обухваћене горњом Уредбом. Штета је велика што г. Министар није то своје тврђење образложио мало детаљније. Колико ми знамо већ неколико месеци се проучава то питање од стране меродавних фактора. Они су располагали свакако статистичким материјалом о стању резервних фондова новчаних завода и других установа и о величини свију врста резерви. За нас би био исувише обиман задатак скупљање односних података. Свакако ће бити тачан рачун г. Министра слинансија да ће, до коначне емисије новога зајма од 4 мили;гзарде динара, до 9 милијарде бити пласирано код ових установа. Значи да ће прва транша од 700 мил. бити потпуно апсорбована од истих установа.

А ако би тако било, онда би то необично повољно