Народно благостање

2. јули 1938.

дејствовало на наше ефектно тржиште, односно тржиште државним хартијама од вредности. За сада је код нас на тржишту стање такво, да су се понуда и тражња уравнотежиле. Велики оптимизам на нашем ефектном тржишту није био шпекулгтивне природе или бар не у великом износу. Има на нашој берзи и око ње капиталиста, који продају целокупан свој сток државних хартија од вредности при поласку на одмор и држе готов новац у сефу све до повратка. Мотив за такву необичну праксу налазисеу горким искуствима, која су наши имаоци лржавних хартија од вредности имали у току година баш летњих месеца. И ратови лолазе обично лети, а и други црни догађаји. Свакако последње три године не дају право на овакву велику прелострожност преко лета; али су људи разног менталитета. Уз то је дошла „црнасреда' прошле недеље са врло мутним хоризонтом. У томе моменту су неки отуђили своје папире, нарочито они који су се спремали на отсуство. Ми смо већ неколико пута тврдили да се око берзе налази доста слободних капитала, који се обично пласирају у државне хартије од вредности. Том је праксом тај капитал повећан. Али је та пракса добила страшан удар вешћу о новој Уредби. Без обзира на то како ће се развијати курсеви за време лета, у изгледу је хоса на нашем ефектном тржишту по завршетку летњег одмора. За то је најбољи доказ чињеница, коју нисмо доживели већ неколико година, наиме, да је Ратна штета за септембар плаћена скупље од промит робе. То је запрепастило берзијанце. Али је понуда у терминама била врло ограничена. Укупан термински обрт износио је ове недеље 1,662 хиљ.

Врло је интересантно, да се је при овој репризи хосе у сред ове страховите врућине, које није било неколико година, догодила извесна структурелна промена у саставу портфеља ималаца државних хартија од вредности. Живље учествовање на нашем ефектном тржишту, ослањало се у тлавном на Ратну штету. Сад се то изменило. Има изгледа да ће аграрни папири да заузму места која је до сада 32узимала Ратна штета. То се може да види из доње статистике обрта. Та је појава дошла под притиском прилика. које су јаче од човека. Све се више губи Ратна штета са нашег ефектног тржишта. Папир је све боље класиран и све више у чврстим рукама. Од преко 4 милијарде дин. колико је свега у оптицају, на берзи нема ни 15—20 мил. за операције берзијанаца. Појављује се очигледна оскудица. А то је врло важно: шшекулативним папиром може бити само онај код кога постоји могућност тако рећи неограничене куповине и продаје у даном тренутку. Код Ратне штете све се више сужава могућност трговине. Изгледа да је то разлог напретка аграрних папира. Другојачије није могло ни бити. Другог избора нема. 794 папири су тако класирани, да је немогућно обрнути за један мил. дин. недељно. 455 папири су још малобројнији на берзи. Остали су Блерови папири, али се ни они не могу у већим количинама са сигурношћу купити па ни продати. М ти папири су све више класирани. Остају 6%/ Аграрци. Код њих постоји јача понуда, коју је користило хосистичко расположење као средство за пласирање капитала.

Целокупно ово указивање на факторе који дејствују повољно на развиће курсева, односи се углавном на дуже време, а специјално на оно после свршетка летњег одмора. То не мора да важи и за развиће курсева за време тако званих псећих дана. Правило је, да курсеви ослабе у то доба из простог разлога што се (број посетилаца и људи жоји купују и продају хартије од вредности своди на најмању меру. Део свет је на одмору. Маравно да се тиме смањују понуда и тражња; али је уравнотежење понуде и тражње, кад се она поколеба, много деликатније природе.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 429

Довољно је да се појави изузетно већа понуда, па да курсеви јако падну. А такве понуде преко лета долазе обично од пословних људи, а нарочито оних који зидају. Истина нскусни пословни људи продају папире ради стварања капитала за посао и за зидање на почетку самога одмора, али ипак не сви, а ниједне се године у Београду није тодико зидало из рентовног капитала, као ове. 80%/, вредности грађевина у Београду ове кампање биће финансирано из капитала, који се налази у хартијама од вредности или као депозит код бангка. Ми сматрамо за дужност да обратимо пажњу читалаца на ту могућну сезонску депресију ради умирења нервозних и плашљивих. Увек се курсеви поправе на крају летње сезоне.

Што се тиче кретања курсева у извештајној недељи, оно се лепо види из приложене таблице. А још ћемо тачнију слику добити, ако истовремено имамо пред очима = таблицу обрта у истој недељи.

Таблица курсева:

241 27-У1 98-VI 2%М1 30-Vi Ратна штета 475.50. 478. 477.87 477.87 478.Ратна штета, термин 475— — — 47825 490 Агр. обв. 1921 — — 62.— — 61.50 4%/0 Агр. обв. 1934 59.87 60— 5987 60— 6%, Беглуци 89.50 90.775 90.37 „90.50 90.65 69 Ђеглуци, термин — — — — 6 Далматинци 89.95 „489.75 — 89.75 #&9.50 6%0 JlanmMaTHHHUH, TeDMHH — — = > = 7%• Инвест. зајам 99 — 99— — — 79, Селигман 100— — 100— — 7" Cra6. sajaM -— — — — 7% 5 Блер 91.— 9150 92—" 93— 98–8 Блер — 97.50 9725 — 97.Дувански лоз — — — — Црвени крст = = — — Народна банка — 7.800— — — Прив. агр. банка с. к. 223— 224—— 22550 227— Прив. агр. банка к. к. 225.— 225.75 226— — 230.Таблица обрта: 24—580-VI 17—98-VI у хиљадама дин. Ратна штета 9.228 | 3.835 Ратна штета, термин 1.662 1191 4% Аграрци 1921 156 62 49, Аграрци 1934 325 325 7% Инвестициони 289 467 6%/, Беглуци 2.945 1.071 бу% Далматинци 1.582 683 7%о Блер 676 1.200 890 Блер 294 142 790 Селигман 215 302 Народна банка 175 524 Паб 289 236 Укупно 10.736 10.038

Обрт је и у овој недељи већи од 10 мил. али се разликује од онога из прошле недеље нарочито по томе, што је прилично мањи у Ратној штети, а много већи у 6% Аграрцима. Обрт у Беглуцима скочно је од милион на 5 мил, а у Далматинцима од 700.000 на 1,600.000 округло. То