Народно благостање
2. јули 1938,
svega 7,59 mil. a uvoz je porastao па preko 2 mil. t. Jedan deo čelične industrije uvozio je sirovo železo i čelične poluprerađevine, jer su bile jevtinije od domaćih. Time је bio ugrožen rad fabrika sirovog železa i poluprerađevina. Teškoće s kojima se morala boriti engleska čelična industriia Zbog zastarelosti svojih postrojenja, ogleda se i u padanju njenog udela u svetskoj proizvodnji, jer dok je njena produkcija DOorasla od 7,66 mil. t 1913 na 9,64 mil. t, dakle za 25%, dotle se ova druga povećala od 75,15 mil. t na 118,97, ti. оКо 580/0. Џаео пјеп је рао од 1/10 па тапје од 1/12.
Došla je kriza, koja je smanjla produkciju sirovog železa za skoro 50"/, a čelika za 46% prema 1999 godini. mdeks cena železa i čelika, prema podacima Ministarstva trgovine, pao je od 1994 do 1981 za 16,G6%. Svakako, da se takvo stanie odrazilo i na opadanju dobiti. Mada su poslovi u peподи од 1924 do 1999 bili u stalnom porastu, procentualno dobit čelične i železne industrije ostala je u poređenju sa onim celokupne, na niskom nivou. Prosečna stopa profita svih društava obuhvaćenih analizom »The Economist«-a, porasla ie од 1923 год.од 9,5% na 10,3%0 1999 godine, a kod čeličnih i železnih kompanija je pala od 5%o na 3,9/. Zbog toga je već 1925 industrija zahtevala od vlade carinsku zaštitu, ali je tai zahtev bio odbijen. Vlada je tražila da industrija izvrši reorganizaciju, modernizaciju uređaja i tako se osposobi za konkurenciju.
1932 godina je značila prekretnicu. Vlada ie u martu zavela uvoznu carinu od 381/5%, a docnije istu je povisila na 50%). Ali već u početku je bilo iasno da sama država nije u stanju da popravi to rđavo stanje. Ona je mogla samo da pruži zaštitu na unutrašnjem tržištu, ali nije mogla da
· povrati izgublieno prekomorsko tržište. Dejstvo carinske za-
štite je bilo povećanje narudžaba, jer je sada na domaćem tržištu nestalo jevtinijeg stranog čelika i Žželeza. To je Dovećalo proizvodniu i dobrim delom uticalo na tempo rekonstrukcije industrije. Za 5 godina, od 19932 do 1937, investirano je u nju preko 30 mil. funti ili preko 7 milijardi dinara. Zajedno sa prethodnim investicijama koje su učinjene posle 19927, ukupna suma kapitala utrošenog na zamenu zastarelih uređaja, iznosila je 42 mil. funti ili nešto preko 10 milijardi dinara.
U isto vreme, stvorena je jaka organizacija koja je obuhvatila celokupnu železnu i čeličnu industriju. To ije Britanski savez Žželeza i čelika, koji je formiran u aprilu 1934. Prvi put u istoriji engleske industrije, kida se sa tradicijama individualizma i stvara kolektivna organizacija, koja će da reguliše cene, ali izvan toga ne postavlja nikakvih ograničenja privatnoi inicijativi.
Reorganizacijiom i racionalizacijom proizvodnje rentabilnost ie toliko povećana i smanjeni troškovi proizvodnje, da ie engleska industrija mogla na kontinentu da nudi po tako niskim cenama, da je na osnovu toga dobila od I. R. E. G.-a povolinu izvoznu kvotu. |
U oporavlianiu engleske privrede od 1932 železna industriia odigrala je najznačajniju ulogu, jer je trebalo liferovati velike količine železa i Žželeznih proizvoda za dovršenje racionalizacije. A sama železna industrija mogla je to da ostvari, zahvaljujući reorganizaciji koja je izvedena pod carinskom zaštitom.
Оскудица на тржишту капиНемачка се враћа либе- rama у Немачкој, и велике ралнијим методама на тр- потребе државних финанси-
жишту капитала ја довеле су до закона по пнимимисисммм~-кнннинии __ соме акционарска друштва морају да дивиденду изнад 6%) и 8% одмах положе код Голддисконт банке у специјалан фонд. Та средства имају да служе уписивању у државне зајмове (Апјејћезоскве-
,
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 423
зећ 2). Судбина средстава која су ушла у тај фонд (до краја 1936 год. накупило се 65 мил. марака, али она нису уписана као зајам, него су лежала код банке као улог) била је неизвесна, јер се рачунало и с могућношћу да их држава експроприра. Предвиђајући то многа друштва су делила мању дивиденду, иако би износ добити допуштао да она буде већа. -
У децембру 1937 изишла је уредба из које су се могле јасније разабрати намере у погледу ових средстава. Уредба је потврдила интенције уз које је закон донесен, да средства имају да служе само за уписивање зајма.
Пошто је отстрањена неизвесност испољила се одмах код извесног броја предузећа тенденција да повисе дивиденду за прво тромесечје 1938. Али у исто време наступила је нова појава, на први мах контрадикторна. Наиме, логично би било да курсеви акција скоче, чим се подели већа дивиденда. Међутим, они су остали на истом нивоу баш код оних друштава која су је повисила. Та појава не може се објаснити друкче него политиком самих управа да не терају курсеве високо, а то опет може се извести само тако ако су папири у чврстим рукама. Разлог оваквој политици могао би да лежи у том што се полет налази на врхунцу, тако да је и повећавање добити ограничено са границом обима производње и акционари су више забављени мишљу хоће ли добит остати на овом нивоу, тако да нема психолошке претпоставке за скакање курсева.
Поред одређеног става по питању ових средстава важна је и промена политике у погледу главнице акционарских друштава. Приватне емисије су биле везане задозволу која се готово није подељивала и тржиште капитала резервисано је потребама државних финансија. У последње време дозволе се дају у већем обиму. То се показало нужним јер у извесним гранама индустрије самофинансирање не функционише довољно, а капацитет производње толико је искоришћен да је потребно да се за инвестиције потраже средства на тржишту капитала.
Прва мера могла би се означити легализирањем предузимачке добити, тако да се смањује утицај доктринарства у привреди, а друга је на путу ка старим методама финансирања. Ово указује на то да је функцији тржишта капитала дато више слободе.
ЕРИ ri a
Iznimno, prema stanju u raniMedunarodni kartel čelika jim privrednim ciklusima, traž-
prebrodio krizu nja za Železom ostala je snažna u toku 1937, i tek 1938 godine, zbog naglog opadanja sirovina, počele su da stvaraju zalihe. Pa iako su, relativno prema tržištu ostalih sirovina, prilike bile povoline, .opadanje tražnje moglo se predvideti, a u takvoj situaciji pojačava se konkurencija. Zato je bilo neizvesno kakve će teškoće iskrsnuti kod pregovora da se održi Međunarodni kartel za izvoz sirovog čelika. Belgijanci su hteli da im se povisi kvota, i trebalo je osigurati se od eventualne američke konkurencije. Naročito s ove strane pretila je opasnost, jer same američke firme nisu postigle sporazum između sebe, tako da se mora pregovarati s nekoliko grupa. Već prošle godine izvesne grupe bile su predobijene, i trebalo je da se njihov broj poveća.
Kartel je produžen, ali ne više na 5 пето па 29» гоdine. Kao i do sada, u njemu su Nemačka, Belgija, Francuska, Luksemburg, a utvrđen je sporazum sa engleskim firmama, koje upravljaju uglavnom engleskim uvozom i iZVOzom žŽželeza. Izgleda da kartel nije uspeo da sa američkim grupama ostvari neku jaču saradnju. To se može zaključiti po tome što je izvešteno da je sa firmama, s kojima je sarađivano prošle godine, utvrđen definitivan i određen sporazum, dakle, da su pristale na politiku cena i kontingenata koju
_________________---