Народно благостање

Страна 422 НАРОДНО

dini, pošto su opštine dobijale kredit kod Državne hipotekarne banke i ovima otplaćivale svoi dug. Kod privatnih novčanih zavoda zabeležili su porast uloga u prvom ređu veći novčani zavodi, koji se nisu koristili zaštitom, kao i manji zavodi koji nisu ograničili isplatu uloga.

Pobolišanje prilika kod malog broja novčanih zavoda bilo je neznatno. Položaj našeg novčarstva kao celine bio je vrlo težak, što najbolje pokazuje porast broja zaštićenih novčanih zavoda u prošloi godini do 23 februara o. g., kada je istekao rok Uredbe o zaštiti novčanih zavoda i njihovih verovnika, za 26 па 332, 55%o svih novčanih zavoda. Trećina svih uloga bila је još blokirana krajem 1937, u šestoj godini zaštite zemljoradnika.

Udruženje banaka i Savez novčanih zavoda glavni razlog krize našeg novčarstva vide u nepoverenju ulagača, koje ie došlo usled moratoriuma velikog broja novčanih zavoda. Oni traže da se novčanim zavodima isplate njihova potraži\lanja u gotovom, i da im se na taj način omogući, da se odreknu zaštite. Primer samoupravnih štedionica pokazao je, da je taj način sanacije najuspešniji.

Osim stanja banaka i štedionica, izveštaj Saveza obuhvata i poslovanje osiguravajućih preduzeća. Njihovi poslovi su bili u prošloj godini zadovoljavajući, zahvaljujući u prvom redu tarifnom sporazumu, koji je krajem prošle godine proširen i na auto-kask i auto-jamstvo. Postoji nada, da će će postići sporazum i u nekim od preostalih grana osiguranja (nesrećni slučajevi itd.). Ali pobolišanje posla osiguravajućih preduzeća ipak je mnogo zaostalo iza njihovog opterećenja. U toku prošle godine uveden je vatrogasni prirez od 4,5% svih naplaćenih premija, zatim banovinske takse na premije, a osim toga osiguravajućim društvima nametnuta je Obaveza, ' da plaćaju prinose u svrhu sanacije Feniksa. Ne samo da te dažbine daleko premašuju platežnu moć osiguravajućih preduzeća, već one nisu ni opravdane. Njihovo uvođenje bilo ie iznenadno, tako da osiguravajuća preduzeća nisu mogla da računaju sa njima kod kalkulacija premija. Pogotovo prinosi u cilju sanacije Feniksa vređaju pravni osećaj. Mi smo u svoje vreme tome dali izraza u glosi: »Neopravdano opterećenie osiguravajućih društava Feniksovim gubitkom« u br. 18 od prošle godine. Savez osiguravajućih preduzeća se nada da će država da skine bar taj teret sa leđa osiguravajućih društava, pošto su, po njihovim informacijama, Losingerove menice vraćene iz Švajcarske i u kratkom roku treba da Jugoslovenski Feniks dobije založene menice i iz Čehoslovačke. U svakom slučaju, osiguravajuća preduzeća nadaju se da će naplata doprinosa biti odložena, dok menice ne stignu iz Čehoslovačke. Nemačka ie zemlja ograničenih mogućnosti u pogledu snabdecvania sirovinama. Naiveći deo svoje potrebe u njima ona ije podmirivala uvozom. Četverogodišnji plan ima zadatak da je oslobodi od te zavisnosti od inostranstva. Ali za njegovo sprovođenje potrebna je radna snaga, u kojoj se ove godine pokazala oskudica. 1933 godine je bilo 12,3 mil. zaposlenih i 7 mil. nezaposlenih radnika. Koncem maja o. g. ostalo je još svega 930.000 nezaposlenih, a od tih svega 37.000 sposobnih za rad. Nezaposlenosti je, dakle, nestalo, u procesu rada nalazi se sada 20 mil. radnika i nameštenika.

Ali ni ta cifra, mada velika, nije dovolina za izvođenje svih radova predviđenih u planu. Da bi se radna snaga mogla racionalno iskoristiti, bilo je potrebno da.se učini pokretljivom, kako bi se mogla premestiti iz jednog kraja u drugi, gde је veća potreba za njom, kad već ne može po volji da se povećava.

Nemačka ustanovliava opštu obavezu rada

БЛАГОСТАЊЕ Бр. 27

Zato je ovih dana donesena uredba »о ођегђедепји radne snage za zadatke od naročitog državnopolitičkog značaja«, koja predviđa obavezu za sve nemačke podanike sposobne za rad da prime na svakom kraju Rajha dodeljeni posao ili da se podvrgnu određenoj obuci. Ova obaveza je privremena i obuhvatiće ·:samo ograničen broji lica, verovatno samo kvalifikovanu radnu snagu. Uredbu će sprovoditi pretsednik Nemačkog zavoda za posredovanje rada i osiguravanje nezaposlenih, kome će maršal Gering, kao rukovodilac četverogodišnjeg plana, davati direktive u pogledu rasporeda radne snage. Obavezni su da idu na određeno mesto rada ne samo radnici i nameštenici nego i preduzetnici, rentijeri, uopšte svi za rad sposobni bez obzira na pol i starost.

Za to vreme svako ima pravo na platu koja ne može biti manja od dosadašnje i zadržava sva svoja prava po radnom ugovoru, kao na pr. osustvo, socijalno osiguranje itd. Njegovo mesto u dosadanjoi službi ne može da se popuni; smatra se kao da se nalazi na osustvu bez plate i posle ispunjene obaveze ima pravo ponovo da ga zauzme.

Банкарски и валутни отсек Министарства финансија обавестио је расписом државна надлештва да Народна банка није у стању да им гарантује курс марке код поружбина у Немачкој и да стога не примају од немачких фирми понуде у маркама, чија вредност прелази 5000 марака.

Распис је за заинтересоване дошао као гром из ведрог неба. Није било никаквих знакова, да се такав распис спрема. Напротив ту исту сугестију влада је одбила пре две године и стога је у толико разумљивије велико изненађење код немачких увозника у нашу земљу. Ранији захтев био је мотивисан жељом извесних наших увозника да отежавају директан посао немачких фирми са државом, Они су, наиме, добро знали, да немачке фирме неће нудити у динарима, пошто нису вољни да примају валутни ризик. Од тог сазнања био је кратак пут до захтева да се онемогуће понуде у маркама.

Државним надлештвима дозвољено је да купују од иностраних фирми сваке народности. Законом о државном рачуноводству предвиђена је само заштита домаћих предузећа на тај начин што могу у утврђеним границама бити скупљи од иностраних понуђача, па да се њихова понуда ипак има сматрати повољнијом од иностране.

Досада није било ограничења у погледу валуте на коју има да гласи понуда иностраних предузећа државним надлештвима. Сасвим оправдано сматрало се као право иностраних понуђача, који своју калкулацију израђују у домаћој валути, да назначе цену у истој валути. Та пракса примењивала се подједнако према Немцима, Французима, Енглезима, Пољацима, Чехословацима итд. Поменутим расписом Банкарског и валутног отсека првипут се забрањује примање понуде у немачким маркама.

Није тешко предвидети последице те мере. Немачке фирме уздржаће се од понуда државним надлештвима, услед чега ће се наш увоз из Немачке смањити. Није нам познато колико продају немачке фирме нашој држави. Свакако ти послови нису мали. Смањење увоза, према 1оме, могло би да буде осетно.

Забрана понуде у маркама смањиће наш увоз из Немачке

клизитвишилишнсиаоитли ере о Engleska industrija železa i čelika posle rata imala je u Velikoj meri zastarela postrojenja, kojima je bilo teško izdržati konkurenciju sa industrijama drugih zemalja, naročito onom SAD. Proizvodnja sirovog železa, koja je 1913 iznosila 10,96 mil. t, 1929 je bila

Uspeh železne industrije u Engleskoi pod zaštitom

ит ПЕНЕТА ПИО плесала