Народно благостање

2. јули 1938,

bi dozvolili jedan drugom. City је nemiran kad se dolar makne ispod 4,96, i previše je kad padne na 5. Amerika је об ап rival na svetskom tržištu prvom (гаоусц зуеta i zato Engleska ne može mirno gledati da dolar bude |evtiniji za 15%, koliko Ruzvelt ima još pravo da ga devalvira. I tako mesto trojnog valutnog sporazuma, kome su pristupile još tri zemlje, stvarno postoji dvoj|ni, između funte i dolara.

Karakteristično je da |e pronošen glas da je i London hteo devalvaciju, i to sporazumnu. Kako Englezi odlično čuvaju tajne, sve i da je bila namera vlade, teško da bi se ona mogla saznati pre vremena. Može biti da su neki krugovi u City-u bili raspoloženi za to. Kao što u SAD ne postoji nikakav objektivan razlog za to, tako ni u Engleskoj. Glas su mogli da proture interesenti, možda oni isti koji su ga pronosili o dolaru, a oni se nalaze u redovima valutnih spekulanata. Ovakvi spekulanti zaradili su ogromne iznose na devalvaciji franka. Za spekulante u dolaru govorilo se da oni svo-

НАРОДНО

БЛАГОСТАЊЕ Страна 421

jim bežanjem iz dolara hoće da nateraju Ruzvelta na devalvaciju. Ako u ovom i ima nešto tačnosti, mora se istaći da je pozicija ovakvih spekulanata slaba. Pošto је nemoguće pretpostaviti da funta ne reagira na OZbiljnije pomeranje kursa dolara, nemoguće je izvesti toliko bekstvo iz dolara u zlato, a da odmah ne dođe i do bežanja iz funte u zlato. To se |e videlo u toku juna, kada su glasovi o devalvaciji pojačali tezauraciju zlata. A ni ova tezauracija ne može da uzme velike razmere. Ona ne može da načne monetarno zlato, jer ni funta ni dolar nisu razmenjivi za njega. Zato tezauтасја brzo može da podigne cenu onom zlatu koje dolazi na tržište. Međutim, dok američke monetarne vlasti ostaju čvrsto kod utvrđene cene, ne može ni londonska da se popne iznad uvoznog pariteta u Ameriku, i kod ove gornje tačke mora da se slomi spekulacija. Ovoga puta cena nije došla do gornje tačke, a spekulacija se slomila. Znak da |e neo•” vano započela.

IV ZAKLJUČAK

Kolebanja valute moraju biti karakteristična za period u kome formalno nema stabilnog kursa. Ali ipak treba praviti razliku između malih dnevnih kolebanja, koja su izraz momentanog odnosa ponude i tražnje, i koja su moguća kod zlatnog važenja, i velikog kolebanja koje ide za tim da promeni relativno stabilizovane odnose. Videli smo da i onda kad ne postoje nikakvi privredni momenti koji bi mogli delovati da se pomeri ravnoteža, čisto psihološki mogu da budu dovoljni. Nikada u istoriji kapitalističke privrede nije psihološki faktor bio toliko moćan kao poslednjih nekoliko godina. Na njega utiču politički događaji i privredni. Oni tako reći bude pažnju, omogućuju da se predvidi da će se prilike razvijati u jednom ili drugom pravcu. Ali čim dođe do tog predviđanja, delovanje psihološkog faktora se osamostaljuje. On može da započne svoje delovanje i samorodno, u obliku spekulacije, i toga |e bilo mnogo u junu.

lako psihološki faktor može da izazove pomeranja u pravcu u kome namerava, treba istaći da on nije nikad suveren u onom smislu u kome su to privredni faktori. I zato se sve akcije koje budu izvedene njegovim delovanjem moraju korigirati prema onim objektivnim pretpostavkama koje postoje za njih. Ukoliko su

neosnovane, moraju se razočarati i pretrpiti štetu Oni koji su ih preduzeli. A to razočarenje lako dolazi, jer i onda kad je izvesna psihoza u osnovi opravdana, ona se u svom delovanju uvek lako prebacuje preko mere.

Glas o devalvaciji ponoviće se još koji put. On čak može da bude i opravdan, jer se niko ne može zakleti da će se održati današnji. odnosi valuta. Kao što je to mogućno, s druge strane niz sila deluie da se daljoj devalvaciji ne pristupi olako, najmanje da se započne valutni rat. Ako se i bude nešto pripremalo, najverovatnije je da će biti izvedeno u sporazumu. Tako se poslednjih dana već govorilo da je američki poslanik u Londonu, g. Kenedi, predložio plan stabilizacije valuta, po kome bi dolar bio stabilizovan na nešto nižem kursu nego što је sadašnji. lako je to demantovano, naknadno je opet mnogo komentarisana Helova izjava da se ipak nešto razgovara u okviru trojnog valutnog sporazuma. Ma šta bilo, najmanje je verovatno da će spekulaciji biti dopušteno da eskontuje plan, ako se kakav bude izvodio. Odluka će doći kao grom iz vedra neba. Zato se može reći da je devalvacija, mislimo na funtu i dolar, najmanje u izgledu kad se o njoj najviše gOoVO?I.

зава

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

i i мини <: > а: 1 111 и | и БКогО 15боугетепо зто рплиш

Bankarstvo — jedina рг- ižVeštaje naših najvećih orgavredna grana koja propada Mizacija novčanih ustanova: Sa-

veza novčanih i osiguravajućih вене тиреенсе и те 2222

zavoda u Zagrebu | Udruženja banaka u Beogradu. Oba izveštaja sadrže vrlo interesantne kopstatacijie o stanju naših novčanih zavoda, koje se međusobno podudaraju i slažu se sa našim gledištem, kako smo ga često izneli.

KMriza naših privatnih kreditnih ustanova, tvrdi se u izveštaju, produžila se i u 1937 god., i uprkos znatnom pobolišanju opštih privrednih prilika u zemlji. Ona je sa nepromenjenom jačinom delovala kod novčanih zavoda pod zaŠtitom, a naročito kod manjih, koji su svoja sredstva plasirali skoro isključivo kod zemljoradnika. Uredba o likvida-

ciji zemljoradničkih dugova dovršila je proces koji je počet zakonodavstvom o zaštiti zemljoradnika. Rentabilitet poslova tih zavoda nestao je, sužavanjem marže između aktivne i pasivne kamate na minimum kod starih poslova. Ni novi poslovi se nisu razvijali u toj meri da bi obezbedili pokriće najnužnijih troškova, tako da je neizbežna likvidacija tih zavoda. Ni druzi novčani zavodi pod zaštitom nisu uspeli da povećaju svoje novo poslovanje. Nestalo je poverenje ulagača prema zaštićenim novčanim zavodima. Porast uloga za 1,1 milijardu na 11,8 milijardi krajem 1997 god. otpada većim delom na Državnu hipotekarnu banku i Poštansku štedionicu (700 mil. din.),e a samo nekoliko miliona na privatne banke i samoupravne štedionice. U tom malom porastu uloga srazmerno jače učestvuju samoupravyne Štedionice od privatnih banaka. Položai samoupravnih štedionica popravio se u prošloj go-