Народно благостање

Страна 484 НАРОДНО

је дошао само због заосталости и неекономског искоришћавања домаћих предузећа.

Техничка револуција. Техничка револуција која је извршена за последње две године у Зеници, није у томе да смо добили индустрију коју нисмо имали, него да је постојећој проширен Oбим и повишен технички степен. Зеница је имала три Сименс-Мартинове пећи са капацитетом од 200 тона дневно. Оне су трожиле сирово железо из Вареша и старо гвожђе и прерађивале то у сиров челик. Ваљаоница је имала четири пруге, грубу са пречником ваљка од 550 мм, средњу са пречником 450 мм, и две ситне пруге. Капацитет пруга је 110—120 тона за 24 сата. Он је био овако мали, јер је груба пруга радила само за оне мање. Међутим, пречник нове грубе пруге је 800 мм. На њој ће се моћи производити још средњи и танки лим. Технички је најважније то да ће она израђивати полуфабрикате и готове фабрикате профилног гвожђа и челика оних димензија које се највише увозе, а које стара пруга није могла да израђује. Ових профила увезено је 1929 око 67.000 т, а толики је капацитет нове пруге. Други технички напредак је у томе што је топљење у новом предузећу врши, према најновијим резултатима технике, помоћу мрког угља, тако да је отпала она зависност од увоза кокса, која је раније била главна објективна запрека развоја.

Техничка заосталост Зенице уклоњена је. Али тиме је одмах отворен нов проблем. Прво капацитет високе пећи у Варешу је 30—435 хиљ. тона железа, а у најбољем случају, ако раде мала и велика и ако би се извршиле адаптације које би их мало модернизирале, капацитет би се попео на 50 хиљ. белог сировог железа. То је тек једна трећина капацитета грубе пруге, па и то ако СименсМартинове пећи у Зеници буду радиле максимално.

Отварањем новог предузећа у Зеници намеће се потреба подизања високих пећи за сирово железо и нових Сименс-Мартинових за сирови челик. Зато је план развоја железне индустрије морао да предвиди подизање високих пећи у Подлуговима и у Љубији. Техничка страна тог плана интересантна је само уколико се ради о капацитету који треба да имају те нове пећи. Што је пећ модернија, већи јој је капицатет и мањи трошкови производње. Али на те модерне колосе ми нећемо смети да мислимо , јер би они врло брзо премашили потребе домаћег тржишта, или им се капацитет не би смео читав искористити, а то поскупљује производњу. Ипак, с обзиром на даљи развој прерађивачке индустрије железа, економичније је већ сада подићи високе пећи чији је капацитет већи од потреба домаћег тржишта.

Комерцијализација државних предузећа. Ма како се решило питање капацитета високих пећи, техничка страна железне индустрије није више проблем. Зато је много важнија и интересантнија привредна страна проблема.

Један део већ (је решен Уредбом од 24 јуна O. г. O оснивању предузећа „Југословенски челик а. д.', са седиштем у Сарајеву. Ново друштво има за циљ: 1) да стиче рударска права и повластице, и да се бави истраживањем, експлоатацијом и прерадом руде по одредбама Рударског закона; 2) да производи гвожђе и челик свих врста, као и друге

БЛАГОСТАЊЕ Бр. 31

метале и да их прерађује до крајњег степена; 3) да се бави куповином и продајом руда и метала и производа из њих, као и да у ту сврху оснива одговарајуће установе; 4) да учествује у радњама и предузећима која су сродна, да их подиже, стиче и погони само или у заједници с трећим лицима, и најзад да се бави свим индустријским, трговачким и финансијским пословима који су по Уредби дозвољени. Битна промена коју доноси ова Уредба у

-томе је да се предузећа тешке индустрије издва-

јају из државног газдинства и преносе у приватноправну сферу, у облику акционарског друштва. Тиме се из темеља мења организација и начин пословања, што значи да се ова правна промена мора да одрази и на привредној страни предузећа. Напред смо већ казали да је досадашњи начин управљања долазио у сукоб са читавом динамиком привредног живота и да је она тражила да се ова предузећа комерцијализују. Једини разлог који би евентуално могао да говори у прилог томе да предузећа остану у оквиру државног газдинства, била је строгост контроле. Али као што казује пракса ни та контрола не може да искључи сваку злоупотребу у раду.

Међутим, акционарско друштво у надзорном одбору има исто тако контролни орган, који може боље да функционише, јер је у тешњој вези са радом предузећа него контрола по Закону о државном рачуноводству. Зависи само од састава надзорног одбора да ли ће одговорити својој дужности. Према томе, одлука да се тешка индустрија комерцијализира претставља најбоље решење које је морало да претходи остварењу свих других намера у погледу даљег њеног развоја.

Техничка страна фузије. У штампи је као најпозитивнији резултат фузије истакнуто стварарање вертикалне организације, и тако је стручним изразом стварно прикривена нестручност у писању о економским проблемима. Као знак вишег степена стручности фузија је означена као оснивање комбината. О комбинату не може овде бити говора. Комбинат је чисто техничка ознака за повезаност предузећа разних грана индустрије, а претпоставка му је да су груписана на једном месту, или да су комуникације међу њима тако добре да и нешто већа удаљеност не претставља никакву техничку запреку погону. Овде имамо повезивање неколико индустријских предузећа која нису баш идеално груписана за сарадњу. Рудник железа и топионица су у Варешу, рудник угља у Брези и Зеници, Мартинове пећи за производњу челика у Зеници. Ова група предузећа налази се доста близу, код њих се може говорити о вертикалној организацији, јер ће рудници угља и железа лиферовати своје производе железарама, а ове челичној индустрији. Међутим, одвојено се налази рудник железа у Љубији. Један део његове руде, као и досада, мешаће се са рудом из Вареша. Иначе ово предузеће неће моћи да тешње сарађује са осталима. По свом капацитету производње оно надмашује капацитет топионица железа, и његови послови и надаље зависиће од извоза. Предвиђа се да ће се тек 1942 год. подићи високе пећи у Љубији. То, уосталом, зависи од капитала, кога засада нема и тешко је претсказати колико ће га бити