Народно благостање

30, јули 1938,

до 1924 године. Па и ако се подигну високе пећи, неће то бити комбинат.

Не би било вредно да се хватамо за овај термин, да ли је он добро употребљен или није. И они који су га употребили у штампи, сигурно су га чули од некога који је био бар више посвећен у доношење Уредбе, и према томе сам овај термин означава на који се начин замишља управљање пословима новог предузећа. У идеји комбината садржана је тежња концентрације посла. То значи да би на рад рудника у Љубији могло да се гледа само са становишта развоја производње у групи предузећа око Зенице. То би било погрешно. Ако се извоз руде из Љубије добро организује могу фузионисана предузећа да осигурају велику добит и да тако врло брзо формирају нове капитале који су потребни за даље инвестиције. Ако се то не учини, него се пође од претпоставке да ће извоз руде сасвим да отпадне, а тако се већ пише код нас, ЈЉубија ће бити само баласт у новом предузећу. Ту треба, по принципу организације рада трастова, оним јединицама које имају специјалне услове за развој послова, дати што самосталнију управу, која ће само бити подређена врховној.

С друге стране, сарадња, коју би требало да осигура вертикална организација, постоји већ од раније. М досада је топионица у Варешу добивала руду из државног рудника, а лиферовала железо Зеници. Рудници угља лиферовали су угаљ за потребе железаре у Зеници. Уосталом, то су све државна предузећа, где је требало само решење Рударске дирекције у Сарајеву, па да се осигура сарадња. Та вертикална сарадња је постојала, дакле, и раније, она није битна новина. Битно је да је она сада спроведена на комерцијалној основи, и да се тако пружа најшира могућност да се ова предузећа развијају даље, а не да остану онаква, каква су била крајем 19 века.

Финансијска страна фузије. Други део привредне стране проблема односи се на финансирање инвестиција и уз чију сарадњу да се оне изведу. М зато се читаво предузеће „Југословенски челик" а. д. претставља у другом виду кад се пита каква му средства стоје на расположењу, него кад се констатује да је то фузија и тачка. Пре него што се још могла наслутити Уредба, министар шума и рудника рекао је да је код питања фузије најважније питање капитала. А обим плана допушта да се наслути да су потребна врло велика средства. Засада, питање капитала решено је образовањем главнице од 600 мил. динара.

Уредба назива главницу основним капиталом. Одатле је израз прешао у дневну штампу, тако да се бркањем термина побркао и смисао. Капитал је много шири појам, у њему су садржана сопствена и туђа средства са којима предузеће ради. Инвестиције у саму грубу пругу у Зеници износе 250 мил. динара, а то је само један део капитала фузионисаних предузећа.

Од 600 мил. главнице уписаће се одмах 500 милиона, а остатак од 100 мил. тек 1945 г. Наиме, тек 1945 прелази железара у Варешу у државну својину, а њен апор биће 100 мил. динара. Главница је подељена на 120.000 акција које гласе на доносиоца, од по 5.000 динара. Једној трећини акција

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 485

признају се приоритетна права. Од 500 мил. уписује Зеничка железара 15 милиона, колико износи њена главница. Рудник угља у Зеници и Брези, рудник железа и топионица у Варешу и рудник железа у Љубији капитализују се са износом од 285 мил. динара и уносе у главницу новога друштва. То је све државни капитал. Остатак од 200 милиона уписује Државна хипотекарна банка.

Апор државе, природно, не састоји се од ликвидних средстава која су потребна за обртни капитал. Досада је обртни капитал био осигуран државним буџетом. Наместо тог извора дошла је сад Државна хипотекарна банка. Њених 200 мил. динара осигуравају обртни капитал. На овакво решење финансијског проблема могло се доћи само зато, што тржиште капитала није способно да на други начин стави на расположење потребни минимум и зато се може рећи да је, с обзиром на задатке које још треба решити, финансијско питање решено само за тај минимум.

Немамо података по којима би могли оценити колики је напор за Државну хипотекарну банку овај депласман капитала, али не можемо се сложити с једним објашњењем које је дато у штампи с тим у вези. Каже се, да је то најбољи начин пласмана средстава извесних фондова које је држава поверила банци. Фондови су специјални правни институти, који служе одређеној сврси. Банка, која њима управља, не може их никако довести у неки однос према трећим правним лицима. Она може само себе да обавезује и да сама ступа у односе с трећим лицима и да у својим пословима употреби улоге који се код ње налазе. Фондови спадају у ред банчиних поверилаца, а према њима банка одговара за поверена јој средства.

По изјави министра шума и рудника, приоритетне акције ће уписати Државна хипотекарна банка. Ако се овим приоритетним акцијама хтело осигурати Државној хипотекарној банци укамаћење њезиног дела главнице, онда не треба тражити други разлог зашто су одмах предвиђене две врсте акција. Приоритених ће бити за 200 мил. динара, а толико уписује Државна хипотекарна банка. Али не мора то да буде једини разлог. Тек пошто се буду почели развијати послови, како су предвиђени Уредбом, осетиће се пуна потреба за капиталом. А већ смо рекли, да је код тога врло важно питање сарадње са страним предузећима, која треба да пруже техничку помоћ, па евентуално и капитал. Као што се види из циљева друштва које смо побројали у почетку чланка, предвиђа се да ће друштво учествовати у сличним предузећима и да ће погон разних предузећа водити само или у заједници са трећим лицима. Учествовање у сличним предузећима не иде без уписа једног дела њихове главнице, а тако исто ни трећа лица не могу учествовати у погону предузећа „Југословенски челик", док не упишу један део акција. Према томе, Уредба је већ отворила врата капиталу изван прва два извора. Међутим, колико се може разабрати из изјава чланова владе, она нема намере да помеша приватни капитал са државним у овом предузећу. И досада је та индустрија била у државним рукама, а сигурно су по среди разлози народне одбране што ће то и даље остати.