Народно благостање

Пена

6; август 1938. НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ Страна 509 Стање Народне банке (у мил. дин.) 790 Влег —— —.—m —.-— 93.50 —.8%/0 Bler 98.50 98.75 —.— 98.25 98.—

31-XII | 31-X}I | 31-XI | 22-VII | 31-V1i

AKTMBA 1935 | 1936 | 1937 | 19:8 | 1938 Подлога злато у касама — — ||1,336.9/1.588,3|1.706,2/1.819,911.820,2 злато на страни — — 946, 37,7 755| 17,0 · 17,0 девие — — — — — 321! — = = =

Укупно —- || ,464.3|1.626,0|1.713,7|1.836,9|1.837,2 Девизе које не улазе у

подлогу —= — = — — || 331,6) 552,3! 453,2 3547! 361,4 Кован новац; ·

у никлу и сребру — — 329,9 3349) 360.0] 438,1! 416,1 Зајмови:

на менице — — — — |1,523,0|1.458 6'1,400,5|1,403,8)1,446,0

на хартије од вредн, — | 258,3! 258,8! 262,0! 153,1! 1280 Укупно — 1,781.3)1,717,41.662,5/1.556,9/1.574.0

Хартије од вредности — || 49,4! 116,8| 198,1| 210,5] 2105 Ранији аванси држави — || ,670,6)1.647,8|1.638,2)1.641,211.641,2 Привремени аванси Глав.

Држ. Благајни — — — | 600,0) 600,0| 600,0| 600.0| 600,0 Вредности рез. фонда — || 119.0) 1376) 165,8| 219,2) 219,1 Вредности ост, фондова| 19,81 28,3) 29,51 36,3! 36,3 Непокретности, завод за

израду новч, и намештај || 1540) 155,1! 160,4! 179,5) 180,1

Разна актива — — — — || 4644! 819,3/2,037,22,141,0 2,147,1 ПАСИВА

Капитал — — — — — 180,0! 180,0) 180,0| 180,0| 180.0

Резервни фонд — — — || 133,3] 153,5! 200,0| 220,2] 220,2

Остали фондови — — — | 27,4 29,9) 34,1! 36,4 36,4

Новчавице у оптицају — 4.890 0/5,408,5/5,358.7|5,891,0|6,142.3 Обавезе по виђењу;

_ потраживање Државе — 1,4 59,4 17,8} 6351] 19,2 жиро-рачуни — — — || 689,7| 651,2/1.433,0)1.275,7|1,247 7 разни рачуни — — — || 6886] 918,6/1,043,91.138,6] 988,7

| Укупно — ||1,385,7|1,629,2 2,49 4,72.477,8|2 255,6

Обавезе са роком — — || 193,4! 50,0 50,0) 50,0) 50,0

Разна пасива — — — — || 166,6) 284,6) 3633! 358,8! 339,1

Оптвцај и обав, по виђ, |6,275,7|7.037,8]8.291.38,368,88.398,0 Укупна подлога: i

— 28.5%/ npaM, — — — ||1,881 6/2.089,5|2 202,1|2,360,4/|2.360,7 зл. у кас. 28.5%/у прим. 1,717,9/2,041,0)2,192,5/2,338,6|2.339,0 укупно покриће — — |2998 72968 %|26550/0/2820% |2811% покриће у злату — — |2737%,|2729 7 |26440/92794%,| 2185

škoće. Roba je postepeno nestala. Vrlo skromni skokovi kurseva nisu bili u stanju da izmame papire iz njihovih sigurnih skrovišta. Oni koji su pošto-poto hteli da dođu do papira morali su nekad da plate i veću cenu, nego što je zabeleženo u zvaničnoj listi. Tako je u subotu van berze rađen veći paket G% Begluka po 94. U ponedeljak situacija se izmenila. Kupci su odjednom nestali. Oni se nisu pojavili ni za naredna dva dana izveštajne nedelje. Ponuda za to vreme nije bila velika. Ona se povukla čim je osetila da je tražnja rezervisanija. Male iznose koji su se pojavili preuzela je Državna hipotekarna banka, koja je uskočila, čim je videla osutstvo privathe tražnje. Ta situacija se pokazuje i na donjoj tablici kurseva: 29-VII 1-УШ 2 УШ ЗУШ 4-УШ Ratna šteta 482.50; 488.— 48.— „483— 483Ratna šteta, ter. 482.15 —— — —.— 4" Agrarci 1921 —= 63— —— —.— —.49 Agrarci 1934 —.—= === —.— — —.6% Begluci 93.75 93.75 93.50 93.25 9356%o Begluaci, termin. “m —— === —.— —.6" Dalmatinci 92.65 === === 92.25 92. 67% Dalmatinci, ter. == === ===> —.— —.7%0 Investicioni 99.50 99.50 = —— —.—m

7" Seligman === | — = | == = 79 Stabilizacioni —.-— == _ —__- НЕ

Duvanski [02 == —.— —.— пп > Narodna banka —.— —.— —— —=— —.=Pab, sitni komadi —.Pab, srednii komadi —.— —.— —.— —.— __ Рађ, krupni komadi —.— —.— —— —.— —.—

Odmah moramo da učinimo jednu rezervu. Kurs Ratne štete je prema početku nedelje u porastu. U dragoj polovini izveštajne nedelje kurs je stabilan. Ali ie to jedino slučaj sa Ratnom štetom. Ona se pojavliuie u tako malim iznosima na tržištu, da nije teško naći kupce. I terminski kurs se vrlo dobro drži. Ako je kurs jednog papira stabilan, dok svi ostali kursevi padaju, onda је taj papir stvarno u skoku. Kod Ratne štete približuje se vučenje, a mogućnost dobitka golica svakog imaoca. Pod takvim okolnostima teško se odlučuje na prodaju. Raspoloženje na Berzi naibolie se može videti po Go Agramim papirima. Go Begluci postepeno su popuštali i zaključili izveštainu nedelju sa kursem od 93. Po toj ceni je Državna hipotekarna banka kupovala. Ona je bila poslednjih dana gotovo jedini interesent za 6%o Begluke i 690 Dalmatince. Ovi poslednji su popustili na 92. U opštem popuštanju kurseva učestvovali su i dolarski papiri. No njihov pad je bio manieg razmera, nego G%o agrarnih. Pre dve nedelje konstatovali smo, da je. spekulacija operisala uglavnom sa Go agrarnim papirima. Reakcija je kod špekulativnih papira uvek veća nego kod drugih. Zbog toga је рад 69 аггатић papira bio ove nedelje srazmerno najveći. Velika razlika u rentabilitetu između dolarskih papira i ostalih čini prve oltpornijim prema svakom padu kursu. Ta okolnost je i ove nedelie delovala u pravcu usporenja. U akcijama nije bilo posla. Jedino ie Privilegovana agrarna banka rađena po 281. Na kraju nedelje bilo je ponude i po nižoj ceni, no ona je ostala bez odziva.

99 УП—4-УШ 22——28-УП џи Ћи]. din.

Ratna šteta 458 297 Ratna šteta, termin 337 674 4%0 Agrarci 1921 836 116 49%, Agrarci 1934 62 124 7%/ Investicioni 58 140 6%i Begluci 1.535 2.149 69 Ратапе 470 1287 79/а ЗЕађИтасјот — 49 7". Bler 70 169 88% Bler 381 64 Narodna banka 29 104 Рађ 15 41

Ukupno 4.241 5.150

Obrt je bio dosta niži nego prethodne nedelje kao što se to vidi iz gornje tablice. Ali s obzirom na letnju sezonu obrt je dosta visok. U prethodnim gođihama u to vreme imali smo mnogo manji obrt. Uzrok. tome da je obrt ovog leta veći no inače, jeste jako učestvovanje 6% agrarnih papira i 4% Agraraca u poslu. Iz tablice se vidi da više nego jedna trećina (1.5 mil. din.) celokupnog obrta otpada na 6% Begluke (prema 9,1 mil. u prethodnoj nedelji). Veliki ie udeo u obrtu i 4'/) Agraraca sa 836.000 prema 116.000 u prethodnoj nedelji, 6'/o Dalmatinci su manje rađeni, ı to 470 hilj. prema 1.937 hilj. din. Ratna šteta je dospela na četvrto mesto. Ona je rađena za 458.000 prompt prema 297.000 i 337.000 termin prema 674.006.

lako je situacija trenutno malo popustila, zbog političkih komplikacija na Dalekom Istoku, nema bojazni da će