Народно благостање

Стргла 510

se ona obrnuti na niže. Naša berza bila je već pod uplivom ozbilinih događaja, koji su se desili u neposrednom 'susetstvu a da ovi nisu bili od većeg uticaja na nju. Sve dotle dok je iavna ruka rešena da podupire kurseve, oni ne mogu znatno da padaju. S vremena na vreme Berza ispipa raspoloženje iavne ruke, da li je spremna za intervenciju. Čim vidi da ena: hoće da drži kurseve, njena snaga 'se Vraća i Ори ide napred. O :

“Na Zagrebačkom tržištu RUN, već nekoliko Bogo nema većih poslova. U izveštajhoj adi rađene” su akcije T.rbovija po 177: : -

Obračunski kurs dolara sa primom bio je: 29-VH.: 33.3666; ТУШ: 43. 3666; 2- УП: 48. 3542; 3-VIIL: | [5 4-VIIL: 48. 4916. 55

| пара nd stranim berzama ·

Na pariskoi berzi skočili su kursevi naših hartija od vrednosti. Izuzetak čine 41/20/0 zajam od 1921. g., koji je pao, i 5'o Funding: obveznice, koje su ostale stabilne. Najjači skok

zabeležili su 5%o papiri, koji su prešli čak i 7%/o Stabilizacioni zaiam. Kursevi su bili sledeći:

271 | 2-VIH

41/50/0 1895. 906.— 999.50, 575. 1902 363.— 872.50 = = дтћејо 1906 335. — 335.50 41/50/). 1909 · 323.— 328 41/29/0 1910 315— З19 41/50/1911 | A 316

5% 1918. 367 — 375 79е 5таб. 000— | 569 5% Fund. 191. 1218

Na njujorškoj berzi naše državne obveznice su pale, a 7'је zajam Državne hipotekarne banke је stabilan. 7%/0 Bler &/0 Bler 27—98,50 27—98.50

3 avgust 79/6 ЗеПетап

40,50—41,50

DEVIZNO TRŽIŠTE

Na drugom mestu doneli smo nainoviju odluku Ministarstva finansija, kojom se obavezuju izvoznici da ponude Narodnoj banci 25% svojih klirinških potraživanja prema Nemačkoi po kursu od 14.50. Zasada je Narodna banka obavestila ovlašćene zavode da reflektira na 10% klirinških potraživanja počevši od 1 avgusta o. g. Savez novčanih i osiguravajućih zavoda odmah se obratio Narodnoj banci pretstavkom u kojoi je ukazao na praktične teškoće oko sprovođenja te mere: Novčani zavodi su, naime, već vrlo često obračunali sa svojim klijentima odobreno im klirinško potraživanje, tako da bi pretrpili gubitak ako bi morali jedan deo da predaju Narodnoj banci po nižoj ceni. Osim toga predviđaju se, sasvim opravdano, teškoće i kod likvidiranja onih iznosa, koji su ргоdani za termin pre nego štoje bila poznata odluka Narodne banke, da će da vrši otkup. Smatramo da će se te teškoće, koje su tehničke prirode, lako prebroditi. Mnogo je važnija ekonomska strana problema. Naši izvoznici u neklirinške zemlie. uvek su se tužili, da im država oduzima jedan deo dobiti n- tai način što ih obavezuje da jedan deo (sada 25%") dobivenih deviza prodaju po nižoi ceni. Ne samo prema nekliTinškim zemljama nego i prema bivšoj Austriji, sa kojom smo zapravo imali kliring, postejala je obaveza da se ponudi izvestan deo izvozničkih potraživanja. U slučaju Nemačke takav

propis bio je suvišan, pošto je i onako najveći deo našeg

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

"_Бр. 32

klirinškog potraživania bio u posedu Narodne banke. Početkom ove godine, kada se odnos u spolinoi trgovini preokrenuo u korist Nemačke, Narodna banka je bila prinuđena, da мек! deo klirinških maraka baci na tržište da Di sprečila nagli.porast kursa, što bi prouzrokovalo veliki gubitak naših uvoznika. Zalihe maraka postale su znatno manje. Ne samo što je intervencija na tržištu bila na taj način dovedena u pitahje,' nego je postoiala opasnost da država neće imati dosta maraka za isplatu svojih računa u Nemačkoj i за teritorije bivše Austrije. Uvođenje obavezne ponude klirinških maraka nesumnjivo će pogoditi naše izvoznike i prema tome i naš izvoz. Ali će na taj način biti opet mogućno, da Narodna banka interveniše na tržištu sa ciliem da stabilizira kurs. A stabilni kurs je neophodno potreban za našu spoljnu trgovinu sa Nemačkom.

-Kars klirinške marke popušta. Sada počinje naša izVOZha sezona. Povolini izgledi u budućnosti eskontuju se i u terminskim kursevima, koji padaju. Privatna ponuda još me može da zadovolji tražnju u funtama, tako da Narodna banka i dalie snabdeva tržište. Kurs grčkih bonova je stabilan. Intresenti ih mogu po 29—299.25 lako kupiti. Kursevi su bili sledeći:

London Berlin Madrid „Milano Grčki

bonovi

29-УП 238.— 1475.90 __ ___ 99.15 Sa pr. 214.70 1754.47 — 229.79 == Bez pr. 167.90 1365.35. — 178.83 === 1-VIII = 1483.10 = __ 29 о МШ 938.— 1475.25 = DO БР 18 3-VIII 288.— 1477.91 = _ ___ 4-VIII 938.— 1473.92 — == 29.95

Obrt je u stalnom opadanju; u izveštajnoj nedelji on je iznosio 13 mil. prema 19 mil. Najviše su rađene klirinške marke 9,7 mil. prema 10,3 mil., zatim funte 2,2 mil. prema 5,7 mil., grčki bonovi 574.000 prema 411.000 itd.

Devizni kursevi u Cirihu bili su sledeći:

31-XII-36 31-XII-37 3118 28УП +УШ London 27.37 21.62 21.6556 21.48/8 21.47 Amsterdam 938.30 240.60 241.40 240.03%a 238.90 Niujork 495.14 432.50 . 436Gt/a 486.50 438.Berlin 175.10 174.95 174.92 175.40 175.60 Pariz 20.391/a 14.681/a 13.511/» 12.06 12.Prag 12.221/ 15.19 15.21 15.07 15.07 Brisel —.=— — 73.60. 73.871/s 74.025 Beograd · . 10— 10.— 10.— 10. |O —

Dolar je ostavio sa sobom sve ostale devize. On je zabeležio znatan skok u svim relacijama. Još srazmerno najmanie je skočio prema švaicarskom franku, koji je međunarodno takode vrlo čvrst. Popustili su francuski franak i funta.

Tržište zlata

Paralelno sa dolarom skočila je i cena zlatu. Posle-

“dica toga je bila da je ostala mala izvozna premija za zlato

(1'/=—2 p), usled čega је bio usporen UVOZ Zlata u S. A. р.

“Mnogo jače su uvozžile zlato one zemlje čija valuta nije tako

iako skočila kao dolar, a to su u prvom redu Švajcarska, Švedska i Norveška. Obrt na londonskom tržištu je bio srednji, poslednieg dana iznosio je pola miliona funti 'sterlinga. Cena je, kao što se vidi iz donje tablice, najveća za роslednjih pet godina.