Народно благостање

| 1 NO

6. август 1938.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 511

Cene su bile sledeće:

šiling pensa Din. (po unci) (po kg.) 1933 126 6 40.405 1934 141 40.345 1935. 141 2 54.409 1936 141 7 54.568 1937 140 11 54.312 25-VII-1938 141 4 54.489 54.600

2-УП-1938 141 8

·Robno tržište

· Pšenica. — Na svetskom tržištu, kao što to obično biva u prvom periodu posle žetve, otpočela je osetnija fluktuacija kurseva. Na čikaškoj berzi kursevi su pali naročito za bliske pozicije što se dovodi u vezu sa dobrom žetvom prolećne pšenice i sa otsustvom interesovanja inostranstva za severoameričku pšenicu. Prolećna pšenica, čija je žetva već otpočela, pokazuje i odličan kvalitet. Sve to doprinosi da su sadašnji kursevi u Čikagu najniži za poslednjih pet godina. Isto tako veliku labavost i popuštanje pokazuje i Vinipeg. Kanadska žetva, koja je sada potpuno obezbeđena, biće najbolja za poslednjih šest godina, a prema prošlogodišnjoj dvostruko veća. Usled toga Ured za pšenicu dobio je nalog od vlade da kupuje od farmera svaku ponuđenu količinu po minimalnim cenama Које се uskoro biti određene. Ako bi Ured na prođaji ove pšenice postigao kakvu zaradu onda bi se ona bonificirala proizvođačima, a u slučaju gubitka ovaj će pasti na državnu kasu. Argentina iz ovogodišnje žetve ima još relativno mali izvozni višak. No ona želi da se reši i tako malog viška te usled toga svoje cene stalno prilagođava svetskim. Setva je završena koncem iula, a zasejana površina pšenicom prema 1937/38 godini povećana je za 8—5". U Engleskoj i na kontinentu bilo je u ovoj nedelji nešto većeg interesa za пајbliže pozicije te su cene malo porasle. Pozniji termini, pak, vrlo su labavi i naginiu opštem popuštanju. U svima Dunavskim zemljama žetva је jspala odlična. Rumuniia ima žetvu kakvu davno ne pamti. Prinos se ceni na 450.000 vagona. Ako bi ova cifra bila tačna, s obzirom na rumunsku statistiku koja je veoma nepouzdana, опда bi Rumunija mogla imati izvozni višak od kojih 200.000 vagona. Otkupna cena određena је па 40.000 leja po vagonu što odgovara 136 din. za mtc. Izvozna premija do 24 septembra iznosi 10.000 leja po vagonu. Podunavska roba još nije izišla na svetsku pijacu, jer ove zemlje, usled niskih cena i preuzetih obaveza za održavanje znatno viših cena u zemlji, nastoje da pre svega iskoriste preferencijalne kontingente koje uživaju uglavnom u Nemačkoj, Čehoslovačkoj i Italiji. Uvozna potreba ovih zemalia, osim Čehoslovačke, i u ovoj godini biće znatna. Nemačka će svakako iskoristiti sve ugovorne kontingente u Podunavlju, a možda i nešto preko toga. Italija ima potrebu za velikim uvozom, ali veličina ovoga zavisiće od uređenja pitanja platnoga prometa.

Terminski kursevi sredinom. nedelje izgledali su ovako:

| ТО XIL шу Liverpul šil. mte. 12)4 11/8 11/6 . BB. Aires pez. mtc. 8,20 — Roterđam hfl. mtc. 5,10 5,20 5,20

671/2 69.— 71:/2 763/8 758 773/4

Na domaćem tržištu od kraja prošle nedelie počeo je da se oseća Veći pritisak ponude usled čega se na pojedinim piiacama formirala i prilično velika marža. Prizad je od 14 jula, kada je otpočeo sa kupovinama, do 3 avgusta zaključno kupio 5,560 vagona. U nedostatku magacinskih prostora izvršene su prve prodaje u Nemačkoj. Pošto je avgust mesec kada se plaća poreza i kada seliak ima veću potrebu za parama да bi podmirio ono što mu je najnužnije, verovatno je, da će narednih dana ponuda biti sve veća. Pored toga nije isključeno da veću ponudu izazovu i glasovi špekulanata koji tvrde da će Prizad uskoro oboriti cene. Ovo tvrđenje, međutim, nema nikakvog osnova. Naprotiv, postoji namera da se sadanja cena, ako to prilike dopuste, održi do kraja kampanje. U svakom slučaju ona će ostati ovakvom u prvoi polovini kampanje tj. do zatvaranja rečne plovidbe.

Čikago centi buš. Vinipeg centi buš.

Izvozni paritet prema oktobarskom terminu u Liverpulu bio je 81—83,50 a prema septembarskom terminu u Roterdamu 85—87,20, odnosno na bazi cene za efektivnu robu 94—96,75 din.

Kukuruz. — Na svetskom tržištu kukuruz je ove nedelje Dio nešto malo labaviji zbog pojave efektivnog ječma i ovsa. No ipak popuštanje kurseva kukuruza bilo je tako neznatno da se on ioš uvek, u poređenju sa pšenicom, drži vanredno dobro. Pored pritiska druge stočne hrane i SAD su nudile nešto više, jer su izgledi za tamošnju berbu vanredno lepi. One će, kako izgleda, i ovoga puta imati odličnu berbu. Septembarski termin u Roterdamu nofirao ie sredinom nedelje 5,11 hfl. za mfc., au Čikagpu 55 centi za bušel.

Na domaćem tržištu situacija je nepromenjena. U Srbiji oseća se oskudica kukuruza. Na ostalim tržištima dolazi po nešto robe koja se unovčava po vrlo visokim cenama. Trgovci plaćaju 125—130 din., a na lokalnim pijacama, na koита se kao kupci pojavliuju seljaci, plaća se i do 140 din. Stanje nove bilike u Voivodini je vrlo dobro, a u Srbiji, usled suše, dosta loše.

Izvozni paritet prema septembarskom terminu u Воterdamu bio je 90,50—94,50, a prema ceni za efektivnu robu 98—100 din.

Stoka. — Na tržištu u Pragu naše svinje prodavane su 6.10 do 7.40 kr. kg. prema kvalitetu, a u Beča 1,05 do 1,10 mk. za kg.

Na domaćem tržištu, usled nedostatka stočne hrane, oseća se nešto veća ponuda pa su usled toga popustile cene kako goveda tako i svinja. Slinavka se znatno raširila i bojazan je da će to otežati IZVOZ.

Sirovine. — Na svetskom tržištu sirovina porast kurseva je zaustavlien i ove nedelie vladala je postojana tendencija. Amerikanci su povisili cene bakra koji je, poslednjih nedelia, bio dosta iražen. Engleska ie kupila velike količine cinka. Ograničenje proizvodnje kalaja u glavnim proizvođačkim zemljama u maju i junu uticalo je na porast cena. Međunarodni odbor za kaučuk odložio je da kasnije reši pitanje izvozne kvote za poslednje tromesečje ove godine. No izgleda po svemu da. će se ostati pri sadanjoj kvoti od 45%, jer je svetska zaliha još uvek velika i iznosi 550.000 tona. Cene su

+ bile sledeće: bakar 41,18, bakar elektrolit 47, kalaj 197,75, olo"vo 15,62, cink 13,80 funti sterlinga za tonu, pamuk u Njujor-

ku 8,60. centi, kaučuk u Londonu 7,81 pensi za libru.

Ширите „Народно Благостање“