Народно благостање

Страна 504

ких земаља. Произвођачке земље не би желеле да приме на себе обавезу о ограничењу производње, а од потрошачких земаља, ту обавезу хтеле би да наметну једино САД. Будући да су САД. један од највећих потрошача опијума у свету, није искључено да својим држањем и наметну конвенцију о ограничењу производње.

E KKKKZZEZEEI BRG i

Pravilna запасја bolesnič-

kog osigurania — najaktuelniji problem

Bolesničko osiguranje već 20dinama predmet je oštre kritike. Radnici se žale da im ono ne pruža dovolino pomoći, da ih ne leči sistematski; poslodavci da plaćaju dosta. Finansijsko stanje ove grane osiguranja, pak, stoji vrlo.loše. Kriza bolesničkog osiguranja provlači se od vremena depresije i sve je veći broj mesnih organa koji svoje poslovanje završavaju deficitom. Sve mere koje su do sada preduzete za saniranje OVOZ stanja (Dovećavanje doprinosa i smanjivanje davanja osiguranicima) nisu bile u staniu da reše problem. Sada ie Središnii ured došao na jednu vrlo interesantnu ideju. Da bi otklonio pasivnost pojedinih mesnih organa (okružnih ureda i blagajni), Središnji ured namerava da ubuduće poslovni manjak (ako ža njegovo pokriće ne budu dovoljna vlastita pričuvna sredstva, doprinosi grane osiguranja za slučai nesreće koji se isplaćuju jednim delom Đolesničkom osiguranju radi korišćenja njegovih usluga, kao i doprinosi Središnjeg. ureda za pokriće izvesnih troškova zakonom predviđenih) pokriva procentualnim smanjeniem prinadležnosti lekara i službenika pasivnog organa i to пајуке до 5% i do jedne godine. Protivu ovoga predloga ustali su lekari i službenici sviju ureda. To je sasvim razumljivo. Oni s pravom ističu da ne mogu snositi nikakvu odgovornost za organizaciju rada i finansijsku politiku ureda, da bi ova mera bila antisocijalna, jer bi izazvala, na posredan način, dalje lišavanje i ograničavanje osiguranika u njihovim pravima na lečenje i potpore.

Mi smatramo da su ove zamerke potpuno opravdane Neka bi ovaj predlog i bio usvojen, time neće biti rešen problem bolesničkog osiguranja, kao što njegovom rešenju nisu doprinele ni sve dosadanje mere. Problem je i suviše komplikovan da bi se mogao rešiti ovakvom jednom palijativnom merom.

Prema bilansu Središnjeg ureda za 1936 godinu bilo je 12 pasivnih organa sa manjkom od 6,39 mil. din., dok je osam organa iskazivalo višak od 3,07 mil. din. Kao razlozi deficitarnom poslovanju u istom izveštaju navode se: kod nekih ureda niska prosečna obezbeđena nadnica, kod drugih veliki otpisi nenaplativih i dubioznih potraživanja, visoki bolnički troškovi i veliki izdaci za hranarinu. Svaki od navedenih razloga pretstavlja problem za sebe, a svi skupa, zajedno sa organizacijom, finansijskim poslovanjem i efektom službe, čine kompleks bolesničkog osiguranja.

Poslovni rezultati jednog ureda zavise od niza okolnosti. Pre svega od privrednih prilika teritorije na kojoj ured radi, zatim od broja članova i strukture članstva (odnos kvalifikovanih i nekvalifikovanih radnika, odnos broja šegrta i ostalog pomoćnog osoblja u nižim razredima sa najmanjim prinosima prema onima u višim), od uslova rada u preduzećima i zdravstvenog stania osiguranika, opšteg stanja zdravstvenih prilika na teritoriji odnosnog ureda, kretanja epidemičnih bolesti, stanja naplate doprinosa itd. Da stanje kod pojedinih ureda u pogledu ovih okolnosti mora da bude vrlo različito, samo je po sebi razumljivo. Otuda su i izdaci po osiguraniku vrlo različiti, a prema tome i poslovni rezultati pojedinih ureda ne mogu biti isti. Polazeći od tih činjenica zakonodavac je predvideo stvaranje rezervi ı nadoplaćivanje manjka iz ostvarenih viškova kod aktivnih organa. Ta sredstva, međutim, više nisu dovolina. Kako bilansi pojedinih ure-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

"Бр. 32

da tako i bilansi Središnjeg ureda pokazuje veoma male rezerve koje, makar i u celini da se upotrebe, ne bi bile dovoljne da pokriju deficit samo jedne godine malo jače privredne krize. ;

Dosadašnja politika sanirania bolesničkog „osiguranja (pa kad se radilo i o povećanju doprinosa) imala je glavno uporište u smanjenju davanja osiguranicima. To je činjeno strogim naređenjima lekarima o lečenju i davanju lekova, propisanim kaznama na slučaj prenebregavania naređenia itd. Novi predlog Središnjeg ureda urodio bi istim plodom. Sigurno se može pretpostaviti da bi lekari pasivnih ureda, dođe li do primene ove mere, nastojali da ograniče lečenje i davanje lekova da bi otklonili poslovni maniak i sebe obezbedili od smanjenja plata.

Umesto jedne ovakve površne i antisocijalne mere ima mnogo drugih načina da se bolesničkom osiguranju pomogne i ono osposobi za bolje vršenje svojih funkcija .

Ти se pre svega postavlja pitanje ubiranja prinosa. U bilansima svih ureda zapažaju se veliki zaostaci. Oni nastaju uglavnom usled sporosti administracije. Reforme u ovom pogledu mogle bi da doprinesu znatnom povećanju prihoda, čime bi se omogućilo povećano davanie osiguranicima i jačanje rezervi za popunjavanje deficita u godinama krize i depresije.

Drugi problem pretstavlja osiguranje nezaposlenih. Iskustvo pakazuje, da osiguranici, u nedostatku osiguranja za slučaj nezaposlenosti, kad ostanu bez posla, nastoje da što više iskoriste davanje bolesničkog osiguranja. Na tai način ova se grana tereti izdacima koji na nju ne bi inače spadali. Imajući taj fakat u vidu, koji se redovno konstatuje i U IZveštajima nesamo Središnjeg ureda nego i njegovih mesnih organa, nama se čini da je osiguranje za slučaj nezaposlenosti, za naše prilike, bilo mnogo aktuelnije od penzionog osiguranja. Njegovim uvođenjem sigurno je da bi bolesničko osiguranje bilo prilično rasterećeno i da bi se njegovo finansilsko stanje znatno popravilo.”

Jedan od načina saniranja ove grane osiguranja bio bi, naizad, i reforma hranarine. U bilansu Središnjeg ureda za osiguranje radnika za 1936 godine izdaci na hranarinu sa 71,4 mil. din., ili 24,47%/o pretstavljiaiu najveću poziciju. Kod pojedinih mesnih organa oni su vrlo različiti; kreću se između 18,30% pa do 37,46% ukupnih izdataka. Hranarina se, po postojećim zakonskim propisima, isplaćuje svima koji na nju steknu pravo. Mi mislimo, međutim, da bi isplaćivanje hranarine trebalo limitirati visinom plate osiguranika, pošto je njena namena da omogući bolesnom poboljšanje ishrane. Sletstveno isplatu hranarine u svima slučajevima kada plate osiguranika prelaze izvesnu određenu granicu koiu on prima i za vreme bolesti, trebalo bi uskratiti. Takva mera ne bi se ni u kom slučaju mogla smatrati antisociialnom, jer bi bila u korist većine osiguranika, koji postavši nesposobni primaju tako malo da im je zbilia za što brži oporavak potrebno osetno pobolišanje hrane ili ne primaju ništa.

Половином јула у Лондону заседавао је Саветодавни одбор Међународнс житне конференције. Испитивана је ситуација пшенице у свету У вези са поновним повећањем преносне залихе које су износиле 31 јула ове године 750.000 (према 320.000 вагона), великом жетвом на северној хемисфери и изгледима да те: кућа кампања буде завршена залихом која би била већа од оне у најкритичнијој години у периоду кризе. Главну реч на овом заседању водиле су Сједињене Америчке Др: жаве. Оне су изишле са три предлога: да се регулише светска производња у границама светске потребе, узима-

Политика С.А.Д. биће одлучујућа за положај пше-

нице у свету