Народно благостање

6. EC 1938.

изгледа вероватно, картел ће се морати проширити, споразумом о производњи, ако жели да одржи цене. Није вероватно да ће највећи произвођачи у Европи бити на го спремни.

Sredinom jula objavljena Uredba o počeku daje mogućhost novčanim zavodima, da zatraže od Ministarstva trgovine i industrije odlaganje plaćanja svojih obaveza, koje su nastale do onog dana kada se molba podnese. Ministarstvo će na osnovu podnetih dokumenata odobriti poček za najduže godinu dana, i produžiće ga prema potrebi za još godinu dana. Za vreme trajanja počeka novčani zavodi će napraviti šestomesečni raspored naplaćenih potraživanja, koja imaju da služe isključivo za naplatu starih ulagača. Novčani zavodi su dužni da smanje svoje režijske troškove, kao i namešteničke plate za vreme trajania počeka. Za kontrolu rada novčanog zavoda postaviće se koтезаг. Pre nego što se poček odobri ima da se izvrši pregled novčanog zavoda od stručnih Иса, Која imenuje ministar trgovine i industrije. Njegov glavni cilj je, da se ustanovi aktivnosti novčanog zavoda, pošto se samo u tom slučaju može odobriti poček.

Iz ove karakteristike Uredbe o počeku vidimo, da se ona gotovo ne razlikuje od Uredbe o zaštiti novčanih zavoda, koja je donesena da bi se sprečilo propadanje novčanih zavoda, koje bi došlo kao neminovna posledica zaštite seljaka. Uredba je, kao što je poznato, produžavana sve do 15 februara O. g., što je bilo i logično, pošto je stalnim sužavanjem praVa poverioca sve veći i veći broj novčanih zavoda došao u teškoće. Po oceni Ministarstva finansija, koja je bila potkrepliena mišljenjem nekih stručnih organizacija novčanih zavoda, početkom o. 2. prestale su mogućnosti komplikacija kod pojedinih zavoda usled poslednje, najdalekosežnije Uredbe o likvidaciji zemljoradničkih dugova. Produžavanje zaštite iz tog razloga, prema tome, nije bilo potrebno. Uredba o počeku je trajne prirode. Ona je po motivima donošenja potpuno odvojena od specijalnih teškoća naših novčanih zavoda, Koje će svoj koren imati još dugo u zaštiti zemljoradnika.

U praksi, međutim, neće biti mogućno tako strogo odvajanje uzroka i posledica. Zaštita najvećeg dela naših novčanih zavoda ističe 1941 godine. Vrlo mali broi od njih će moći da pristupi integralnom plaćanju svojih obaveza. Brzo će se pokazati, da je veći deo zaštićenih novčanih zavoda neaktivan i prema tome nesposoban za isplatu starih uloga. Oni će, posle isteka zaštite, pribeći Uredbi o počeku. Po пјој, 156na, mogu dobiti odlaganje plaćanja samo oni zavodi koji su aktivni. Ali tai propis sadržan je i u Uredbi o zaštiti novčanih zavoda. Vrlo je teško proceniti da li je novčani zavod aktivan ili ne. Vrednost aktive, naime, koja je od odlučujućeg značaja, zavisi od faktičnih. primania u budućnosti, čiju visinu je vrlo teško predvideti. Specijalni propisi o bilansiranju takođe omogućuju, da se vrednost aktive pokaže veća, nego о. је и .stVari.

Prema tome vrlo je verovatno, da će Uredba o počeku doći do svog najvećeg značaja posle isteka zaštite novčanih zavoda. Njena primena produžiće život izvesnom broju novčanih zavoda za kratko vreme.

| u ar uu ae a e Sea Ra __У питању опијумске конвенције мишљења се разилазе | a E AB RT re aru

У јулу месецу, у Женеви, заседавала је Саветодавна опијумска комисија Друштва на: рода. На дневном реду била — су два питања: проучавање материјала и утврђивање принципа будуће конвенције 9 организацији производње опијума и сузбијање нелегалпе

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 503

трговине опијумом и дрогама у свету. Оба питања су У уској вези и њихово решење зависи у првом реду од опијумске политике појединих произвођачких и потрошачких држава. Њихово решење путем једне међународне конвенције било би могуће према томе, само у случају да све земље, које производе и троше опијум, своју опијумску политику доведу у склад са прописима односне конвенције. С обзиром на досадање искуство велико је питање да ли ће то ускоро моћи да буде и остварено. -

Године 1925 донета је позната Женевска конвенција чије се одредбе односе на производњу и промет опијума: Та конвенција, међутим, ни до данас није прихваћена од Ирана, великог произвођача опијума. Противу ње биле су исто тако и потрошачке земље које су сматрале да она тежи монополском положају произвођачких земаља на основу кога би могле да диктирају цене какве хоће. Енпглеска се највише противила јер је њен капитал пласиран у трговину опијума са Кином извлачио огромне добити. Кина, пак, једина је оберучке прихватила конвенцију тражећи у њој заштиту. С.А.Д. највише из политичких разлога, узеле су тада Кину у заштиту и изјасниле се за ограничење производње опијума и сузбијање нелегалне трговине. Већина произвођачких земаља, међутим, своју опијумску политику и законодавство нису прилагодиле у свему женевској конвенцији. М после тога производња је остала велика, знатно преко легалне потребе што инволвира кријумчарење, нелегалну трговину опијумом и опој:ним дрогама, која је, судећи по извештајима Друштва наРода, последњих година узела знатнога маха. Иран паж, који уопште није приступио женевској конвенцији, успева да на ограниченој пијаци пласира свој опијум по нижим ценама и тиме конкурише осталим произвођачким земљама смањујући потрошњу њиховог опијума. Од потрошачких земаља једине С.А.Д. воде конзеквентну политику у складу са женевском конвенцијом. Оне не купују опијум зем=ља које нису приступиле конвенцији и путем ускраћивања давања увозних дозвола не допуштају увоз из земаља које толерирају нелегалну трговину. Због оваквог става САД. у опијумском питању оне су постале главни иницијатор да се питање једном за свагда регулише. Једини начин 3а решење питања јесте ограничење производње у границама светске легалне потребе и одржавања нормалнога стока. На спровођењу ове иницијативе С.А.Д. решене су да иду. до краја, претећи произвођачким земљама да ће престати са увозом опијума из сваке земље која не буде ограничила своју производњу и спречила нелегалну трговину. |

За ограничење производње истакнута су два метсда: директни, који би се састојао у додељивању свакој произвођачкој земљи површине коју може да засеје, и индиректни, путем утврђивања извозних квота. Произвођачке земље, осим Кине, биле су противу директног ограничења производње. Сем тога, оне су као услов приступања оваквој једној конвенцији истакле и низ других захтева. Пре свега, да би се таква једна конвенција могла прихватити само у случају да јој приступе све главне произвођачке и увозничке земље; затим да потрошачке земље ку: пују и увозе опијум само из земаља потписница конвенције и најзад, да се забрани екстракција морфина из суве макове сламе, чија је производња у прошлој години достигла 1.400 кг. морфина што би на бази 10% одговарало 14.000 кг, сировог опијума, односно 'ј1а годишње светске потребе опијума. Уколико се екстракција морфина из суве макове сламе не би забранила могао би се десити парадоке да се паралелно са ограничењем производње природног повећава производња синтетског опијума,

Проблем опијума веома је компликован, нарочито услед дивергенције интереса потрошачких и произвођач-