Народно благостање

Страна 502

mera velikih napora koje zemlja ima da podnese да bi savladala nedostatke, daju Italija i Japan. Pa i kad se ona podigne u zemlji bez izvora sirovina uvek je ıO slabija pozicija prema zemljama koje ih imaju.

Međutim, uvoz rude industrijskih zemalja omogućuje eksploataciju nalazišta ruda u zaostalim zemljama. Dakle, počinje se sa najprimitivnijim radovima kopanja. Dokle će doći proces prerađivanja kopova tome su, kao što smo videli, postavljene granice s |edne strane prilikama na svetskom tržištu, a s druge nedostatkom kapitala u zaostalim zemljama, i, što je još važnije, ograničenošću domaćeg tržišta. Zato se taj proces prerađivanja zaustavlja i linalni proizvodi iz metala uvoze u zemlje koje izvoze rudu. Na toj tačci razvoj ove grane privrede koja proizvodi sredstva za proizvodnju može da se zadrži veoma dugo i da ne produži do finalnih proizvoda. A to je zastoj u razvoju čitave nacionalne privrede. Normalno, on bi se produžio posle jačeg razvoja industrije sredstava za potrošnju, dakle, kad bi kapital dobio dovolino jak poticaj od strane tržišta. ili može da se ubrza izvođenjem jednog plana industrijalizacije. Tada inicijativa mora da dođe s druge strane, političke a ne ekonomske. Imaju dva načina. ili će država dati svoja sredstva, ili će privatnom kapitalu napraviti ustupke. Kada se bude pisala privredna istorija Jugoslavije, sadašnji period biće označen međom između industrijalizacije na tuđim nogama ı ome na sopstvenim. Treba odati priznanje sadašnjoj vladi da je dala inicijativu da se međa prekorači.

· Zagazivši u novo područje industrijalizacije niču nova pitanja, šta da se radi? Videli smo da će proizvodnja Žželeza brzo nadmašiti obim sadašnjih potreDa. Kod ostalih metala to je već svršena stvar. Ne bi vredelo napora ako bi se zadovoljili samo da ostanemo trgovci metala, izloženi riziku ovog posla. A svaki metal vodi u nekoliko industrijskih smerova. Proizvodnjom bakra elektrifikacija zemlje dobila je osnovu i već se

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 32

govori o podizanju industrije. kablova. Prerađujući bakar i druge metale zemlja bi se opet oslobodila onog pritiska svetskog tržišta, koji se najiače oseća dok зе proizvodnja zadržava na njima.

Podizanje topionica zahteva tako da se nađu još veća nova sredstva da bi razvoj mogao da krene u više smerova. S druge strane, one pružaju mogućnost da se rudno blago iskoristi u većoj meri nego dosada. Karakteristika našeg rudnog bogatstva je u tom da ima dosta malih nalazišta. Veliki svetski kapitali nemaju interesa za njih, jer se brzo iscrpu. Ali kad se podignu topionice u zemlji mogu one da primaju rudu od koncesionara koji vrše eksploataciju u malom obimu, i da je tope za njihov račun, naplaćujući troškove (Lohngiesserei). Takav sistem je u Kanadi. Ali da se ovo poslednje ostvari trebalo bi opet da industrijalizacija zemlje bude vrlo snažna i tako se pitanje neprestano vrti oko potrebnog kapitala. Kod železne industrije Videlo se da smo udarili o granice raspoloživih sredstava u zemlji. Kod aluminiuma domaći kapital uspeo je da formira minimum potrebnog kapitala, ali može se pretipostaviti da su ovde potrebna još ogromna sredsiva. Kod ostalih metala briga o potrebnim sredstvima prepuštena |e stranom kapitalu.

Bez obzira čijim je sredstvima izvršen sadašnji preobražaj, a isto tako bez obzira čijim će se sredstvima ostvariti mnogi projekti koji se nameću sami od sebe čim se razvoj uputi određenim pravcem, zemlja dobiva ogromno mnogo. Dobiva na dinamici privrednog razvitka, a s tim u vezi čitavog kulturnog života. Povećanjem privrednog inventara raste bogatstvo zemlje, povećava se nacionalni dohodak i raspodeljuje na veći broj zaposlenih u novoj industriji. A na tu industrijalizaciju čeka se kod nas kao na sredstvo da se reše pitanja pasivnih krajeva, pečalbarstva i prenaseljenosti, pitanja koja muče zemlju naročito oštro od pojave agrarne krize.

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛ

Wu a == Cape3 индустријалаца и тр-

Hama дрварска привреда TOBaHa шумских производа н међународне организа- _ одржао је своју десету годиције шњу скупштину, којом при-

ликом је поднет врло исцрпан и интересантан извештај о стању наше индустрије и трговине дрвом. У извештају као и у говору претседника Савеза констатовано је између осталог, да се у земљи повећавају непродати стокови дрва услед слабе тражње. Положај индустрије је врло тежак, пошто су се производни трошкови знатно повећали, па је велики део расположивог капитала потребан само за одржавање лагера. На пораст производних трошкова утицало је у првом реду повећање надница и скок цена шума. Последња појава је довела до тога, да приватна индустрија све мање учествује у производњи, док удео државе и јавних установа расте.

O para erna eu пнШРЕШТаНТЕШЛНРЕАВКЕЕУ

Међународна ситуација за дрво је у прошлој години била слаба. Међународне организације које су створене за одржавање цене нису успеле да спрече срозавање цена. Постојеће стручне организације наше индустрије и тргови: не дрвом основале су у току прошле године Сталну делегацију дрварске привреде, која је учествовала у међународним организацијама. Једна од великих интернацио-

налних организација, у којој је Стална делегација учествоBana, Comitć permanent international de la production de Pindustrie et du commerce du bois (C. 1. В.), прати развитак дрварске привреде у свету и припрема међународне дрварске споразуме. Седиште С. [. В. је у Брислу. С. 1. В. је организација средњоевропских извозничких земаља Пољске, Румуније, Чехословачке и Југославије у којој суделују и Француска и Италија. С. IL В. по својим методима рада не спада у оквир међународне стручне организације. Насупрот томе уодужење средњеевропских извозничких 3емаља за извоз букове резане грађе спада у ред међународних картела. Наша земља, Пољска, Чехословачка и Румунија споразумеле су се, да према заједничкој процени светске потребе утврде извозне квоте за буково дрво. Конвенција добила име Ешгореап Веасћ Сопуепноп (С. В. С). Највећа међународна дрвна организација је Europsau Timber Exporters Convention (E. 7. C.) ca cenHHITeM у Штокхолму. Учесници, европске извозничке земље за мекану резану грађу споразумеле су се крајем 1937 г. да ће свој извоз смањити за 10%/» извоза из 1936 г. На заседању у Варшави закључена је даљна редукција извоза за 59/0. Досада постигнути резултати међународних картелних организација нису задовољили учеснике. Пад цена није могао бити заустављен. Ако би се ситуација даље погоршала, што