Народно благостање

Страна 538

iemstva za domaću industriju i poljoprivredu do 1,2 milijarde franaka.

— Bugarska vlada je zabranila izvoz raznih poljoprivrednih proizvoda, čiji je rod ove godine podbacio. Među ostalim: zabrana je obuhvatila kukuruz, seme od suncokreta i uljane pogačice.

— Meksiko, posle prodaje nafte njujorškoi firmi DeVis, O čemu smo već pisali, prodao je ovih dana 100.000 barela Japanu. To je prvi transport nafte za Japan otkako је izvršena eksproprijacija engleskih i američkih preduzeća.

— KManadska vlada odlučila je da ured za pšenicu otkupi svaku količinu pšenice koja mu se ponudi. Cena po kojoj će se kupovati još nije definitivno određena, ali se misli da vlada neće sniziti sadašnju od 871/»> centi za 1 bušel.

— Ужи стручни одбор за шумске производе одржао је седницу на којој је расправљано о извозу наших дрва. Из реферата види се да је промет са Немачком доста велики. У последње време она се јако интересује за наше дрво. У Немачку извезено је 1937 дрва у вредности од 160 мил. дин. Сада она тражи да се снизи цена дрвета. Извоз у Мађарску је застао, пошто је клириншки салдо у промету са њом пасиван за 40 мил. дин. Потребно је да нам Мађарска одобри допунске контингенте као што је предвиђено у трговинском уговору. Велике количине ораховог дрвета леже неизвезене, пошто је забрањен извоз у клирингу, а нема могућности да се прода за девизе. Због тога су извозници тражили дозволу за извоз путем клиринга. Стање на светском тржишту дрва је врло слабо. На Запад је немогуће извозити због ниских цена, а на друга тржишта због премалених контингената.

TRGOVINSKA POLITIKA

— Francuska je naknadno odobrila Jugoslaviji kontingenat za uvoz drveta od 3000 t na račun kontingenta bivše Austrije, koji je iznosio 90.000 t. Ostatak istog biće raspoređen na ostale balkanske zemlje.

— Između Jugoslavije i Turske je ugovoreno da se uvede direktna tarifa za prevoz robe i to iz Turske za Jugoslaviju za kožu, vunu, duvan, диХпо уосе, роугсе, lešnjake, drvo stranog porekla i kameni ugali a u obratnom pravcu za mašine, metalurgijske sprave i instrumente. Vozariski stavovi izradiće se u zlatnim francima, tako da se suzbije konkurencija morskog puta. Učestvovaće još bugarske i {rancusko-grčke železnice.

— Englesko ministarstvo finansija propisalo je uredbu o zavođenju carine od 391/5%/0 na luksuznu robu nazvane po Mak Kenu. Ova mera pogađa u prvom redu uvoz automobila iz Nemačke, što je engleska industrija već odavno tražila.

NOVČARSTVO

— Izveštai čehoslovačke Narodne banke za prvu nedelju avgusta o. g. pokazuje porast opticaja novčanica za 1.600 mil. Kč. prema stanju prošle godine. Sadašnje stanje je 7.527 ту. Ке. Misli se da je ta pojava posledica tezauraciije поуčanica zbog napete političke situacije u svetu. Tražnja privrede za kreditom je nešto opala, dok je ona javne ruke još uvek visoka.

— Započeli su u Bernu pregovori između Nemačke i Švajcarske po pitanju austrijskih dugova Које је оуа сагапtovala. — Prema izveštaju Centralnog saveza industrijalaca čehoslovačka potraživanja u inostranstvu iznosila su krajem prvog tromesečia o. oz. 4.920 mil. Kč prema 4.108,6 mil krajem 1937. Ма хетђе sa slobodnim deviznim prometom otpada 1.938,8 mil prema 1.984,4 mil krajem 1937, na klirinške 2.281,2 mil. prema 2.124,2 mil, Kč,

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр, 34

— Holandska vlada je podnela parlamentu predlog 7аkona o ukidanju zabrane izvoza kovanog i nekovanogz zlata, mada je ona praktično već davno prestala važiti, pošto je novčanična banka i ranije davala dozvole za izvoz. Ministar finansija je iziavio da ova mera ne znači uspostavljanje zlatnog važenja. |

— Bugarska vlada rešila je da se moratorij za sve obaveze nastale pre 1. januara 1931, kome je rok istekao 15. avgusta o. g., produži do 1. januara 1939.

JAVNE FINANSIJE

— Finski strani dugovi zbog povoljnog razvoja privrede znatno su se smanjili. U prvom polugodištu 1988 dugovi su opali za 200 mil. finskih maraka na 1,43 milijarde prema 9 milijardi krajem 1931.

КОМЈОМКТОВА

. — Prema podacima Opšte državne statistike u julu o. g. bilo je u celoj državi 10 stečajeva, i to: 3 u Dravskoi banovini, 3 u Drinskoi, 2 u Dunavskoj i 2 u Savskoj banovini. Osim toga bilo je 16 prinudnih poravnanja van stečaja: 6 u Dravskoj, 2 u Drinskoj, 1 i Dunavskoi, 8 u Savskoi banovini i 1 u Beogradu.

— Prema izveštaju Ministarstva rada u Engleskoj je bilo polovinom jula 1,77 mil. nezaposlenih, za 929.796 manje nego polovinom juna. Broj zaposlenih se povećao za 38.000 na 11,37 mil. Nezaposlenost se smanjila najviše u pamučnoj i industriji belog lima, koje su dosada imale najveći broji nezaposlenih. U prvoj je broj pao za 28.600 a u drugoj za 3.600 prema stanju u junu.

— U švedskoj industriji, čija je proizvodnja lane dostigla rekordnu visinu, opaža se sve više zastoj zbog орадаnja narudžaba. Indeks proizvodnje (1985—100) pao Je u junu о. о. па 115 preina 120 u istom тезеси 1937 ı 1924 u oktobru. Najveći zastoj je u industriji papira i celuloze koje rade za izvoz u Sjedinjene američke države i Englesku.

— U julu o. g. osnovana su u Nemačkoj 2 akcionarska društva sa glavnicom od 5,5 mil. RM, 53 društva sa ograničenim jemstvom sa glavnicom od 39,4 mil. RM, 1709 inokosnih firmi i 45 zadruga. Povišena je glavnica akcionarskih društava za 83,6 mil, društava s ograničenim jemstvom za 14,3 mil. a snižena kod prvih za 85,1 mil, drugih za, | mil. Prestalo je da rade 27 akcionarskih društava sa glavnicom od 16,1 mil, 276 društava s ograničenim jemstvom, 2667 inokosnih firmi i 102 zadruge. ј

POLOŽAJ RADNIKA

— Između šumskog preduzeća »Ugar« i njegovih radnika sklopljen je kolektivni ugovor. Po njemu su radnici podeljeni u 4 kategorije. Minimalna nadnica za I kategoriju je 97083 din. po заћи, ха П 2.80—3.10 din., za ID 2:80—5 din. i za IV 2.80—3.90 din. po satu. Radnicima IV kategorije (kočijaši) plaćaće se nadnica i kad ne budu radili zbog nevremena. — Radnici kamenoloma na Potonju, u Dravskoji banovini, postavili su zahtev da se sklopi kolektivni ugovor i роvise nadnice. Pošto su poslodavci odbili taj zahtev, 300 radnika je stupilo u štraik.

IZ POSLOVNOG SVETA

Zborovi akc. društava:

20 avgust. — »Faginea« d. d. za izvoz drva, Sušak (redovan). |

26 avgust. — Zagrebačka tvornica cipela d. d. (red.). — Zagrebačka tvornica koža (red.).

28 avgust. — Pučka štedionica d. d. u Koprivnici (red.).