Народно благостање

20. август 1938.

30 avgust. — Privredna banka d. d., Velika Kikinda (red.). — Stubičke Toplice d. d. u Zagrebu (red.) — Jugoslovenske Riko tvornice d. d., Zagreb (redovan). — Tvornica kartonaže Ivan Hudec d. d. u Zagrebu (red.).

31 avgust. — Bačić d. d. za centralno grejanje i zdravstvene uređaje u Zagrebu (red.).

1 septembar. — Taheia, međunarodno transportno 4. а. u Zagrebu (vanred.).

2 septembar. — Prva jugoslovenska tvornica šešira i tuliaca d. d., Sisak (redovan). 18 septembar. — Industrijsko komercijalna banka a. d.

u Beogradu (vanred.).

Trgovačii regisfar:

»Slavonija« fabrika furnira i šperploča d. d. «u Slav. Brodu, upis firme sa glavnicom od 6 mil. din. i članova upravnorz odbora go. d.: Ludviga Rejfa, d-r Hermana Dirnbaha i Đure Katišića. — Električna centrala i pilana d. d. u Delibašinom Selu kraj Banje Luke, upis firme sa ојаушсот od 2 mil. :din. i članova upravnog odbora g. p.: d-r Jovana Деса, Bokonjića Vase, inž. Hilmije Bešlagića, d-r Ljubičića Nike, Егапје Saboa, d-r Branka Pliverića, Dragutina Gerbla, Kenfelja Stjepana, d-r Ivšića Milana i Galića Ivana. — Pivovara i tvornica fijesta d. d. u Delibašinom Selu kraj Banje Luke, upis firme sa glavnicom od 1 mil. din. i članova upravnog odbora zg. g.: Halidbega Džinića pok. Ragiba, d-r Marka Rebca, Branka Mandića, Pavla Horvata, d-r Ferdinanda Saulika, Vladimira Andraševića, d-r Ivana Bačića ı Ivana Galića. Tvornica marama d. d. u Krlovcu, upis člana upravnog odbora g. d-r Živkovića Bogdana.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 539

BIBLIOGRAFIJA

Bente Hermann, Landwirtschaft und Bauerntum. Junker und Dinsbaupt Verlag. Str. 244. Autor u knjizi izlaže agrarnu politiku nacionalsocijalizma i njene rezultate. Ima tri dela. U prvom se govori o poljoprivredi i seljaštvu kao osnovi: narodnog života. U drugom delu autor prikazuje seljačko gazdinstvo kao životni prostor seljaka, kao mesto proizvodnje i kao izvor dohotka. U ovom delu se nalazi prikaz nemačkog naslednog prava, kolonizacije, bitke proizvodnie i problema seljačkih dugova. Treći deo obrađuje organizaciju tržišta.

Otto Frangeš, ing., dr., Problem relativne prenapučenosti u Jugoslaviji. Uber das Problem der relativen Ubervoikerung in Jugoslavien. 1938, Beograd. 46.

Maksim Goranović, ing: agr., Profesionalna i socijalna struktura sela u Jugoslaviji. 1038, Beograd. 16.

Maksim Goranović, ing. agr., Položaj seliaka u Jugoslaviji. 1938, Beograd. 16—+ 16—+ 14.

Karl Marks, Najamni rad i kapital. Preveo Dim. Tucović. Beograd. Oslobođenje, 32.

RAZNO

— Министарство трговине и индустрије издало је распис да се у ! разред школа које стоје под његовом контролом не може уписати више ученика него што је законом о тим школама предвиђено. Како београдска трговачка академија има свега 3 одељења 1 разреда по 40 места, мораће да одбије велик број нових ученика. Лане је одбијено 280, а ове године ће тај број бити вероватно већи. Због тога се намеће потреба за повећањем броја одељења.

ваза

КОЊУНКТУРА

STANJE NARODNE BANKE NA DAN 15 AVGUSTA 1988 G.

Obaveze po viđenju porasle su za 92,4 mil. na 2.300.5 mil. din. Porast naivažnije pozicije — Žiro računa — bio je veći i iznosio 77.9 mil. din. (na 1.229.4 mil.), a ostale pozicije su se smanjile, tako razni računi za 32,9 ти. па 1.060.5 mil. i potraživania države za 2,4 mil. na 17,6 mil. Razna pasiva, u kojoj su pasivni klirinzi, povećala se za 6.7 mil. na 345,1 mil. din.

Od ostalih promena najinteresantnije je smatijenje vrednosti rezervnog i ostalih fondova za 14 mil. din. Pad lombardnih zaimova nastavio se, ali u usporenom tempu. Zajmovi na zaloge iznose 99 mil. din. za 4 mil. manje nego preihodne nedelje, dok su zaimovi po eskonftu, koji su se prethodnih neдејја povećavali, gotovo nepromenjeni. Devize koje ne ulaze u podlogu smanjile su se za 12 mil. na 375 mil. din., a paralelno sa njima, za prim, i razna aktiva ха 2,5 mil: na 2.150 mil. din. Zlato je nepromenjeno 1.839 mil. din., sa 28,5%o prima 2.363,1 mil. din. Stok Rovanog novca povećao se, usled priliva, za 4,8 mil. na 417,7 mil. din. Kao saldo svih promena se novčanični opticaj smanjio za 66.4 mil. na 6.099 mil. din.

Zbir opticaja i obaveza po viđenju smanijo se za 38,4 mil. na 8.3909.6 mil. din. Kvota pokrića je nešto veća i iznosi 28,19%/•.

(Vidi tablicu na sledećoj strani)

Beogradska berza

Izveštajna nedelja od 11-VI}I do 19-VI}} 1938 EFEKTNO TRŽIŠTE Mako će biti emitovana prva tranša?

| Ko nije pratio službena saopštenja i pisanje o zaimu »za javne radove i zemalisku odbranu«, taj bi morao sa Ve-

likim iznenadenjem pročitati belešku koja je ovih dana izišla u našim dnevnim listovima i koja glasi:

»Rešenjem Ministra finansija od 12 o. m. izvršeno je obrazovanie Odbora za kontrolu utroška G%/o zaima za javne radove i zemaljsku odbranu. Za pretsednika odbora određen je g. Vojin Đuričić, upravnik Državne hipotekarne banke, a za članove: g.g. Stanislav Josifović, pomoćnik Ministra građevina; Nikola Đurić, generalni direktor državnih železnica; dr. Ljubiša Mikić, načelnik Ministarstva finansija i g. Ilija Lončarić, intendantski potpukovnik, šef otseka kontrolnobudžetskog odeljenja Ministarstva vojske i mornarice. Prekjuče je u prostorijama Državne hipotekarne banke održana prva sednica odbora, na kojoj su pretresani i utvrđeni svi tehnički detalji u vezi sa korišćenjem kredita iz novog vVelikog zajma. O donetim zaključcima odmah su obaveštena sva zainteresovana Ministarstva i pozvana da po utvrđenom postupku otpočnu sa otvaranjem i angažovanjem kredita za izvođenje predviđenih radova iz novoga zajma«.

Onoga, koji ne poznaje istorijat ovoga zajma, ova bi beleška potsećala na onu narodnu izreku, da se pravi ražani dok je zec u šumi. Za nas pak ova beleška daie obaveštenje o završnoj radnji prve tranše toga velikog zaima. Na osnovu ove beleške mi zaključujemo, da do javne emisije prve tranše neće uopšte doći — činjenica koja nije izhenađujuća i koja ie ioš pre nekoliko meseca označavana kao mogućna. Celo je pitanje bilo da li će i u koliko da se apeluje iavnom emisijom i na privatan kapital. Kao što rekosmo, po gornjoj se belešci da zaključiti, da do toga neće doći. Cela prva tranša biće raspoređena među razne ustanove prinudne štednje; a verovatno jedan deo među kreditne ustanove bilo za plasiranje njihovih rezervi bilo iednog dela slobodnog kapitala. Mi smatramo da bi ova solucija bila naibolja. Privatni kapi-