Народно благостање

27, август 1938.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 557

RAZNO

— Чувени специјалиста за женске болести д-р Ернст Грефенберг оптужен је пред берлинским судом са физичаром д-р Ладислаусом Балогом и још четири грађанина због кријумчарења нових поштанских марака и тајног преношења јеврејског капитала. Оптужени су за суму од 300.000 марака, а сам д-р Грефенберг за 84.000 марака и велику количину поштанских марака.

— На Високој комерцијалној школи у Загребу основана је катедра за туризам, која је подељена д-р Ламеру.

— За време трајања и у вези са Лајпцишким сајмом одржава се конгрес „Немачког друштва за привредне науке“ од 31 августа до 3 септембра. Програм конгреса је врло богат. За три дана истакнути научници и практичари одржаће низ предавања о проблемима повећања производног ефекта немачке привреде. Претседништво друштва обратило је пажњу земљама Југоисточне Европе, чијим привредним везама са Немачком посвећено је једно предавање. |

— У октобру ове годне биће у Немачкој отворена „Виша техничка школа за технику сурогата“, у којој ће се нарочита пажња посветити проучавању питања замене сировина сурогатима. Студиј траје 5 семестара. Свршени ученици ове школе добиће титулу инжењера и радиће у предузећима на провођењу четверогодишњег плана.

— »Le Temps« piše da će nemački ministar privrede g. M. W. Funk posetiti u drugoj polovini septembra Mađarsku, Jugoslaviju, Bugarsku, Grčku i Tursku. Ova poseta, po njegovom. pisanju, znači nastavak napora preduzetih u svoje, vreme od d-ra Šahta.

— Otkako odobrenje bračnih premija u Nemačkoj ne zavisi više od toga da žena, prilikom stupanja u brak, mora napustiti zaposlenje, broj bračnih parova koji su je dobili porastao je za trećinu. U prvom tromesečju o. g. 47.000 ili 41,3%/ bračnih parova dobilo je premije prema 30% u istom vremenu 1937, u drugom tromesečju taj je broj porastao: na 60.000. Od avgusta 1933 do kraja jula o. g. podeljeno je oko milion bračnih premija i 840.000 premija za decu. ~

— На конференцији вођа немачке националсоцијалистичке партије одлучено је да се установи савет за исхрану који би вршио расподелу хране у земљи, како би се избегла оскудица у њој која се појавила у неким крајевима а нарочито у великим градовима. Целокупна индустрија раздељена је у 30 група у погледу потребе снабдевања сиРовинама. Пет је означено као »Јеђепомјсћис« (неопходно важне за живот државе) и оне ће добити све сировине које траже. Остале ће према својој важности добити ону ко“ личину која преостане иза ових пет.

КОЊУНКТУРА

СТАЊЕ НАРОДНЕ БАНКЕ НА ДАН 22 АВГУСТА 1938 E. Пре него што бисмо почели анализу стања последње недеље потребно је да издвојимо две позиције, чије промене се на основу расположивих података не могу објаснити. Једна је разна пасива, која се смањила за 84,3 мил. на 260,7 мил. Та позиција треба да садржи пасивне клиринге. По: што оне у односној недељи нису постале веће него мање, није нам јасан узрок смањења. Исто тако не можемо објаснити смањење вредности резервних фондова за округло 30 мил, дин. Од осталих промена најзначајнију улогу игра пораст обавеза по виђењу за 109,7 мил. на 2.410,3 мил. дин. Најјачи је прираст жиро-рачуна за 69,1 мил. на 1.291,5 мил, затим разних рачуна за 38 мил. на 1.098,5 мил. и најзад потраживања државе за 2,7 мил. на 20,3 мил. дин.

У активи се наставио пораст зајмова по есконту, који је износио 11,3 мил. (на 1.477,9 мил.) док су они на залоге остали непромењени 99 мил. дин. Девизе које не улазе у подлогу смањене су за 8,6 мил. на 366,1 мил. дин. Злато у касама порасло је за 4,3 мил. на 1.826,3 мил. са 28,59 прима за 5,6 мил. на 2.368,7 мил. дин. а злато на страни остало непромењено 17 мил, са 28,5/, прима 21:88 мил. дин. Новчанични оптицај се смањио за 40,5 мил. на 6.058,5 мил. дин. Смањење би било још веће, да се није вратило 9 мил. дин. кованог новца у трезоре Нарордне банке, чиме се његов сток повећао на 4246 мил. дин.

Збир оптицаја и обавеза по виђењу повећао се за

69,2 мил. на 8.468,8 мил. дин. Квота покрића се услед тога смањила са 28,13/' на 27,960/'.

(Види табелу на следећој страни).

Београдска берза

Извештајна недеља од 19 до 25-711-1938. ЕФЕКТНО ТРЖИШТЕ

· Необично мртвило

Већ је три недеље како се на нашем ефектном тржишту развија прогресивно апатична ситуација. Она“је до-

стигла врхунац ове. недеље, као што се види из доње 7аблице курсева. - 18-УШ 19-УШ 22-УШ 23-УШ 24. УП 25-УШ

Р. штета 48425 — — — — 484.P. mea T. — 484.95 484.50 — 484.95 4844% Arp. 1921 — — — = == 4, Агр. 1934 — — == = _ = 6%о Беглуци 93.95 93.95 9325 — 93— 6%, Беглуци т. — = = = — = 6% lan 92.25 9225 92.25 — — 91.78 6%0 Далм. т. — = _- — — 7%/0 Мнв. — = 100— — – = 79, Селигман — – 100— — — 100. 7" Cra6. = — 2 мн — = 700 Bnep = — == — — до, Блер — — == — — Лоз Црв. крс. — — — — — Дув. лоз – — — — — = Нар. банка — — > – — = Паб. ситни — — 289.— — — 231.50 Паб. средњи — — 934.—K 984.— 233.50 235.Паб. крупни — => = 985.— 235— 985.—.

Рађено је у Ратној штети свега један дан у промпту, а четири дана у термину. У 6%/• Беглуцима рађено је три пута, исто тако и у Далматинцима. У Инвестиционом зајму једанпут и Селигману двапута. Највише је рађено у акцијама Паба, тако да се може назвати недељом Паба. Никаквог посла није било ни у једном од 4» аграраца, ни у оба Блера, у Стабилизационом ни у Народној банци. Овако бела таблица није скоро била.

То исто нам потврђује и доња таблица обрта. Обрт се преполовио према претходној недељи (која је такође била скромна) и износи свега 3,6 мил. дин.

19-УШ—95-УШ 12 УШ—18-УШ У хиљ. дин. Ратна штета 313 1.291 : Ратна штета, термин 795. 1.169