Народно благостање

Страна 558

Стање Народне банке (у мил. дин.)

aaa X '| 31-XII | 31-KII | 315) 15= 22-У 111 ТА К TH B A || 1238) 1586 | КЕ 1098. 15 |Подлога | КЕ | MI | MR |O злато у кавама — — ||{,336.91.588 3|1.706,2/1.822,0|/1.826,3) знато на страни => —| 946 372 75] 17 17,0 ДОВИЗе ~ O ли 2 | ет | = Se || | za; | Укупно — |1,464.3|1.626,0|1.713,7|1.839,01.843,3

-_________--7-- 5 |Деваве које не улазе у

подлогу — — — = — || 331,6] 552,3| 453,2! 374,7| 366,1 Кован. новац: | УДА Јава РА КД а

а а — —|| з29,91 3349) 360.0 4171) 4246 Зајмови : | O | 1 | | |

на менице — — — — |1,523,0.1 458 6. 1.407,5 1,466,6|1,477,9

на хартије од вреди, — | 2583! 2:88! 2620] 992 990 а Укупно — ||| 7&1.3|1,717,4/1.0o02,5|1:505 8|1,576,9

Хартије од вредности — | 49,4! 116,8| 198,1| 2105! 210,5 Ранаји аванси држави — || ,670.6.1.647,8|1.638,2) 1 .641,71.642,4| Привремени гвансн Глав. | 0 -Држ. Благајни= == — | 6000) 600,0|. 600,0| 600,0|. 6000 |Вредности рез. фонда — | 1190] 1376) 1658) 210,6) 185,6 Вредности ост, фондова| 19,51 28,3 29,5 207! 21,9 "у Вепокретности, завод за||| А | - израду вовч, и намештај || 1540] 155,1. 160,4! 191,8] 192,1

Разна актива — -- — — | 4644) 819,3)2,037,2.2,149,9|2,149,8 ПАСИВА | 0 | |

| Калпатал — = = = = 1800) 120,0] 180,0] 180.0! 180,0 Резервни фенд — = = || 133,3] 1535) 200,0| 220,4! 220,4 "| Остали фондови -- — —| 274 299}! 34, 36.4 36,4

Новчееице у оптицају — ||4.890 0/5,408,5.5.358.7,6.099.1|6.058,5 Обавезе по виђењу:

_ потразнивање Државе — || , 7,4. 59,4! 17,8) 176) 20,31 жширо-рачуни — — ~ || 689,7, 651,2,1 433, 0,1 222 4|1 291,5 | раван PO. = = —|| 6886 918 6 1,04,,9/1. 0o0,5|1 098,5 - __-_____- Укупно — ||1,385,7|1.029,2 2,49+,72 300,5:2 410,3 Обавезе са рохом — — || 193,4| 500! 500! 50,0| 50,0 Разна пасава — — — — "| 166,6) 2846) 3633! 345,1! 260,8

Оптицај и обав., по виђ, ||6.275,1/7.037,8,8.291,3.8.399,6 8.468,8

Укупна подлога: + 28,59) прим. — — — ||1.881 62.089, 5, 2:202,1:2 363,1/2,368,7 зл у кас. 28.59/, прим. 1.717,9 2.041,0:2, 192,5 5/2.341,2)2,346,8

Рађено је врло много у акцијама Паба и папир се држи врло добро. Али укупан износ обрта у Пабу износи свега 305.000 дин.

Курсеви, истина, нису претрпели никакве промене. Ратна штета окреће се око 484, Мнвестициони и Селигман стоје на 100, само су нешто попустили оба 67 аграрна папира, нарочито Далматинци. У последњем је био највиши обрт, скоро милион динара, према свега 366.000 у прошлој недељи. Затим је у терминима Ратне штете обрт био 725.000 дин. при готово непромењеноме курсу. На треће место долазе 6%/, Беглуци са 720.000 дин. обрта и извесним попуштањем у курсу.

Разно се тумачи ова појава. Код Ратне штете, код које је био жив обрт у терминима а готово никакав У промпту, тврди се да је отсуство обрта у промпту последица факта да се налазимо пред извлачењем. добитака (1-га септембра), С друге стране се тврди, што ће бити. много

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

'43,3416: 29-VIII:

_Бр- 35 вероватније, да: се је у тој мери разредила Ратна штета коз берзијанаца, да се изгубила. понуда. Ван сваке је сумње да је мртвило код Ратне штете последица оскудице У понуди. ; Али. је теже С бјаснити. појаву. замрзавања. посла. код осталих папира, које је узело врло велики обим. То берзијанце нервира. Честа је била појава у прошлости да се мртвило претварало у бесу. Посетиоци берзе се питају, како је то могућно да се не појављује никаква живост у послу сада када је на измаку ферије и кад се стоји непосредно пред великим државним зајмом, То је. у толико проблематичније, што је сам зајам био преко лета стимулус за релативно живљи посао, но што је то било ранијих година.

Мртвило по себи није неповољна појава кад је ре зултат осуства понуде н тражње. То је; например, нормална појава за време ферија. Ферије је постало данас релативна појава у погледу хронолошком. Некада се сматрао месец јули за главни феријални месец. Међутим, све више узима мах "западно- европско схватање по коме ферије иле до половине септембра. Mu. претпостављамо да ће ферије бити узрок овоме мртвилу на-берзи, али не можемо. прећи преко чињенице да је оно изазвало нервозу код посети:

„лаца берзе. и да је нервоза почела полако да нагиње. ка

песимизму. ·Последњега дана извештајне недеље тенденција је била мање пријатна и лако је могућно да се почетком идуће настави попуштање курсева. Јавна рука јеу овој ситуацији највећа загонетка. Понавља се на берзи-појава коју смо забележили и ранијих година, више пута, наиме, почиње да узима маха гледиште да се: јавна рука уморила. То би свакако било. врло незгодно у очи новога зајма. Једини посао на Загребачкој берзи. акција индустријских и саобраћајних предузећа био је у | O koju ie у току недеље попустио са 180 на 174: ~ ::- | Обрачунски курс долара са примом био је _ 19-VI: 43.3354; 93-VIII:: 43.9666:: 24-VIII: 43.3603; 25-VIII: 43,3479; Зе : __

Наши папири на страним берзама. Курсеви на париској берзи били су следећи: -

17ЉУШ 19-VIII_- 29-VIII 41t/20/0. 1895 306.— 310.— 307.— . 59/o 1909 365.— 360.— 363.4199. 1906 335.— 326.— '8854150] 1909 . .898.— 333.— 3249]. 1910 327.50 '834.— 327. 41/50/0 1911 327.50 381— | 3385%0 1913 382.— 377— | 3717%о Стабилизац. 360.— 359.50. | 351——' 59, Фундинг 117.— 120.— 116.—

Курсеви су знатно попустили према претходној недељи. Предратни папири су се нешто боље држали од послератних. На њујоршкој берзи 7% Блер је попустио, док је '89/) непромењен. 7% Селигман био је нешто чвршћи.

79, Блер. 8% Блер 7%о Селигман | 94 август 94.625—95.75 27.5—928 40.95—43.50

"ДЕВИЗНО ТРЖИШТЕ

Из доње таблице се види да је курс 1 марке у току недеље постепено скакао. Са 1415,12 марка је отишла на 1451,62, да би закључила извештајну недељу са округло 1450. По овом курсу је цела тражња, која је била велика, задовољена од приватника. Наше јавне установе које се баве извозом у Немачку, имају у великим износима кли-

"риншке марке, Оне су својим понудама и проузроковале

осетан пад марке. Чим су се повукле са берзе курс је почео да се, поправља. Тенденција је била последњег дана извештајне „недеље чврста. Рачуна се стим; да ће курс'мар-