Народно благостање
ге.
3. септембар 1938.
— Према извештају Народне банке целокупни дуг Чехословачке износио је почетком ове године 47.094 мил. Ku. према 46.784 мил. 1987. На консолидовани дуг отпадало је 28.844 мил. према 28.007 мил. 1937, летећи 7.998 мил, пре-
ма 8.597, спољни 8.251 мил. према 8.149 и благајничке запи-
се 9 милијарде 2030 мил. кч.
SOCIJALNA POLITIKA
— За градњу радничких станова у · Сплиту влада је одобрила кредит од 2 мил. дин.
— На подручју Пензионог завода за службенике у Загребу пријавило се 13.000 намештеника који раде код 9800 послодаваца. Пензиони завод у Загребу почео је рад. За претседника управног одбора именован је г. Маријан Ханжековић.
КОМЈОМКТОКА
— U Engleskoj i Velsu 1937 bilo je registrovano 193.344 nova društva sa glavnicom od 120,3 mil. funti prema 14.381 1936 sa glavnicom od 164,4 mil. Ukupno je bilo 1937 upisano u Velikoj Britaniji 165.597 društava (u Engleskoj 155.164, Škotskoj 10.433), do kraja godine brisano je iz registra 10.318.
— Број трговачких радњи на подручју Трговинскоиндустријске и занатске коморе у Новом Саду порастао је у јулу ове године за 29, занатских за 97, угоститељских за 19 и индустријских предузећа за 9. Код банака и осигуравајућих предузећа није забележена никаква промена. Принудних поравнања ван стечаја било је свега 1.
“ __— Према подацима мађарског листа „Метхен Џјзав“ од 480 мађарских друштава 251 је имало пасиван биланс. Главница тих 480 износила је у јуну о. г. 336,4 мил., а целокупна имовина 1,3 милијарде пенги, главница пасивних друштава је била 1228 мил. или просечно 489.000 пенги. Што значи да су то била мала предузећа. Добитак активних 229 је био 19,1 мил. или 7,8/' од главнице. Губици су износили 23,7 мил. или 19%, од главнице (122,8 мил. пенги).
SAOBRAĆAJ
— У Сплиту су ових дана отворена јавна и слободна царинска складишта, која ће вршити утовар и истовар робе, примати робу на ускладиштење и посредовати при царињењу, наплати трошарине и других такса. Осим тога изда-
ваће варанте, давати предујмове, отпремати робу бродови-
ма и железницом и посредовати ради лакше продаје ускла-
-диштене робе.
— Југословенска влада је одобрила кредит од 10 мил. дин. за изградњу помоћних обалских бродова код бродоградилишта у Краљевици.
— Engleska brodogradilišta žale se na mali broji роrudžbina. Sniziti cene za gradnju brodova ne mogu, pošto industrija čelika nije spustila cene svojim proizvodima, a osim toga nadnice radnika, koje čine najveću stavku u troškovima proizvodnje, još su uvek visoke. Stoga su se pojavili predlozi da država da subvenciju brodogradilištima za po-
'rudžbine iz Engleske. Za one iz inostranstva ne misli se tra-
žiti subvencija da se ne bi konkurentskim zemljama olakšala obnova trgovačke mornarice,
POLOŽAJ RADNIKA
| — Polovinom jula o. g. sklopljen ie u Ljubljani kolektivni ugovor izmedu građevnih radnika i nijhovih poslodavaca, kojim je obuhvaćeno više od pola preduzeća te struke i većina radnika u Dravskoi banovini. Zbog toga je banska
uprava rešila da tai ugovor važi za celu banovinu i to do kradja 1939.
_ Na konferenciji pretstavnika sindikalnih organizacija lučkih radnika iz Dalmacije i delegata Radničkih komora iz
"НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 571
Splita i Zagreba rešeno је да зе traži od vlade da Uredba o lučkom radu stupi što pre na snagu. Da se odmah formiraju lučki odbori, da se osnuje berza rada za pomorce u Splitu, Sušaku i Dubrovniku i da se kod lučkih vlasti poveća ртој osoblja.
— Радници предузећа „Нашичка" у Беговхану тражили су повишицу наднице за 259 и колективни уговор. Пошто управа није пристала на тај захтев радници су ступили у штрајк.
БИБЛИОГРАФИЈА Годишњак задругарства 1937-38. Уредник д-р Богољуб Јовановић, Београд, Косовска улица 90. — Индустриј-
ски месечник, Београд, 1938. Часопис је званични орган Индустријске коморе у Београду. У њему се доносе у изводу закони, уредбе и расписи који могу да буду од интереса за индустријалце.
La production mondiale et les prix 1937/38. Societe des Nations. — Ova publikacija razlikuje se unekoliko od ranijih. Počinje poglavljem o tendencijama svetske proizvodnje od 1990 do 1937, iz kojih se dobila slika opšteg razvoja. Indeksni brojevi izračunati su na bazi 1995 —1999=100, ali za proizvodnju bazičnih dobara u nekim slučajevima izračunati su indeksni brojevi počevši od 19920. Na kraju dat je rezime glavnih činjenica svetske privrede. U odnosu prema 1929 proizvodnja bazičnih dobara povećala se 1937 za 10%, žita za 69/0, sirovina za 19%, dok su se zalihe sirovina bile smanjile za 6". Svetska proizvodnja povećala se u tom vremenu Za 20%.
IZ POSLOVNOG SVETA Zborovi akc. društava:
3 septembra. — Silveks d. d. za irg. i promet robom, Zagreb (red.).
5 septembra. — Slatinski rudokopi a. d., Zaječar.
7 septembra. — Dolensko d. d. za industriju drva, Кагlovac (red.).
9 septembra. — Krimea d. d. tvornica vunenih i pamučnih produkata u Sušaku (red.).
11 septembra. — Bačko-Petrovoselska kreditna banka d. d. (redovan).
12 septembra. — Jugoslovenska komercijalna plovidba
d. d. u Sušaku (vanredan).
18 septembra. — Holender a. d. iz Subotice (red.).
30 septembra. — Bankarsko i trgovačko a. d. Beograd (redovan).
Trgovački registar:
Beočinska fabrika cementa a. d. u Beočinu, upis člana upravnog odbora 9. Šumahera Josipa. — Tranzitno prometno d. d. u Sušaku, upis firme sa glavnicom od 6 mil. din. i članova upravnog odbora g. g.: Zvonimira Rihtmana, Ivana Kolomba i Vitomira Rihtmana. — Martinščica-Žurkovo д. а. та promet nekretnina u Sušaku, upis članova upravnog odbora g.g.: Frane Paulića i Karela Tula.- Kreditna banka d.d.u Novskoj, upis članova upravnog odbora g. g.: Raika Malića i Stevana Vuksana.—Mlinsko industrijsko i trgovačko d. d. u SI. Požegi, upis promene naziva firme u Mlinsko d. d. — Slobodna plovidba Topić d. d. u Sušaku, upis promene čl. 7 i 8 društvenih pravila. — Novogradiška štedionica d. d. u Novoj Gradiški, upis članova upravnog odbora P. g.: Хоте МИ, Апшпа Kolinski, Jakoba Kona ml. i Nikole Debača. — Jugoslovensko HofnerŠranc Klajton-Šutlevort a. d. iz Beograda, upis članova upravnog odbora g. g.: Bore Stefanovića i d-ra Rikarda Fišera. — Hartman i Konen Labor društvo, upis promene čl. 1, 9, 6, 29 i 97 društvenih pravila.