Народно благостање

Страна 570

— Opšte pogoršanje svetske konjunkture imalo je za posledicu opadanje izvoza drva. Tako Sov. Rusija za prvih 5 meseci o. ZE. izvezla je 355.791 t u vrednosti od 36,6 mil. zlatnih rubalja prema 809,682 t ı 60,47 mil. zl. rub. u istom vremenu 1937. Švedska je do sredine avgusta o. S. izvezla 2,07 mil mš, 64. svega polovinu njene izvozne kvote. Zbog ovakve nepovoline situacije, na svetskom tržištu povedeni su ovih dana pregovori između preistavnika ruske, švedske i finske industrije drva o ograničavanju izvoza. Prema još nepotvrđenim vestima Rusija bi imala da smanji izvoz za 276.000 mš, Švedska za 220.000 i Finska za 260.000. |

— XV талијанском извозу воће и поврће чине најва_ жнију позицију. Последњих година његов удео у целокупном извозу је пао од 19 на 1890. Најважније за извоз воћа и поврћа је довољан број вагона са уређајем за хлађење. Ове године рачуна се са дневном потребом од 400 вагона, пошто ће извоз воћа бити већи него лане. Како сада за извоз стоји на расположењу свега 300, а просечно трајање пута једног вагона је доста дуго, то је овај број премален. Због тога је управа железница наручила 500 нових вагона са уређајем за хлађење који треба ових дана да буду готови. Да би се у будуће избегле незгоде при извозу-воћа И поврћа управа железница је наручила још 1000 вагона који треба да буду за 2 године готови.

— Немачко-југословенски шумарски одбор завршио је ових дана рад. Према писању дневне штампе снижене су цене нашег меког дрва. ·

— Опадање цена житу имало је за последицу да је швајцарска претрпила знатне губитке одржавајући цену у земљи, која је досада била просечно за 8,5 франака већа од оне на светском. Савезна влада је већ раније добила овлашћење од парламента да може завести увозну царину од 1 франка по метричној центи, али да због тога хлеб не сме да поскупи. Све до пре неколико дана влада се није послужила тим овлаштењем само да се трошкови живота не повећају. Пошто је разлика између цена на унутрашњем и светском тржишту услед последњег пада цена житу постала сувише велика, влада је решила да повиси увозну царину на жито од 3 фр. за 100 кг. Мисли се да та царина неће утицати на поскупљење хлеба.

— Цене дрва за гориво на велико пале су ове године у Србији и Босни за 300—400 дин. по вагону. Разлог томе је опадање извоза.

— Југословенски министар трговине и индустрије прописао је на основу Уредбе о контроли воћа упутства по којима ће Завод за унапређење спољне трговине издавати уверења о каквоћи воћа намењеног извозу. Железнички органи неће примати пошиљке воћа и воћних прерађевина на отпрему преко границе без овог уверења.

— Поводом сајма у Бечу Немачка нам је одобрила накнадне контингенте за јагњећу и овчију кожу у вредности од 75.000 марака, кудељу, лан, кучину од кудеља и лана 100.000, свињску длаку и длаку других животиња 50.000 и вуну 50.000 марака.

NOVČARSTVO

— Veće Čehoslovačke Narodne banke rešilo jie da počne sa izdavanjem blagajničkih bonova, da bi na taj način sprečilo tezaurisanjie novčanica. Bonovi će se moći naplatiti u svako doba kod banke i njenih filijala bez ikakvog ograničenja. Biće ih 3 vrste sa rokom od 38, 6 i 12 meseci i kamatnom stopom od 2!/:, 3!/s | 39%/s,9/-—. Izdavaće se u komadima od5,10i 100 hiljada. Domaća privreda po mišljenju Veća razvija se povolino. Kapitali koji su zbog nesigurne situacije u svetu bili povučeni iz banaka opet se vraćaju. Naročito sitne štediše u industriiskim krajevima ulažu ponovo svoje uštedevine u novčane zavode. Cene ne pokazuju nikakvih značajnijih prome-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

_Бр. 36

па. Žetva pšenice i ječma dala је dobre rezultate. Okopavine su zdrave i povoljno se razvijaju, jedino oskudica vlage loše utiče u centralnom delu države na razvoi stočne hrane. Industrijska delatnost je pod uticajem neredovnih političkih prilika. Građevna delatnost se smanjila a to se odrazilo i na rad industrije koji je s njom u vezi. Isto tako bori se sa teškoćama industrija koja radi za izvoz. Broj nezaposlenih тад. nika zbog radova oko Žžetve se smanjio.

— Ovih dana zapaženo ie da je iz Švajcarske izvezena u Nemačku znatna količina zlata. Švajcarska Narodna banka je povodom toga izdala saopštenje da se ne radi o izvozu zlata iz njene rezerve, nego o zlatnom novcu Nemačke i Austrije, za koji je Rajhsbanka položila protuvrednost kod jedne strane novčanične banke u zlatnim polugama.

— U SAD zakonom od 1934 osnovan je Zavod: za 04guranje hipoteka, da bi se pojačala privatna inicilativa za gradniu kuća. Predviđene su 3 vrste osiguranja hipoteka: za opravku kuća (ukinuto u aprilu 1937), na male kuće sa 1 do 4 stana i za gradnju velikih kuća za stanovanje. Od 1985 do 1937 bilo je osigurano 1,45 mil. hipoteka za popravak kuća u vrednosti od 560,6 mil. dolara, 228.272 hipoteke na male kuće u vrednosti od 985,9 mil. i 21 hipoteka na velike kuće u vrednosti od 15 mil. dolara. Kod osiguranja hipoteka za opravku kuća Zavod je isplatio do kraja 1937 godine 13,2 mil. na ime otštete, prodajom založenih objekata dobiveno je 3,6 mil., tako da celokupni gubitak iznosi 9,7 mil. dolara. Kod druge vrste osiguranja šteta iznosi 300.000 dolara, a kod treće vrste Još nije bilo nikakve štete. Zakonom od 3 februara o. 9. ovo osiguranje je prošireno na neke nove hipoteke, pošto se smatra da ono vrlo povolnio deluje na povećanje građevne delatnosti.

— Ban Primorske banovine rešio je u maju o. g. da se likvidira, banovinska štedionica u Splitu. Pošto su se privrednici iz Splita i okoline žalili protiv te odluke, Ministarstvo unutrašnjih dela iu je poništilo i štedionica će i dalje raditi.

— Половином јула о. г. немачка влада је наредила повлачење из промета златног кованог новца од 10 и 20 марки, који се има предати Рајхсбанци до ! септембра. Немора се предати златни накит нити они комади који су прерађени у накит, али збирке златног новца морају се понудити на продају Рајхсбанци која ће у сагласности са властима одлучити да ли је збирка вредна да се чува или не.

— Улози код словеначких банака порасли су у јулу о. г. за 21,5 мил. на 1.094,9 мил. дин. и то улози на штедњу за 2,8 мил. на 637,7 мил. по текућим рачуну за 18,6 на 457,2 мил. дин. Улагача је било 138.956. :

JAVNE FINANSIJE

—Nemački državni leteći dug porastao je u julu o. 2. od 3.502,4 mil. Rm na 3.988,8 mil. Rm. Od toga otpada na blagainičke zapise 3.301,5 prema 2.895,5 mil. .

— Turska vlada je izvestila poverioce 7!/» zaima iz 1935 da će služba zaima u celosti biti vršena u funtama sterlinga a ne samo polovina kao dosada.

— Немачки консолидовани дугови крајем јуна о. T. износили су 22.450 мил. марака према 21.590 мил. у мају. У тој суми није обухваћен специјални дуг од 612 мил. марака. Страни дугови су се до краја јуна смањили за 5,3 мил. марака у вези са регулисањем Дозовог и Јанговог зајма и девалвације страних валута. Због оскудице у њима 130,5 мил. не могу бити трансферирани и та сума води се на специјалном рачуну код Рајхсбанке. Дугорочни и средњерочни унутрашњи дугови порасли су за 4.190 мил., колико је Рајхсбанка у последње време примила од државе благајничких бонова. За првих 6 месеци ове године Рајх је исплатио скоро 900. мил. марака старих дугова.