Народно благостање
SO
а септембар 1938, |___
задње време повели акцију за заједнинку продају, како би " постигли боље цене. | — Принос вуне у Мађарској, према званичној проце-
"ни, износи ове године 70.000 метарских центи. 40.000 ће пре"узети домаће предионице, 10.000 је одређено за извоз. Цена
на унутрашњем тржишту је за 25690 већа од оне на светском. Пошто је опала потрошња вунених штофова у земљи, предионице раде са 60%/ свог капацитета, ткаонице са 75809. Индустријски кругови се надају да ће се тражња ву-
-нених штофова повећати због пораста куповне моћи села -у-вези са добром овогодишњом жетвом. Осим тога очекују
се од државе знатне поруџбине за војску.
== Према подацима Управе државних монопола ове године је засађено 879,621.264 струкова дувана. На Вардарску бановину отпада 617,258.667, Приморску 170,486.044, Зет"ску 40,436.967, Дринску 24,011.657, Дунавску 13,764.875 и Мо„равску 13,668.554.
— Аргентинска влада одредила је за градњу жит-
„них силоса ове године 19,79 мил. пезоса (1 пезос 11,50 дин.). Биће. подигнути у разним лукама (Буенос Аирес, Роза-
рио итд.). — Удружење произвођача млека и млечних производа у Београду извештава да ће цена млеку од 1 септембра
:0. г. бити 3 дин. Као разлог за ову повишицу оно наводи _несташицу млека и превисоке цене сточне хране.
INDUSTRIJA
— Prema statistici Uprave federalnih rezervnih bapa: ka indeks industrijske proizvodnje Sjedinjenih američkih
- država bio je u julu 83 prema 77 u junu o. g. Tai porast po-
tiče najvećim delom od oživljenja delatnosti čelične i tekstilne industrije, koje se održalo i za prve 3 nedelje avgusta.
— U Francuskoj je osnovano društvo »Groupe Francais pour Fourniture de Materiel de Chemins de Fer 3 ćtranger«, čiji je cili prodaja železničkog materijala onih preduzeća Koja su njegovi članovi. Dosada tom društvu pripada 10 "velikih francuskih fabrika.
— Svetska proizvodnja sirovina, prema podacima DruŠtva naroda, od 1929 do 1937 povećala se za 10%, životnih namirnica G0/o, a industrijskih sirovina 19%. Vidliive rezerve si„rovina u tom periodu smanjile su se za 6. Industrijska proi-
„vodnja u svetu porasla je za 20%), a međunarodna razmena opala po količini za 3%.
„— Za prvih 6 meseci ove godine svetška proizvodnja Jealaja iznosila je 82.600 t prema 94.600 lane. Za to vreme je „potrošeno 80.900. t, za. 171/#/o manje nego u prvom polugodištu 1937. Najviše je opala potrošnja u Sjedinjenim američkim državama (za 42,1"), i u Engleskoj (29,9%)). Porasla je u Sev. Rusiji za 32,7%5, Japanu 13,6/o nešto malo u Nemačkoj i Francuskoj.
— Proizvodnja električne struje u Zi 1937 iznosila je 40,7 mil. kw sati. Za njenu produkciju utrošeno je 6.597 vagona uglja a za kw sat struje 1,60 kg uglja prema 2,11 Ке 1930. Prosečna cena struje je bila 1,75 din. po kw satu prema 2,90 din 1930, ali za privatnu potrošnju ona iznosi 4 din. „Potrošača je bilo lane 51.400,
— У току ове године почеће се са експлоатацијом бокситних "налазишта у Апулији (Италија). Рачуна се са почетном дневном производњом од 500 т., која ће се постегпено повећати на 300.000 т. годишње, досада позната налазишта дала су 1987 386.000 т. према 262.000 1936, а за првих 5 месеци ове године 159.000 т.
„ = Број пријава патената код нашег Man. трговине "је 'на. сталном порасту. 19834 их је било — 1.198, 1935 1.229, 1936. — 1.398 а прошле године 1.550. Од. тога је Министарство одобрило 1934 66,49, 1935 65,16%, 1936 51,22
· НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ.
_ Страна 569-
"и 1937 54,25%. Највише патената је било у електротехници
и ватреном оружју. Од 840 одобрених патената прошле го-
"дине 80 припада Југословенима, остало странцима и то
.
Немцима 194, Чехословацима 132, Американцима 53, Французима 42, Енглезима 24 а остатак другим нацијама. | |
— Вредност производње турске индустрије повећала се од 1927 са 32 мил. лира на 237 мил., до 1936, а 1937 рачуна се да износи за 1590 до 20%/, више него 1936.
— Грађевна делатност у Сарајеву је далеко мања ове године него што се предвиђало. Досада је утрошено свега 20 мил. дин. а предвиђало се најмање 80. Разлог томе је што се одустало од градње железничке станице, палате Окружног уреда, Поштанске штедионице и још неких великих зграда.
— Мађарско-немачка индустрија нафте почела је са експлоатацијом петог врела код Лиспе. Дневна производња је засад 15 вагона са оном државних поља нафте код Биксека 17,5 вагона. До краја године продукција треба да се повећа на 30 вагона, а крајем 1939 на 60 вагона колико износи садашња дневна потреба.
TRGOVINA
— Rumunska vlada izdala je saopštenje da će minimalna cena pšenice biti 40.000 leja po vagonu, Izvozna premija povisiće se od 10.000 na 12.000 leia po vagonu.. Izvoznici će morati 70% deviza dobivenih prodajom pšenice prodati Narodnoj banci. Sklopljen je ugovor o isporuci 28.000 vagona pšenice Belgiji i 40.000 Engleskoj.
— Cene na veliko u Belgiji i SAD opale su u drugom tromesečju ove godine za 10%, u Velikoj Britaniji za 9%.. U Francuskoj su zbog devalvacije franka porasle za 21% a u Italiji та 7:/20/0.
— Do pre nekoliko dana vodili su se pregovori između Sjedinjenih američkih ·država i Kanade u pogledu zajedničke prodaje pšenice, prema planu američkog ministra poljoprivrede. Ali ti pregovori dosada nisu doveli do pozitivnog rezultata. Kanadska vlada izdala je saopštenje da će se držati svog plana za izvoz pšenice, koji se sastoji u davanju izvoznih premija.
— Proizvođači voća iz Južne Afrike tražili su od engleske vlade da im ove godine omogući veću zaradu Dri izvozu voća u Englesku, pošto su lanjske cene bile suviše malene. Vlada je uspela da izdejstvuje kod jednog parobrodarskog društva smanjenje prevozne tarife za 7 šilinga i 6 pensa po toni. Računa se da će ta mera znatno pojačati izvoz voća iz Južne Afrike
— Francuski savet za žito odredio je cenu novoj pšenici za 1998/39 od 204 franka za 100 kg. prema 180 fr. prošle godine. U pogledu visine cene padali su razni predloži i najniža predložena cena bila je 196,40 fr. a najviša 220 fr. Ovogodišnja žetva pšenice procenjena je na 173,8 mil. q. Pošto je još od prošle godine ostalo neprodato oko 16 mil. q Udruženje proizvođača je tražilo da se stvori stok sigurnosti od 10 mil. q, da se pomogne izvoz svim sredstvima i da se · jedan deo pšenice upotrebi za ishranu stoke.
— Pretstavnici pokrajinskih vlada Australije odlučili su na jednoj konferenciji da fraže od savezne vlade da fiksira cenu pšenice na unutrašnjem tržištu na 53,4 din. po bušelu (27,216 kg) za 1938/39. Predlagači misle da zbog toga treba zavesti neki porez na žito ili brašno koji će naplaćivati savezna izvršna vlast. Još se ne zna da li će savezna vlada usvojiti taj predlog.
| — Prema podacima nemačkog Instituta za proučavanje konjunkture 34% izvoza Bugarske, Mađarske, Jugoslavije, Grčke i Rumunije otpada na Nemačku, a 41%" svojih Роп ја podmiruju ove uvozom iz Rajha.