Народно благостање

Страна 568:

ziti za 108 mil. Za šest godina uložile su banke u hartije od vrednosti 325 mil., znatno manje nego što su se povećali depoziti. Ovo ulaganje takođe je veoma promenljivo. Kad је intenzivnija proizvodnja, depoziti mogu da rastu, ali interes za hartije od vrednosti obično je neznatan, i obrnuto. Za šest godina, iako je uloženo u hartije od vrednosti 325 mil., ukamaćenje kurseva smanjilo se samo za 0,65. Štaviše, 1935/36 i 1936/37 ukamaćenje je poraslo iako su banke tada najviše kupile papira. Obrnuto, ukamaćenje je za poslednjih 12 meseci ostalo gotovo nepromenjeno iako su banke prodavale hartije.

lako je analiza dala ove rezultate, redakcija časopisa ne izvlači iz toga zaključak da je diskreditovana politika otvorenog tržišta. Praktikovana kroz duži period ona pokazuje da kupovanje hartija od vrednosti od strane novčanične banke vodi povećanju gotovine, depozita, većem plasmanu u hartije od vrednosti i smanjenju njihovog ukamaćenja. Ali, drugi momenti mogu uticati da se ova delovanja politike otvorenog tržišta ne pokažu kroz duži period. I drugo, da između povećanja zlata i hartija od vrednosti kod novčanične banke, drugim rečima povećanja novčaničnog opticaja i ulaganja kapitala banaka u hartije od vrednosti nema ni približno onako matematski utvrđenog odnosa kao što pretpostavlja teorija kojom operiše Harrod,

D-r Bray, pretsednik Udruženja za zaštitu ulagača, prigovara predlogu Harrod-ovom da ne sadrži ni jedan elemenat koji bi išao u prilog izvozu. Da je kreditna osnova bila dovoljno široka i da se ipak pojavila depresija. Napokon, da proširenje kredita vodi u inflaciju. Harrod odgovara na to da se usporio porast bilansi klirinških banka i da su one sma-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр, 36

njile svoje stokove hartija od vrednosti poslednje godine sa 663 na 634 mil. funti. Što se tiče straha od inflacije, kaže da ga ne deli. Pre nego što bi ona mogla da nastupi, dogodilo bi se eventualno da budu razbijeni faktori depresije. Zato on poklanja više pažnje prigovorima onih koji se boje da

njegov predlog ne bi doneo rezultate. Inflacija bi značila preteran neuspeh, a onda je stvar razumne politike da se to „ne dogodi.

Čitava engleska konjunkturna politika, ukoliko o njoj

može da bude govora uopšte, sastoji se od jednog jedinog

pravila: da kamatna stopa mora ostati niska. Politika otvorenog tržišta i zabrana izvoza kapitala ostvarili su dosad i nisku kamatnu stopu i obilje kapitala. Kamatna stopa novčanične banke je već nekoliko godina 290, a za dnevni novac diskont je 1/»/. Uprkos obilju kapitala i niskoj, nepromenljivoi kamatnoi stopi, ipak se pojavila depresija. To znači da njene uzroke treba tražiti nezavisno od monetarnih problema i kreditne politike. Ali zato što je novac nervus rerum i što sve operacije u kapitalističkoj privredi počinju s kapitalom u novčanom obliku, a kod toga kredit je gotovo mađijska sila koja upravlia njegovim kretanjem, uvek, u svakoj situakciji, ma koliki bio zastoj privrede, monetarna i kreditna politika može da dovede do pokreta. Specialna struktura engleske privrede i kapitala doprinosi da su baš u OVOj zem-

·lji najbrojniji pristalice suzbijania depresije pomoću mo-пефагпе i

kreditne politike. РазКизја koja |се sada vodi pokazuje da su pristalice ovakve politike još mnogobroine, i predlažu da se eksperiment produži iako se pokazalo

·da politika otvorenog tržišta nije svemoćna.

ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА

POLJOPRIVREDA

— Ovogodišnja berba hmelja, prema izveštaju Srednjeevropskog biroa za hmelj, u Čehoslovačkoj biće slabija od 'laniske. Kvalitet proizvoda je odličan, ali količina je u izvesnim krajevima za 10—15% manija od lanjske. Prinos u područiu Saac i Auša ceni se na 179.000 q, a za Roudnice nema još podataka. U Nemačkoj berba hmelja procenjena je na 228.130 q, Jugoslaviji na 30.000 q, za 30% manja od prošlogodišnje, Francuskoj na 42.000 q i Poljskoj 55.000 q.

— Ovogodišnia žetva pšenice u Engleskoj, po proceni Ministarstva poljoprivrede, iznosi 30,5 mil. q prema 24,5 mil. prošle godine, i smatra se da već godinama nije bila ovako dobra. Pored toga što je površina zasejana pšenicom porasla za 90.000 akra, misli se da je ovako velika količina rezultat i povećanja prinosa po akru, za što zasada, međutim, 105 пеma tačnih podataka. Lane su proizvođači dobivali 40 šilinga po kvarteru (1 kvarter — 19,70 kg). Ove godine tržišna cena је svega 25 šil., ali pošto vlada po zakonu o pšenici garantuje cenu od 45 šil. odbivši 29/+ pensa po kvarteru za administrativne troškove, to će proizvođači ove godine više zaraditi nego lane.

— Berba kudelje u Južnom Banatu je počela. Zbog prevelike vlage prinos je nešto slabiji od lanjskog. Računa se sa prinosom od 30—40 metričkih centi po jutru. Cene nove kudelje još se nisu učvrstile. Zasada se plaća za prvoklasnu 45 do 50, a za drugoklasnu 35 do 40 din. po metričkoj centi.

— Svetska proizvodnja duvana raste neprekidno od 1934. 1937 je proizvedeno 5.338 mil funti, znatno više nego 1930, тада је površina zasađena duvanom smanjena za 500.000 akra, pošto je prinos po hektaru bio veći. U Sjedinjenim ame-

ričkim državama on je lane bio 448,5 kg po akru. Uvoz neizrađenog duvana povećao se ove godine kod većine zemalja. Engleska je uvezla za 6 meseci 125,2 mil funti, skoro dva puta više nego lane. Sudeći po tome izgleda da depresija nije uticala na smanjenje potrošnje duvana.

— Na kongresu izvoznika voća u Koviljači donesena je rezolucija kojom se traži da se što pre izvrši rejoniranie DTroOizvodnie voća, da se otstrane loše sorte i da se poboliša nega i zaštita voćaka od štetočina. Da se pooštri kontrola. seče ovakovih stabala i pomogne razmnožavanje naiboljih sorti, da bi se tako pobolišao izvoz oraha. Proizvođače treba upoznati sa zahtevima pijace da bi se popravio kvalitet svežeg voća Ža izyoz. Pošto nema dovoljno Vagona za prevoz svežeg voća

. treba Ministarstvo saobraćaja da što pre nabavi vagone sa

uređajem za hlađenje i da naredi stanicama da drže u pripravnosti dovoljan broj vagona za voće. Radi poboljšanja kvaliteta suvih šljiva traži se da se zabrani sušenje nezrelih šljiva. Zbog toga bi trebalo registrovati i zapečatiti sve sušnice i ne dozvoliti njihov rad pre vremena. !

— Ових дана почела је берба хмеља у Војводини. Принос ће бити за 6%/, мањи него 1936 године. Оволико смањење производње је последица лањских ниских цена војвођанског хмеља (400—600 дин. по метарској центи према 1700—2000 дин. у другим крајевима). Прошле. године переноспора је уништила највећи део производа, квалитет је био врло слаб, због тога су и цене биле ниске. Ове го-

„дине су произвођачи предузели веће мере против разних · штеточина. Трошкови одбране износе 1200 до 1300 дин. по катастарском јутру, а бербе око 2000 дин. С обзиром на

тако велике трошкове, садања цена хмеља (1.100—1.200 дин. по. метарској центи) је премалена, зато су произвођачи у