Народно благостање
"3, септембар 1938.
_ Фиргогпо, građevinska delatnost drži se bolie. Ona je prošle godine bila naislabija, i popuštanje kod nje započelo je još od kraja 1936. Kad su i druge grane privrede počele da popuštaju, pokazala je ova industrija veću otpornost, što
dolazi i od same prirode ove delatnosti jer proteče dosta Vre-
mena od početka do svršetka židanja. Ali ona se i apsolutno
oporavila, ier je u julu broj zaposlenih u ovoj grani bio za
3% veći prema julu 1937, a kod javnih radova za 3,4%/0. Мгедnost novih gcrađevina za koje je u julu podeliena dozvola od strane 140 lokalnih vlasti manja je samo za 4,2%/o nego ргоšle godine.
CIK Oe
На пленарној седници Савеза угоститеља донесена је резолуција у којој се протествује што се прецењује потреба нових угоститељских радњи, и дају неограничено дозволе за отварање малих. Сам по себи овај протест не би био вредан помена, кад се у њему He би изражавало типично схватање свих савеза, и удружења, о начину на који би они хтели да заштите своје посебне интересе. Још пре три године говорило се код нас о том да је текстилна индустрија довољно развијена за потребе земље и да није потребно да се дижу нова пре-
Numerus сјашиз за угоститељске радње
= ниши сет
дузећа. Колико су те потребе еластичне види се по том
што је од тада капацитет производње повећан а нема ни трага хиперпродукцији.
За већину економско-политичких предлога може се казати да су утолико штетнији по националну привреду, уколико их стављају они који су непосредно заинтересовани њима. А то нарочито у случају кад су толико конкретни да тачно прецизирају меру коју би требало увести. Тиме нећемо да одузмемо сваку вредност предлозима и седницама на којима се доносе. Напротив, обоје је веома корисно да се открије право стање у појединој грани привреде и да се упознају тежње, па и онда кад су негативне са национално-привредног становишта.
Ограничавање издавања дозвола је еснафска мера, али с друге стране оно се врши и у диригованој привреди. Између једног и другог огромна је разлика. У првом случају лебди пред очима посебни интерес професије, а у другом она се доноси према привредном плану који има да се оствари. Дотле док не постоји план свако ограничавање је једностран гест, и зато врло лако штетан. Оно се може оправдати у случајевима нужде, као што је у депресији, у извесним земљама, због незапослености било 34брањено да се уводе у неким гранама привреде нове машине.
Карактеристично је да се тражи забрана отварања радњи малог обима. М доиста, кад би се побројале мале радње, тешко да би се нашао ико који се не би сложио да их је превише, по броју. Али по квалитету сигурно их је премало. Мале угоститељске радње рачунају на куповну снагу најсиромашнијих слојева народа. Оне повећавају своју конкурентску способност тако што занемарују све хигијенске услове у својим просторијама. Има само једна метла која може да их очисти: конкуренција међу њима самима. Јер кад се намноже до извесног броја ове уго-
"ститељске радње и саме морају да припазе више на ква-
литет оног што нуде и да буду више хигијенске, да би тако привукле госте. Ни у једној бранши код нас није толико потребна конкуренција из ових разлога колико у
угоститељству. Ограничити конкуренцију значило би ове"ковечити прљавштину и расаднике бакцила, а с друге стра"не пружити монопол експлоатације куповне снаге најбед"нијег слоја радника и сељака којима је динар толико скуп,
да не постављају никакав захтев у погледу услова уз које
_ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 567
им се нешто даје. М место да се селекцијом бољих угоститељских радњи држи ниво потреба код народа, забраном отварања вршио би се притисак да оне остану ниске.
Početkom jula o. 2. орбјамо je u »The Economist«-u pismo R. T. Harrod, profesor Političke ekonomije u Oksfordu, u kome se izjašnjava pristalicom izvođenja javnih radova i. reflacije, kao sredstva u borbi protiv privredne depresije. Nekoliko ekonomista javilo se za reč, odobravajući i napadajući njegov plan. Kenz je na pr. bio kratak, izjaviviši, da bi predloge trebalo primiti sve iako su samo eksperimenat. Redakcija časopisa odgovorila je na predloge svojim člankom. Zatim. se prof. Harrod pojavio u »Times«-u, gde je opet izložio, nešto izmenjen, svoj plan reflacije i time se diskusija proširila u dnevnoj štampi, ne gubeći ništa na ozbiljnosti, jer su se:u njoi javljali najpoznatiji kapaciteti. |
Engleski profesori diskutuju o merama Za sprečavanje depresije
KO
Predlog prof. Harroda je sledeći: Engleska banka treba da na slobodnom tržištu kupi za 10 mil. funti sterlinga državnih hartija od vrednosti. Mesto ovih hartija pojavilo bi se tako 10 mil. novčanica, a pošto bi uglavnom depozitne banke prodale hartije od vrednosti, povećala bi se skoro za taj iznos njihova gotovina. Da ova gotovina bude apsorbovana trebalo bi u isto vreme da državna blagaina poveća leteći dug izdavanjem bonova u iznosu od 10 mil. funti, bilo tako da ih neposredno kupe banke i povećaju iznos svog diskonta, bilo preko novčanog tržišta i depozita, a time bi se povećao iznos kratkoročnih potraživanja banaka. Na tai način povećanje gotovine kod banaka za 10 miliona izazvalo bi povećanje depozita za 100 miliona. Najveći deo tako stvorenog kapitala uputio bi se tržištu hartija od vrednosti, jer bi se ukupne investicije banaka povećale ravnomerno sa depozitima. Kupovanje hartija od vrednosti u tolikom obimu oborilo bi kamatnu stopu. Industrija bi mogla da dođe do јеуцnijeg kredita, a tržište hartija od vrednosti bi oživelo. Drugim rečima, ako je depresija počela da se javlia uprkos tome što je vođena politika otvorenog tržišta, ne treba odbaciti tu politiku ni ograničiti je, nego proširiti.
Najinteresantniji je materijal koji je na ovaj predlog izneo »The Economist«. On je doneo podatke o kretanju rezerve zlata i hartija od vrednosti kod Engleske banke za poslednjih šest godina u kojima je praktikovana politika oOtVorenog tržišta, i s druge strane o tome kako su se povećavali depoziti, gotovina, plasmani u hartije i prihod od kurseva. Povećanje zlatne rezerve i hartija od vrednosti kod Engleske banke uzeti su zajedno, jer jednako deluju na gotovinu kod banaka. Za prvih šest godina zlato i hartije od vrednosti povećali su se za 165 mil. funti, a depoziti banaka kod Engleske banke samo za 29 mil. Ove pozicije su se povećale, ali ni približno ravnomerno. A u pojedinim godinama neravnomernost je ioš veća. Tako od početka juna 19837 zlato i hartije porasli su za 67 mil. a depoziti bankara za 3 mil. Od juna 1992 do juna 1938 opticaj novčanica povećao se za 197,7 mil. Analizirajući kako se povećavaju depoziti kod Engleske banke dolazi »The Economist« do zaključka da se za ргуо угеme povećani opticaj novčanica održava u većem depozitu banaka, ali da se kasnije smanjuje.
Gotovina londonskih klirinških banaka povećala se za to vreme za 50 mil., a ukupni depozit kod njih za 569, dakle više nego deset puta, kako predviđa prof. Harrod. Ali od godine do godine promene su vrlo različite. Od 1932-33 depoziti su porasli samo osam puta više od gotovine. 1983/34 gotovina ie ostala nepromenjena, a depoziti su porasli za 90 mil. Sledeće godine gotovina se povećala za 5 mil. a depo-