Народно благостање

Страва 566

С друге стране треба смањити државне расходе. Надионални доходак треба да буде три пута већи од њих, па да се може рећи да су они сношљиви. Требало би да се он повећа за 8 милијарди златних франака па да се постигне тај однос. Пошто се за толики износ не може повећати у кратком времену, морају се зато смањити расходи. Једно и друго треба подузети у исто време.

Обзиром на унутрашњу политичку ситуацију влада је иступила куражно продужујући радно време. Као што смо задњи пут писали од 40-часовне недеље чува се само законска форма. У уредби која даје овлашћење да се продужи радно време каже се да ће се то учинити онде где то захтева интерес народне одбране, и јавни интереси. Обоје су тако широки појмови, да се под њих може сврстати све осим луксузне индустрије. Судећи по држању радничких странака, оне не сматрају да је згодан моменат, да на том питању руше владу. Из тога би се могло закључити да ће оне заложити свој ауторитет да ни синдикати, који су овог пута изгледа борбенији од политичких странака, не праве велике сметње. То би био знак да се у Француској уопште увиђа да се морају поднети жртве, па да се национална привреда опорави.

и шш_____ (] Бпојезкој ! Зуајсагзкој рг!mećeno je u poslednje vreme da se nude veći iznosi nemačkih maraka i to novih, s originalnim omotom Raihsbanke. U vezi s tim pojavilo se pitanje ne čini li to sama nemačka vlada da bi došla do deviza, kao što je bio slučaj za vreme inflacije posle rata. Za ovu pretpostavku govorila bi samo ta okolnost što je kontrola izvoza toliko stroga, da bez pristanka vlasti on izgleda nemogućan. Drugo objašnjenje je da ie zbog pooštrenog kursa protiv Jevreja pojačano bekstvo kapitala.

Otkud slobodna marka izvan Nemačke?

O službenom izvozu ne može biti govora. Marka je pod režimom kontrole deviznog prometa strogo unutrašnji novac Nemačke. Da se sačuva njezina vrednost, kad je ostala 20tovo bez podloge, morao se zabraniti ne samo izvoz marke, nego 1 имог. Па nije zabranjen uvoz mogao bi kapital da se prokriumčari i pobegne u inostranstyo. Ovako zabrana uvoza marke uništila je svaki interes za nju i to je najjači razlog zašto kapital ne beži ni onda ako bi mogao da ima interesa. Za Rajhsbanku izvezena marka je krpa papira, a ko pokuša da je prokriumčari u Nemačku izvršava u principu zločin ravan krivotvorenju. Krivotvorenjem se ubacuju u promet поуčanice koje u njemu nisu nikad bile, a kriumčarenjem one koje su iz njega ispale.

Za slobodnu marku ne može da se dobije zlato, ne može da se kupi roba, turisti ie ne mogu poneti sa sobom da je potroše. U periodu inflacije posle rata za marku је роstojao velik broj interesenata ne samo među kupcima robe nego i među kapitalistima koji su jevtino dolazili do preduzeća u Nemačkoj. Ovog puta to nije slučaj. U inostranstvu može dakle da je traži samo onai koji hoće da je prokriumčari u Nemačku. Ali ni u kom slučaju ne dolaze u obzir kod toga neki veći poslovi. Prema tome tražnja za slobodnom markom u inostranstvu ne dolazi nikad od serioznih kapitalista. Ostaie dakle mali broji interesenata, uglavnom turisti, koji i pored kontrole mogu da prokriumčare i potroše manje iznose.

Sudeći po kursu registar marke, koji se u Londonu kreće izmedu 55!/>» do 57!/» ispod kursa slobodne marke prema 50 ranije, tražnja za njom ovog leta bila je slabija. Odatle bi se moglo zaključiti da je i tražnja za slobodnom markom od strane turista bila manja, a otud se morala osetiti i njena veća ponuda. Drugi razlog je bekstvo jevrejskog kapitala.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 36

Ako se marke pojavljuju s originalnim omotom Raihsbanke za to je naiprostiji razlog što se nove novčanice nailakše kriumčare. =C === Јо ли тачна вест не знамо, али нашли смо је у новинама: да је италијанска Дирек ција железница понудила да за време сајма уступи за саобраћај између Београда и. Загреба два комплетна моторна воза. Вожња би трајала само 4#/љ часа. У том случају она не би излагала своја кола на сајму. Сајмови нису само зато да се покажу најновије тековине технике, него да се публика упозна са фирмама од којих може добити најбољу робу уз најбоље услове. Гар-

Како би било кад би нам Италијани поклонили она два моторна воза!

· нитуре моторних кола нису артикал за велик број купаца.

Код нас постоји само један. С друге стране, она се не усавршавају тако брзо, да би таква кола могла да претстављају изненађење. Односно, дужност Дирекције железница је да прати развој технике тако да за њу не сме бити откриће ако постоји могућност да се пут од Загреба до Београда превали за 49» часа. Утолико пре не би смело да постоји изненађење, јер се већ 20 година код нас говори о важности саобраћја на овој линији и просути су огромни милиони да се скрати време путовања. Како би то изгледало ако би италијанска моторна кола претстављала решење проблема, за које би ми сазнали тек из једне рекламе на самом терену.

Моторна кола била су у саобраћају на овој линији и колико нам је познато нису се могла одржати зато што доњи строј не подноси брзину коју она могу да развију. Ако тај строј није за брзину од 7 часова, није поготово aa 4». Ако је добар Италијанима за 47» часа, онда мора бити добар и нашим колима.

Kod američke privredne depresije najaktuelnije je hoće li ona početi da popušta pošto je već dostigla nainižu tačku ili će ostati na njoi. U Engleskoi još je potpuno neizvesno hoće li se produbiti, ili bi se mogla zadržati na sadašnjem nivou. U junu izgledalo je da će se pad zaustaviti, jer se indeks proizvodnje (The Economist, 1935= 100) koji ie od septembra do таја pao sa 1131/» na 1029, bio podigao na 103. S druge strane očekivalo se pobolišanie na jesen 1 zato, što su bile smanjene zalihe sirovina i gotovih fabrikata, i što se očekivalo da će tražnia iz SAD podići cene i tim pojačati tražnju engleske industrile. Međutim u јши indeks je pao opet na 109. Ni indeks cena sirovina, koji se bio popeo od 8 iuna do 3. avgusta sa 131,5 na 138 (1931—100) nije se održao na toi visini, neo pada. Očekivanie da će porudžbine biti na jesen veće postoji još uvek, ali ono zasada nema nikakve potvrde sa tržišta. Zatim, nije važno hoće li porudžbine biti nešto veće, nego hoće li to biti u dovolinoj meri. Izvoz najmanje pruža utešne perspektive. Indeks izvoza pao je sa 119%t/s u Јши 1937 па 989» и јши о. г. (1985—100). Povećanje naoružania niije bilo sposobno da Котрепzira smanjenje porudžbina s privatne strane i investicija kodje su s ovima u vezi. Metalna industrija na kojoj se neposredno odražava intenzitet naoružanjia takođe je vrlo popustila. Proizvodnja sirovog čelika smanjila se sa 1,178 hili. tona u novembru 1987 na 683 hili. u julu. Tražnia je smanjena više nego potrošnja prerađivačke industrije, jer se očekuje da će do kraja godine. pasti potrošnja, pa prema tome i cene. Zato se

Hoće li se produbiti engleska depresija?

momentano jako smanjuju zalihe. A slična je situaciia i kod

drugih metala.