Народно благостање

__3. септембар 1938. ______

- Veći broj zaposlenih znači u isto vreme veću ku-

povnu snagu radnika. O njoj se može dobiti samo približna slika, jer nema podataka o tome za koliko je ona povećana. Veći broj zaposlenih jedini je siguran stafistički podatak o uticaju javnih radova na konjunkturu. Drugi, 0 materijalu, već nije toliko pregledan. Objavlieno je samo da je kod gradnje prve hiljade kilometara izvršeno 2,780.000 Kub. met. zemljišnih radova, izgrađeno. betona i železnog betona 46,733 mš, gvozdenih konstrukcija izliferovano je 183 tone. Ostaje nepoznato. koliko је штобепо па зтедзуа za proizvodnju i da li su ona domaćeg porekla. To je vrlo važno ako hoće da se utvrdi kako se konjunkturni poticaj prenosi s jedne grane na drugu. Veliki deo alata, koji se upotrebljava na gradnju puteva, dosta |e jednostavan, dakle takav koji se izgrađuje i kod nas. Ali ima dosta

i takvog koji se mora nabaviti iz inostranstva, tako da

taj utrošak ne oživljuje konjunkturu u zemlji. Kod ovih

„radova najveći iznos odlazi sigurno na nadnice. Od os-

talih grana privrede najviše koristi imaju industrija ka.mena i zemlje i cementa.

- Teže je utvrditi konjunkturni značaj gradnje železničkih pruga. Za poslednje godine nema podataka o iz„vršenim radovima. Materijalni izdaci idu najvećim de-

om na korist inostranstva, jer je ono liferovalo glavni

materijal. U tome pogledu od ogromnog je značaja po-

„dizanje domaće železne industrije, koja, istina, neće

još za dugo biti sposobna da izgrađuje komplikovanije mašine, ali jednostavnije proizvode, specijalno šine, „može lako već sada da izrađuje. | =. Prosečni broj osiguranih kod Suzora penjao se .od 1935 sa 564.287 na 616.209 u 1936 i na 680.011 u

„1937 godini. Opšti tempo porasta, dakle, daleko je sla-

biji nego kod gradnje železničkih pruga i puteva. Ali taj tempo bio je i kod nekih drugih grana isto tako jak pa i jači (na pr. rudarstvo i drvna industrija), koje su radile za izvoz. Šta više, polet ovih grana stariji je od poleta javnih radova. Ako treba da se odgovori na pi-

__НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

"Страна 565

tanje odakle je potekao konjunkturni nadražaj, onda

ie potrebno da se istakne primat ovih drugih grana koje su stajale u vezi sa izvozom. Izvoz koji je, specijalno u Nemačku, završio se velikim saldom u našu korist, omogućio je uvoz izvesnih sredstava za proizvodnju potrebnih za investicije, od kojih dobar deo za gradnju železničkih pruga. Tako je u izvesnom pogledu izvoz bio podloga razvijanju javnih radova kod nas.

Javni radovi kod nas nisu zapalili konjunkturni motor, ali oni su, kad je on već stavljen u pokret, dodali novu pogonsku snagu. Sa njima je dobila unutrašnja konjunktura u obimu i u intenzitetu, kao što su se s druge strane i oni sami mogli povećavati zahva– ljujući konjunkturi u svetu. Jer da nije bilo tog prvog osnova konjunkture, naše tržište kapitala jedva bi moglo da pruži potrebnu milijardu, i u početku, kad je odluka doneta, nije se ni računalo da će ono biti toliko sposobno. Obim izvršenin javnih radova, koliko god je bio velik, nije bio dovoljan da stvori onu optimističku situaciju u kojoj se moglo pomišljati na zaključenje zajma od 4 milijarde u zemlji.

Ako javni radovi nisu bili prva pokretačka snaga, bili su druga, koja se pridružila prvoj. Zato je od njih najviše zavisio nivo poleta koji je dostignut 1937, a u promenjenim prilikama na svetskom tržištu, oni ostaju glavna motorna snaga, ukoliko se gube drugi faktori konjunkture. A koliki će biti efekat te snage, zavisi od obima u kom će se radovi razvijati i tempa kojim će se to vršiti. Može se reći da tempo zavisi od finansijskih sredstava. A pošto se kod ocene važnosti javnih radova sa stanovišta nacionalne privrede i narodne odbrane pošlo od toga da izvesne radove treba što pre izvršiti, iako je zasada predviđeno 6 godina za izVIšenje plana, onda je sasvim lako mogućno da se realizira izjava koju je dao ministar građevina, da će se, ukoliko ne budu dostajala finansijska sredstva koja može zemlja da stavi na raspoloženje, apelovati na strano tržište, ali ıı tempu rada neće se popustiti.

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

реци уверени)

Оцртавајући привредну и фи'Ретка искреност политича- HaHcHjcky ситуацију Францура о економским пробле- “Ke Даладје је изнео податке

MHMa толико неповољне да би се готово могло рећи да је хтео да је прикаже црњом него што је. Национални доходак, по његовој изјави, пао је на 22 милијарде златних франака, а готово половину од њега троши јавна рука. Док је национални доходак падао фи"нансијски терети су се повећавали, тако да је због тога земљу притисла трајна привредна депресија, а на моменте „несразмер између националног дохотка и финансијских терета избијао је у облику кризе франка. Ми смо увек истицали да је чвор свих криза франка y том несравмеру. Економиста, ослобођен политичких обзира, може лако да призна овакву истину. Ретко је да то учини политичар, који своје политичке интересе ставља изнад свих осталих, и често неће да призна чињенице у привреди које му не конвенирају све ако оне боду очи,

"- Покриће франка, по речима Даладјеовим, је стопроцентно. За политичара то би било довољно да да оптимистичну изјаву. Зато је била кураж признати да чврстина франка не зависи од злата којим располажу ' Француска

банка и Девизни фонд. Упркос великом покрићу франак је

губио од своје вредности због инфлације која је стварно

извршена честим и великим позајмицама државе код Француске банке. Све дотле док влада није отворено признала да њезина привредна политика мора да се мења, дотле је претила опасност франку, јер непризнавање правог узрока допуштало је да се продужи погрешна пракса.

Два задатка намећу се непосредно: да се повећа национални доходак и да се државни расходи смање до тог износа да буду у сношљивом односу према националном дохотку. Доходак се може повећати само тако ако се повећа производња. Многи експерименти коњунктурне политике у разним земљама доказали су да то не успева увек, а поготову не у кратком року. Међутим, у Француској је таква ситуација да производња треба да се повећа што пре. Жени (Јеппу) у „Тетр5 -у сматра да би за то било потребно не само да се повећа радно време, него да се смање разни фискални терети које сноси капитал и да држава ограничи своје захтеве према тржишту капитала. Они су моментано толики да приватни капитал осећа конкуренцију државе и зато мора да плаћа високу камату ако хоће да дође до кредита. Без јевтиног кредита не може се очекивати никакво побољшање. | |