Народно благостање

Страла 564

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

ЊЕ с Бр. 36

na strano. Kao što se kasnije pokazalo, to nije bilo potrebno. Uredba o građenju železničkih pruga ·predviđala |e takođe poseban. način finansiranja. To su: odobravanje vanrednih kredita i iskorišćavanje sredstava iz zajma o |avnim radovima. Po finansijskom zakonu 1938/39 Ministar saobraćaja davaće samo 100 mil. državnoj blagajni iz viškova svoga resora, a Osta– fak, će ulaziti u specijalni tond za obnovu istrošenog železničkog inventara

Kad se preduzmu javni radovi, kao što je gradnja puteva i železnica, onda svako ostvarenje jednog dela plana rađa nekoliko novih. Potreba da se dovrše započeti radovi i da se dopune novim zahteva uvek nova i veća sredstva. Pošto im je svrha i to da nezaposlenima đadu posla, javni radovi ne mogu se tako iednostavno prekinuti. U latentnoj nezaposlenosti ljudi su sakriveni, ali kad se oni jedanput izvuku na tržište rada, njih je gotovo nemogtuiće vratiti. Oni neće da potonu ponovo u gladovanje na selu, gde osećaju da niko o njima ne može da vodi brigu. Postoji velika mogućnost da se ovakvi radnici rekrutuju, i zato što budu veći javni radovi i oni nanjuše da se može da nađe neko zaposlenje, navaliće tek sa sela. Najzad, inventar za gradnju puteva ostao bi mrtav kapital ako se ne bi nastavilo dalje. I tako svi faktori vode u tom pravcu da se javni radovi povećaju, pa i izdatci na njih. Ta progresija se vidi najbolje na novom zajmu za javne radove u iznosu od 4 milijarde, koji bi imao da osigura izvođenje radova kroz 6 godina. Za gradnju puteva iz toga zajma, predviđeno je pola milijarde, a za melioracije 250 miliona. Taj iznos ne bi bio dovoljan za izvršenje ovako velikog plana.

Rešenje se našlo obrazovanjem puinog i melioracionog fonda. Putni fondovi su državni i banovinski i Uprave Grada Beograda, a zadaća im je da osiguraju sredstva za građenje novih i dovršavanje započetih državnih i banovinskih puteva i mostova. Održavanje ovih puteva vršiće se kao i dosada iz redovnog budžeta. Fondovi su samostalna pravna lica koja mogu da stiču prava, primaju obaveze i zaključuju zajmove. Državnim putnim fondom i fondom Uprave grada Beograda upravlja Ministar građevina, a banovinskim ban.

Ministar građevina, po odobrenju Ministarskog saveta, može na podlozi prihoda državnog putnog fonda i za fond Uprave grada Beograda da zaključuje zajmove u zemlji i inostranstvu. To isto mogu i banovi po odobrenju ministra građevina. Ukoliko prihodi ne bi

bili dovolini, nadoknadiće država, iz svog budžeta, ostatak koji |e potreban za službu duga. O Što se tiče prihoda putnih fondova za nas je ovde važno samo to da su oni samostalni i potiču ili iz već postojećih dažbina ili su zavedene nove ili povišene stare. Finansijska ocena tih novih mera nas ovde ne -interesuje. Kao samostalno pravno lice, sa obezbeđenim redovnim prihodom, fond ima podlogu na kojoj može da zaključuje zajmove : da iz tako dobijenih sredstava izvodi razne radove. Fond je neka vrsta preduzeća za izvođenje javnih radova, iza koga stoji država i čije su obaveze ustvari državne pod specijalnom formom. Na ovaj način rešen |e problem građenja puteva u velikom broju zemalja, a i kod nas se živo vodila diskusija i podnošeni predlozi preko štampe, naročito pola godine pre donošenja Uredbe. Banovinski putni fondovi imaju svoje prihode. Po istom obrascu rešeno je i pitanje melioracionog fonda, samo su za njega. nađeni drugi izvori. | Računa se da će godišnji prihodi putnog fonda države izneti 80 miliona, a melioracionog 30 miliona. Na toj podlozi može pufni fond da zaključi zajam u iznosu od 1,5 milijarde, a melioracioni 500 miliona. Sa 500 miliona, koliko |e iz zajma predviđeno za puteve, bila bi osigurana suma od 2 milijarde, a sa 250 miliona za melioracije 750 miliona. U planovima o melioracijama, koje smo ranije izložili, videli smo da su stvarne potrebe mnogo veće. Prema tome one su zasada ušle u plan u minimalnom obimu. Prednost je data putevima i železnicama. : Zajam putnih i melioracionih fondova može se zaključiti u zemlji i u inostranstvu, za razliku od zajma od 4 milijarde, koji će biti samo unutrašnji. Teško se može pretpostaviti da će država pristupiti. zaključenju zajma ovih fondova, pre nego što bude upisana bar prva tranša velikog zajma, a ni paralelno se to neće vršiti. Svakako da bi moralo proteći izvesno vreme posle upisa, da se formiraju novi kapitali. Kod nas to teče sporo i zato će dotle već biti potrebno da se priprema upis druge tranše unutrašnjeg zajma. Još je teško reći ma šta konkretno o tim zajmovima u unutrašnjosti, ali sudeći po svemuroni bi lako mogli da konkurišu уекот unutrašnjem zajmu. Zato je lako mogućno, da sredstva koja su iz njega predviđena za javne radove ostanu ža sada i jedina, a dotle da se pokuša da se u inostranstvu zaključi zajam. | Pored ovog finansiranja javnih radova pomoću vanrednih prihoda vrše se i drugi, manji, iz sredstava redovnog budžeta i banovina. 1

IT. KONJUNKTURNI EFEKAT

Do 1935 god. samo je gradnja železničkih pruga bila finansirana sredstvima izvan budžeta. Od 1935 ni javni radovi nisu ograničeni budžetskim mogućnostima. Za gradnju puteva bila je odobrena svota u iznosu od 578 mil. din. Do kraja 1937 pomoću tih sredstava izgrađeno je i predano saobraćaju 320 km. novih modernih puteva, a 664 bilo je još u radu. Na gradnju bilo je utrošeno ukupno 327,5 mil., a od toga 5,4 mil. za eksproprijaciju zemljišta, lični izdatci izneli su 7,9 mil., materijalni 2,6, a isplate preduzećima koja izvode radove 311,6 mil. Pogođena suma ovih radova za prvu hiljadu kilometara puteva iznosi 497 miliona dinara. Po službenim podatcima na ovim javnim radovima. našlo je posla 127,302 lica i isplaćeno je ukupno

3,510.000 dinara nadnica. Ako je sezona rada 8 теseci, odnosno oko 200 radnih dana godišnje, to bi značilo da je prosečno dnevno bilo samo na ovim radovima zaposleno oko 8.850 lica. Nije jasno na koji se period odnosi gornji broj od 123 hilj. zaposlenih. Ne može biti da je toliko lica bilo zaposleno u datom угеmenu najedanput. Daleko bolju sliku dobijamo ako uzmemo Suzorove podatke. Broj zaposlenih na radnji železnica, puteva i vodogradnje prosečno, iznosio је 1935 с. 19,576, 1936 с. 25,270, 1937 с. 34,260. Ом brojevi jasno pokazuju tempo kojim su se” proširivali javni radovi. Po obimu 1035 g. se ne. razlikuje mnogo od 1934. Ali sledeće godine obim je znatno veći i 1937 rekordan. и а