Народно благостање

Страва 582

Prema sporazumu sa Društvom naroda snižena je kamata sa 71/•/o na 41/5%, a za 7% tranšu na 41/50% ol | februara 19938 g. Od 2 avgusta 1940 g. Mađarska је dužna da upotrebi 1%'%0 nominale obvezn:ca u opticaju u devizama Za amortizaciju. Drugi sporazum se odnosi na službu državnog men:čnog zajma od 19830 g., i obl:gacionog zaima od 1931 e, prema kome imaoci primaju godišnje 3% u devizama, od čega otpada 1/»/o na kamatu i 110/-% na amortizaciju, koja se vrši otkupom onih men:ca, koje sopstvenici najjeftinije nude. Sporazum važi tri godine, do kraja 1940 g. Mađarska vlada vodi pregovore i sa ostalim poveriocima i nudi slične uslove na tri godine.

Blagajna za inostrane kredite autonomno je odlučila da jedan deo kamata hipotekarnih založnica, komunalnih i drugih obveznica plaća u devizama, i to 1,5%o ako ugovorena kamata nije veća od 4%, 15/8/o ako kamata ne prelazi 41/a% i 13/4% ako ona premaši 41/»2%. Blagajna ta plaćanja vrši samo u slučaju, ako dužnici redovno uplaćuju dužnu kamatu u pengama.

Treću grupu inostranih dugova Mađarske sačinjavaju kratkoročni zajmovi privatnih banaka, industrije i trgovine. Sa inostranim bankama, koje su te zajmove даје, 4081) је до sporazuma sa važnošću od jedne godine, koji će se međutim posle isteka produžiti dvaput po godinu dana. Po tom sporazumu je Blagajna za inostrane dugove dužna da kamatu i amortizaciju plaća u devizama, i to 51/4/o od čega 1% otpada na kamatu, a ostatak od 41/a% na amortizaciju.

Sredinom prošle godine kada je zaključena većina sporazuma sa inostranim poveriocima, inostrano zaduženje Mađarske iznosilo je 1,8 milijardi penga. Za službu tih zajmova po raznim sporazumima b:će potrebno 45 mil. penga. Na тај Veliki teret Mađarska je mogla da pristane samo zbog toga, što su njena primanja u devizama postala veća. Ona su u 1937 iznosila 541 mil. penge prema 410 mil. u 1936 godini. Istina, potreba za devizama je takođe porasla. U 1937 godini Mađarska narodna banka je prodala za potrebe uvoza i države 493 mil. prema 381 mil. u 1936 godini. Ali kao što se vidi iznos slobodno raspoloživih deviza postao je Veći.

Zahvaljujući tome bilo je tek moguće da se pristupi službi zajmova u slobodnim devizama. Ali ni to ne bi bilo dovolino, da inostrani poverioci nisu podneli velike žrtve, protiv svoje volje devalvacijom valute, i vlastitim pristankom na znatno smanjenje kamata.

Прво полугодиште 1988 завршила је наша спољна трговина са пасивом од 257,9

Промене у спољној трговини упрвом полугодишту 1938 мил. дин. Главне карактери-

ишао стике извоза јесу опадање по вредности за 16%о према 1987, а повећање по количини за 1190, Затим, учешће у извозу неклириншких земаља опало је од 30,98%/о за првих 6 месеци 1987 на 22,84% ове године или од 706,4 мил. на 565,2. То значи да смо за 141,2 мил. дин. примили мање девиза него лањске године. Пад је забележен код свих неклириншких земаља осим Енглеске, чије се учешће повећало од 7,17%о на 13,94%, а највеће је код Француске од 10,67%/0 на свега 4,619. Код клириншких порасло је учешће Немачке од 20,46% на 2352 и Чехословачке од 6,65 на 9,59 а Аустрије се смањило на 11,86% према 14,060/0.

По врстама артикала структура нашег извоза претрпела је значајне промене према прошлој години. Процентуално У односу према целокупном извозу највећи пад је претрпио извоз жита од 13,23/% на 0,19/, живе стоке од 12,14%) на 9,90%. (Осетно смањење показује извоз дрза а нарочито оног за грађу. Док је прошле године извезено 485,5 мил. дин или 17,21%0, ове године је извоз свих врста

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Pro, 27

дрва износио 363.03 мил. дин. или 15,21%0. Код осталих индустријских производа имамо такође пад, изузев олово, чији се извоз повећао од 5,3 мил. на 12,8 мил, и цемента од 16,6 на 20,7 мил. дин., тако да се вредност њиховог извоза смањила према 1937 за 2090.

Разлог овим променама треба тражити највећим делом у стању светског тржишта. Још увек се осећа застој у куповњу сировина којих су резерве, нарочито у првој половини ове године, биле знатне. Због тога је производња њихова у свим земљама ограничавана, смањиване су извозне квоте ових продуката, чији су произвођачи орггнизовали међународне картеле, а то се онда одразило и на нашој спољној трговини. То је узрок паду извоза наших индустријских производа, који су огромним делом одређени за даљу прераду. Опадање извоза пшенице је последица несташице тог артикла у земљи, која је проузрокована јаким извозом 1937. |

Промене код увоза су такође знатне. По количини он се повећао за 2094 од 498.282 т. на 611.386 а по вредности sa 9,09% од2.420 на 2.645 мил. дин. Као и прошле године увоз машина расте, само што је он ове године по вредности за 10290 већи; од 156,8 мил. 1937 подигао се на 332 мил. дин. или од 6,482 на 12,52 од целокупног увоза. То значи да је темпо индустријализације ове године знатно бржи од прошлогодишњег. С тим процесом је у вези и повећање увоза елктротехничких продуката од 81,4 на 87,4 мил. дин. и превозних сретстава од 80,5 на 1563 мил. дин. Од осталих артикала пораст показују железо за 2590 и коже за 76. Знатније је смањен увоз памука за 30%/ и вуне 250, дакле, производа које увози текстилна индустрија. Судећи по томе рекло би се да је она смањила продукцију. Али то није тачно. Број запослених радника је у сталном порасту, У мају о. г. за 2,197) а у јуну за 2,44%. Узрок тој појави треба тражити с једне стране у повећању производње тих продуката у земљи, а с друге у падању цена, због чега се потрошачи уздржавају од куповине, избегавајући да праве веће резерве.

По земљама промена се показује у повећању учешћа неклириншких од 14,6%/ на 18,24% од целокупног увоза. Јачи пораст је забележен код Енглеске од 8259 на 9,960 и Француске од 1,64% на 2,58%/0. Од клириншких Немачка је задржала своју досадашњу позицију највећег лиферанта са 31,97%/о према. 31,38/: прошле године, док је увоз из Чехословачке порастао од 10,62 на 12,16.

Svake godine prof. Ch. Rist piše predcovor Godišnjaku koji izdaje Revue dćconomie politique. Zbog aktuelnosti problema koje tretira i ugleda ovog sttučnjaka, predgovor se oOčekuje s velikim interesom i mnogo komentariše. Ove godine dao je on ocenu ekonomskih doktrina od kojih je polazila ekonomska politika francuske vlade.

To je bila politika povećanja kupovne snage radništva. Ona može da se brani samo u prosperitetu, a nikako ne u depresiji kad treba pokrenuti privredu. Smatralo se da će ova kupovna snaga imati za neposrednu posledicu da se povećaju poslovi a s njima i dobit industrije.

Međutim, trebalo je postaviti za cili da se proširi tržište na taj način što bi se smaniili troškovi proizvodnje, a time ujedno povećala razlika između cene koštanja i prodajne cene. Ako se ta razlika dovolino poveća, može da se obori cena prodaje, a da dobit ostane još velika.

Priznajući da neposredno smanijenje,troškova proizvodnje nailazi na teške zapreke, Rist konstatuje da nije preostalo drugo: sredstvo nego devalvacija franka. A [0 је druga eko·-

Prof. Rist predlaže vraćanie регати u Francuskoi