Народно благостање

10. септембар 1938.

nomsko politička mera, pored one održanja kupovne snage.

Cilj деуајуасјје je posredno obaranje troškova proizvodnje, dok bi cena prodaje trebala da ostane nepromenjena, Naročito prema inostranstvu. Devalvacija treba dakle da drugim putem donese isti rezultat kao i deflacija.

Prema inostranstvu cene se u zlatu smanjuju i to je razlog zašto se, bar za izvesno vreme, povećava izvoZ. Ali u zemlji važe samo cene izražene u nacionalnoj valuti. Skok cena koji je pratio u Francuskoj devalvaciju suzio je domaće tržište, tako da francuska industrija nije od nje imala koristi.

Po. Ristovom mišljenju oba metoda, povećanje kupovne snage i deflacija, ostvarena putem devalvacije, spajaju u okvir dirigovane privrede. One su u Francuskoj praktikovane istovremeno i uzastopno, i obe su dale negativan rezultat. Ako su ova dva metoda ostala bez uspeha, mora se potražiti treći izlaz. Rist ga nalazi u liberalizmu. Treba, polazeći od datog odnosa ponude i tražnje, oboriti cenu koštanja neposrednim putem (racionalizacijom) i proizvoditi što Više, da bi se tako oborila i cena prodaje i ostvarila veća harmonija između proizvodnje i potrošnje. Negativne posledice dosadašnje ekonomske politike, koje su se odrazile na državnim finansijama, treba odstraniti smanjivanjem svih tereta koji se mogu smanjiti. Kroz dve godine francuska ekonomska politika, po Ristu, nosila je u sebi protivrečnost: s jedne strane rastao je budžetski deficit, ponekad stvaran sistematski, ponekad se nametao podbacivanjem privrede, tako da je ovaj deficit prouzrokovao oskudicu na tržištu kapitala, a time i njegovu skupoću, a s druge strane, privatnoj inicijativi bio je iz dana u dan sve više potreban niski kamatnjak i obilje kapitala. Jedini izlaz iz ovakve situacije je da se smanji deficit državnog budžeta. (Potsećamo čitaoce na članak: »Večito velika finansijsko-valutna kriza u Francuskoj«, br. 20 o. g. str, 308, gde smo podvukli istu misao, da se normalizovanju privrednih prilika ne može pristupiti dok se ne reši pitanje ravnoteže budžeta).

Konsekventno ovom apelu vraćanja liberalizmu, Rist kritikuje oštro englesku politiku sterilizacije zlata. On smatra da je ona jedna od najvećih zapreka za oporavljenje privrede u Francuskoj i u svetu i ističe da je bila vrlo srećna odluka američkih monetarnih vlasti što su је napuslil. U devetnaestom veku povećana proizvodnja zlata delovala je pozitivno na cene i na prodaju. Obrnuto зада, [ега пгапје zlata u Egalizacionom fondu čini da se povećana proizvodnja uopšte ne odražava na cenama. Tezauriranje je već prešlo

granicu koja se može pravdati obezbeđenjem nacionalne Valute i kredita. -

»The Economist« odbija ovu optužbu Rista. Za poslednja tri meseca Egalizacioni fond u Engleskoj isplatio je oko 70 mil. funti sterlinga zlata, a od toga dobar deo Francuzima. Sterilizacija nije, dakle, apsolutna, nego je usiovljena prilikama na svetskom tržištu kapitala. Veliki iznosi svetskih kapitala su nezaposleni i lutaju, i oni nalaze svoje utočište u Egalizacionom fondu. Sterilizaciji bi se moglo prigovoriti kad bi postojala oskudica kapitala u Engleskoi, ili kad bi kamatna stopa bila visoka. To nije slučaj i kao što se vidi iz razvoja situacije u drugoj polovini 1937, nisu monetarni razlozi doveli do popuštanja privredne delatnosti.

|

Пре 50 година Данска је би: ла претежно аграрна земља. Главни производ је било жито, које се извозило углавном на енглеску пијацу. Qсамдесетих година, када је руско и прекоморско жито оборило цене на светском тржишту и изазвало аграрну кризу,

Како је Данска решила проблем запослења сувишног сеоског становништва

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

грана 583

настао је за Данску проблем преоријентације пољол:, 2“вредне производње, пошто продукција жита није била зише рентабилна. Од тада се све више пажње поклања сточарству и главни артикли за извоз постају путер, сланина, јаја. Тај преокрет имао је за последицу механизацију. пољопривредне производње, а ова је опет један део сео: ског становништва учинила сувишним. Тако је преоријентација у п>љопривреди изазвала нов проблем запослења су: вишног сеоског становништва. Данска је то питање решила стварајући сопствену индустрију, која данас храни око 30%/0 од целокупног становништва,

Док је раније сеоско становништво подмиривало со: ственом производњом потребу у оделу, обући, пиву, осветљењу и алату, интензификација производње и све већа подела рада нагнала га је да напусти ту врсту рада. Израду тих производа преузела је индустрија. Тако се између њени пољопривреде створио однос узајамног помагања. Пољопривреда даје индустрији сировине а ова њој машине и помоћне материје за производњу. Међу првим индустријским гранама које су створене поводом преокрета у пољопривреди, треба споменути кланичну, млечних производа као и индустрију машина за прераду млека. Те гране не само што су временски прве него су и најмодерније уређене. Њихови производи уживају светски глас.

Најинтересантнија је од свих индустрија железа за коју у земљи нема природних предуслова, пошто Данска нема ни угља ни железа него мора оба артикла да увози. Па ипак је она најважнија и најразвијенија индустријска грана, чији производи успешно издржавају конкуренцију на светском тржишту, Данска бродоградилишта, фабрике локомотива, вагона, дизелмотора итд. дају производе који не заостају у квалитету за оним других индустријских земаља. У неким гранама она је извесно време имала водећу улогу. Први моторни брод (,„Селандиа') изграђен јеу Данској. Ротационе пећи за фабрикацију цемента јесу дански специјалитет. До 1935 једна фабрика израдила је тих пећи у укупној дужини од 30,83 км. Извоз машина и аутомобила 1937 износио је 8 мил. к., бродова 53,7 мил, к.

По својој важности цементна индустрија не заостаје за железом. Од 70 мил. т., колико је износила 1930 светска продукција цемента, данске фабрике дале су 17 мил. т. Индустрија уља, за чију се производњу сировине довозе из западне Африке и Индије, продуцира годишње око 100

"мил. К, уља, од чега се 70%о извезе. Важна извозна инду-.

стријска грана је електротехничка, која производи разне електричне апарате за велики део бродова не само домаћих него и страних, а осим тога даје земљи машине за производњу електричне струје. Треба истакнути да Данска спада у ред земаља са најгушћом електричном мрежом.

Од осталих грана данске индустрије важне су за извоз фабрикација пива, ликера, стакла, млечних и месних конзерви и чоколаде, док друге као маргарина, вештачког гнојива, шећера, коже, обуће, папира, гуме, боја, лака, млинска, текстилна итд. највећим делом раде за унутрашњу потребу.

Од 1880, када се индустрија почела интензивније развијати, становништво запослено у њој порасло је за 85'/0, а оно у пољопривреди за свега 390. Данас је она толико развијена да је 1937 њен извоз износио око 400 мил. к. или једну четвртину вредности целокупног извоза Данске, док је пре 30 година износио свега 20 мил, к. Индекс индустријске производње (1985 = 100), био је 1937 год. 1065 а у мају о. г. 109.