Народно благостање

Страна 600

bila i manja i umerenija. Što se tiče apela na proizvođače, njegov efekat može da bude samo obrnut, jer će sigurno svaki seljak, kada za njega bude saznao, verovati da će minimalna cena biti smanjena, pa će još više požuriti sa ponudom.

Rumunija je odredila minimalnu cenu od 400 leja za robu 78/79 kg. hektolitarske težine sa 2% urodice dajući uz to i uvoznu premiju od 100 leia za 100 kg. Cena je utvrđena jedinstveno i prepušteno slobodnoj trgovini da je ona diferencira prema kvalitetu i vozarinskim relacijama. Na taj način trgovina je dobila odrešene ruke u pogledu formiranja marže, što je ona obilno iskoristila. Usled velike ponude cene su, naročito na udaljenijim stanicama, pale znatno ispod minimalnih i formirala se veoma velika trgovačka marža. U zemlji su stvorene dve cene po kojima prodaju proizvođači: jedna visoka koja se ostvaruje na tržištima bliskim izvoznim centrima i koja uz odbitak trgovačke zarade i troškova odgovara minimalnoj ceni i druga niska, koju dobijaju proizvođači iz udalienjih mesta. Da bi tome stala na put, vlada je odlučila: da od izvoza pšenice u slobodne zemlje oslobodi 30% deviza koje se, bez obzira na devizne propise, mogu Upotrebliavati: za plaćanje starih finansijskih obaveza bez obzira na naslov po kome su nastale, za uvoz robe izvan Копtingenata i bez obzira na zakonske propise o uvozu, za plaćanje devidendi, tantijema, premija osiguranja, amortizacije inostranog kapitala uloženog u Rumuniji itd.; zatim je kao kvalitetnu bazu za minimalnu cenu odredila pšenicu 80/81 kg. hektolitarske težine sa 2%0 urodice; najzad, povećana je izvozna premija sa 100 na 120 leja za 100 kg.

Reforma žitnog režima van svake sumnje biće u korist trgovaca. Na oslobođenih 30% deviza od izvoza u slobodne zemlje, s obzirom na mogućnost upotrebe ovih deviza, oni će ostvariti novu premiju za koju je veliko pitanje da li će je preneti u cenu koju daju proizvođačima. S druge strane, promenom kvalitetne baze znatno je povećan kvantum pšenice па Којој се trgovina, na račun slabijeg kvaliteta, moći da vrši odbitke i plaća niže cene. Izvozna premija, pak, povećana je zbog toga, jer su u međuvremenu znatno pale svetske cene, pa prema tome, i rumunski izvozni paritet.

prne run rune

Делокруг Поштанске ште-

дионице бивше Аустрије проширен на Рајх

GSS Sr EOR( GORE O aa

После аншлуса остало је Oтворено питање шта ће бити са Поштанском штедионицом. Неприродно је било да остане ограничена на подручје бивше Аустрије, а с друге стране, било је разлога да се њен делокруг не прошири на читав Рајх. Неколико пута раније предлагано је да се она организује, и сваки пут је предлог одбијен. У анкети о банкама која је била проведена 1933 констатовано је да има довољно института за штедњу и да се не може препоручити проширење кредитног апарата. Немачка има ванредно богату мрежу приватних и комуналних штедионица, 13.000, које су распрострте по целој земљи и продрле су потпуно и на село. У њима је сабрано 17 милијарди марака на штедњу. Поред њих на селу стоје још кредитне задруге са око 3 милијарде улога. Код овако великог апарата није се ни могла осетити потреба за новом мрежом штедионица, односно, уколико би се она појавила, могла би лако да се развије конкуренција између ње и постојећих института штедње.

Било је тешко да се аустријска Поштанска штедионица прошири на читаво подручје Рајха и стога, што се она бавила банкарским пословима, а приликама у Рајху то не одговара. Овај врло широки делокруг може се објаснити приликама У којима је штедионица настала и развијала

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 38

се. Основана је 1883 кад Аустрија није имала штедионица ни задруга, а бечке банке нису развиле довољно своју филијалну мрежу, тако да је село стајало изван организоване штедње. |

Када је и упркос таквом стању донесена одлука да се Поштанска штедионица прошири на цео Рајх, хтело се тим омогућити да се и последња пара привуче на штедњу. Постојеће штедионице привлаче оне износе који нису намењени потрошњи. Међутим, један део новца не троши се одмах, тако да се преко месеца задржава код публике. Затим, са 47.000 поштанских станица Поштанска штедионица стајаће у најближој вези и са последњим штедишом. Њој бн, дакле, преостало да сабере оне износе, који било због удаљености института за штедњу, или због своје намене, нису били досада улагани нигде. Она неће моћи да развије конкуренцију штедионицама. Њена каматна стопа је 3%0 као и код штедионица, а пошто ће послови бити ограничени само на штедњу и чековни промет, нема она могућности да улагачима пружи неке нарочите предности у другом облику. У Аустрији, где је она могла да се бави банкарским пословима, и била је ухватила корена пре него што су се биле развиле штедионице, имала је 1937 само 6,19/) од читаве штедње, док је на штедионице отпадало 57%/о, на задруге 21,90/0, а на банке 1290. Штедионице и задруге могле су да потисну Поштанску штедионицу зато што су оне у исто време одобравале кредите, тако да су привлачиле на тај начин јаче публику, а с друге стране резервисале су штедњу једне класе кредитним потребама ње саме. На тај начин оне су средство у борби за економску независност, о којој нарочито много сања мали човек. Поштанска штедионица која је организована на строгом централистичкм принципу, не може никад да у том погледу замени штедионице.

Средства која скупи Поштанска штедионица служиће искључиво за покривање финансијских потреба државе. Централа остаће и даље у Бечу.

А Забрана извоза злата из

Енглеске била би катастрофална по фунту нет еврима ет тен те)

Фунта је почела да пада нешто брже прошле недеље, због политичке напетости у свету. Али са енглеске стране истичу да фунта треба да падне без обзира што бекство капитала доводи до тога, само да се мора задржати контрола пада. Егализациони фонд омогућује то одржавајући премију на извоз злата у Америку. Монетарног злата има Енглеска око 9800 мил. Од тога 250 милиона припада земљама из групе стерлинга, а око 150 милиона је капитал који је спреман да побегне. Ако би се повукли ти капитали, контрола би била тежа.

Лондонски Економист је с оптимизмом гледао на овај контролисани пад фунте, очекујући да ће америчка коњунктура и попуштање политичке напетости обрнути ситуацију, тако да ће се злато вратити.

Међутим, заоштравање политичке ситуације довело је до промене политике Егализационог фонда. Он је подигао цену злату толико пред крај прошле и почетком ове календарске недеље да је премија на извоз злата у Њујорк нестала. Ранијим купцима злата исплатило се да га продају у Лондону, тако да је првипут после дуже времена сам Егализациони фонд купио злато. Ова промена политике тумачи се као први знак да Енглеска намерава да забрани извоз злата уопште, и да га чува као ратну резерву. За време рата извоз злата ће бити забрањен. Зато је вероватно да се таква мера заведе и у моменту кад буде изгледало да је рат на прагу. Али тешке је веровати да ће то Енглеска учинити већ сад, јер би тим уједно она дигла руке од фун, те. Тројни валутни споразум престао би да важи, па је и

~