Народно благостање

24. септембар 1938.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 613

ра. Настаје попуштање курсева хартија од вредности, а нарочито државних.

На другом месту реагира новчано тржиште у облику повлачења улога на штедњу и финансијске мобилизације уопште. Обим те појаве је врло различит у разним државама; он је једна фолклористичка категорија: у неким државама тога уопште нема, у некима он узима велик обим и на саму сенку рата. Последица тога је обустава давања кредита, евентуално мораторијум за банке, и успоравање једног дела приватне делатности услед умањења кредита. У Чехословачкој је морао бити

уведен мораторијум, а и у Француској је пре неколико дана било говора о могућности те мере.

Трећи израз економског поремећаја услед страха од рата имамо на робном тржишту. Појављује се већа тражња за добрима за непосредну потрошњу, а мања за остала добра, а најмања или готово никаква за добра која спадају у категорију луксуза. Тежи се ка тезаурирању животних намирница. На другој страни сустеже се понуда предмета дневне потребе, тако да настаје скок њихових дсбара. МИ та је појава запажена последњих дана у неким државама.

УМ. КОД НАС

Изгледа да је за сада уклоњена опасност европског рата. Према извесним изјавама одговорних фактора последњих дана, а и према писању официозних листова наша држава била је за ово време ван ратне игре. Нама су непознати уговори којима је наша држава везана са другим државама, те не можемо да ценимо независно од службених и официозних изјава наш положај у разним ситуацијама за случај рата у Европи. Према томе склони смо да примимо службена обавештења, по којима смо ми далеко од рата и по којима је наша главна дужност одржавање мира око нас.

Али су ипак и код нас забележени знаци страха од рата. Пре свега на берзи и у обиму који премаша свако очекивање, а о чему се опширније говори у берзанском извештају. Имамо их у малом обиму на новчаном тржишту. Али је веома карактеристична хоса на тржишту пшенице и кукуруза у месецима, кад робе мора бити изобилно, чак и за случај да смо дефицитарни у овој кампањи. Сељак у велико сустеже робу.

Нас то не сме да чуди специјално у србијанском делу. Ми смо већ једном поменули Пјерову карикатуру приликом Абисинског рата, где два сељака разговарају и питају се, да ли може бити рата без њих. Оно што је Србијанац преживео од 1875 године беспримерно је у Европи. 1875 и 1876 год. ратовало се с Турцима; десет година доцније вођен је царински рат са Аустроугарском; две и по год. доцније, за време анексионе кризе, србијанска народна привреда била је потпуно у знаку рата; три и по године доцније био је балкански рат, годину дана доцније Светски; а преко свега тога мобилизација због Мађарске и окршај на албанској граници. Сасвим је природно да се морала створити код србијанског човека необична осетљивост на опасност рата. Истина и у економској области Србијанац је показао хајдучку крв као и на ратишту, али га искуствво гони на извесну предострожност. ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

Državni prihodi u julu doneli su 980,3 mil. din. ili 3,5%o manje od budžetskog predviđanja, a prema julu 1937 g. jedan višak od nešto preko 8%. Ро grupama rezultat prihoda bio je ovakav:

Kretanje državnih prihoda i rashoda u julu

Predviđeno Озђуатепо + Н— % mil. din. Neposredni porezi 224,9 187,7 — 16,6 Posredni porezi 261,7 282,8 = 8,0 Monopoli 172,4 183,2 = 62 Državna privreda 342,83 315,6 — 7,8 Оа «бога:

Železnice 199,0 201,3 S. 11 Pošte 50,1 49,2 — 1,8 Šume 11,8 9,3 — 20,9 Rudnici 36,5 28,6 — 21,5

Prihod od neposrednih poreza, prema ranijim mrtvim mesecima, pokazuje izvesno povećanje. Među posrednim porezima karakterističan je porast prihoda od trošarine (249%/6 prema predviđanju) što ie svakako povoljna pojava, jer veći prihod od trošarine funkcija je većeg prometa u zemlji. Prihod od državne privrede, prema predviđanju, podbacio je relativno malo, manje no u prvim mesecima tekuće bildžetske godine.

Rashodi u julu izvršeni su za 928,3 mil. din. ili 8,6%/o0 manje no što je budžetom bilo predviđeno. Od ove sume

na lične izdatke utrošeno je 449,0 mil. din. ili 48,4/. Od predviđene sume na materijalne rashode utrošeno је manje 13,9/6o. Restrikcija materijalnih rashoda, bez obzira па priticanje prihoda, omogućila je da juli bude završen sa viškom prihoda od 52 mil. din., dok je juni mesec bio završen sa viškom rashoda.

Za prva četiri meseca tekuće godine (april—Jjuli) prihodi su bili 3.756,5 mil. din. odnosno 7,5%i manje od budžetom predviđene sume ili 6,5% više od ostvarenih prihoda u istom periodu budžetske 1937/38 godine. Struktura prihoda izgleda ovako:

Predviđeno Озгуатепо + Ш— % mil. din. Neposredni porezi 899,8 764,7 — 15,0 Posredni porezi 1.047,1 1.102,3 kb 5,9 Monopoli 689,8 692,6 +- 064 Državna privreda 1.369,2 1.166,4 — 149 Od toga: Železnice 796,0 758,7 153 Розе 200,5 182,2 _ 92 Зите | 47,3 23,7 — 49,8 Rudnici ; 146,0 110,7 — 34

Iz ovog pregleda kretanja pojedinih grupa prihoda pada u oči da se, u poređenju sa budžetskim predviđanjem, fiksirani prihodi drže mnogo bolje od prihoda privrednih preduzeća. Prema predviđanju fiksirani prihodi (neposredni porezi,