Народно благостање

Страна 614

posredni porezi i monopoli) podbacili su svega ха 390, а опл od državne privrede za nepunih 15%.

Rashodi za prva četiri meseca bili su 3.411,93 mil. din. ili 16% manje no što je budžetom bilo predviđeno. Prema istom periodu budžetske 1937/38 rashodi su se povećali za 289 mil. din. Od ukupnih rashoda na lične izdatke utrošeno ije 1.779,0 mil. din. ili 52,1. Jedna petina ličnih rashoda utrošena je na penzije. Materijalni rashodi izvršeni su samo 79,9%0 od predviđania.

Na kraju četvrtog meseca tekuće budžetske godine višak prihoda nad rashodima, koji služi pokriću vanbudžetskih rashoda, pakazuje 345,2 mil. din. prema 409,92 mil. din. u istom periodu budžetske 1937/38 godine.

Prema tome, prva četiri meseca u kretaniu državnih rashoda i prihoda pokazuiu tri nepovoljne pojave: smanjenie prihoda državne privrede, smanjenje viška prihoda uprkos osetnoj restrikciji materijalnih rashoda i relativno visok udeo ličnih izdataka. ЕНЕН Đoslovi osigurania za slučai rata ulaze u krizu svaki put kad je rat u izgledu. Zbog razvoja avijacile OVI poslovi uZasili su se gotovo sasvim na kopnu posle svetskog rata. Pre kratkog vremena engleska društva za osiguranje donela su odluku da otkažu i one poslove koji su bili zaključeni. Osiguranje pomorskog transporta od ratnog rizika održalo se nešto bolje od onog na kopnu, stoga što osigurani objekti plove i prema tome nisu onoliko sigurna meta kao što su zgrade, a osim toga ono je uvek ograničeno na kratko vreme koliko traje put, dok su osiguranja na kopnu dugoročna. Ali čim su se pojavili prvi ozbilini sukobi iz kojih se mogao izleći rat, započela su društva za osiguranje da povisuju premije za ugrožene linije. Kad je izbila abisinska afera, izgledalo je da ie dovolino ako se predvide samo specijalne tarife, prema kojima će se naplaćivati premije na lini{|ama koje su u zoni ratne opasnosti. Broi lini{a od 1995. povećava se iZ, meseca u mesec. Najpre one koje vode u Sredozemno More, zbog događaja u Španiji, a zatim linije prema Dalekom Istoku. Od osiguranja bile su izuzete lađe koje plove pod izvesnom zastavom 1 опе Које pristaju u izvesnim ugroženim lukama.

Kriza ratnor osiguranja u pomorstvt

Eeee iri a a nn

Zaoštravanie političke situacije u svetu došlo je do tog stepena, da su društva smatrala da ove poslove osiguranja ne mogu uopšte da vrše pod dosadašnjim uslovima. Na sednici, koju su održali pretstavnici engleskih društava 15. o. m. u Londonu, zaključeno je da se tarifa iz 1935 ukine, da se svi ugoyori s pravom otkaza otkažu odmah, i da se ubuduće ostavi potpuna sloboda svim društvima da ugovaraju premije za svaki slučaj posebno. Ratni riziko osigurava se posebnim polisama, a ne kao dosada zajedničkim. Otkazani ugovori isticali su u noći 17, ali tada se pokazalo da jie nemoguće rastaviti sve poslove osiguranja za slučai rata i istaviti nove polise, pa je rok produžen do 19 u punoći. Osim toga društva su pristala da osiguranie objekata male vrednosti, za koje su premije vrlo male, vrše zajedničkim polisama, jer bi administrativni troškovi bili toliki da bi oni bili potupno nerentabilni kad bi se morali osiguravati posebno.

Ovakvim odlukama društava za osiguranje može potpuno da nestane osiguranja ratnog rizika u pomorstvu. Dok je situacija vedra, dotle je i osiguranje ratnog rizika redak posao, i industrija ga vrši uz nisku premiju. Ali kad opasnost od fata poveća interes publike za ovo osiguranje, društva beže od njega. Ukoliko se ono i vrši, otkazni rokovi su kratki i mogu sć pogoršati uslovi osiguranja.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 39

To opet otežava čitav pomorski saobraćaj i ima odjeka na druge poslove. Transporti izvesne robe zapeli su čim se čulo da će društva menjati tarifu iz 1935. Najjače se to odrazilo na transportu zlata. Mislilo se da će premija osiguranja biti 2 š 6 p. za 100 funti sterlinga od Liverpula do Njujorka. Ali u nekim slučajevima ona se popela i na 5 šilinga za 100 funti. Za transporte iz Australije i za drugu robu osim zlata naplaćivana je premija od 10 š od 100 funti vrednosti, ako je put išao kroz Sredozemno more,.dakle 1/»/0o, a prema lukama u kojima se ima da vrši istovar, premije su se popele čak i до 59.

Visoke premije osiguranja onemogućile su bile arbitražu zlata, tako da su arbitražeri, mesto da ga šalju u Njujork, počeli da ga nude u Londonu, a kupio ga je Egalizacioni fond. To je izazvalo zabunu o politici Fonda u pogledu zlata, tako da se govorilo i o mogućnosti zabrane izvoza zlata. Praktično ona će postati suvišna pod ovakvim uslovima transporta, a transport će se vršiti samo na vlastiti riziko. Ali mnogo teže posledice moraju biti za privredu, ako visoke premije osigurania poskupe transport sirovina.

GH IM—

Proizvodnja uglja nije toliko osetljiva na promene Копјикturnih faza, kao naprimer železa. Ali dok kod železa proу mene dolaze naglo i-mogu Diti kod malog razloga velike, dotle kod uglia dolazi tek onda kada u dovolinoi meri sazru faktori od kojih zavisi kretanje na više ili na niže.. Prema tome, promene u proizvodnji železa su barometar koji tek najavljuie ono što dolazi, a Dromene u proizvodnji uglia izražavaju koliko su jaki koreni tendencije koju pokazuje situacila kod železa. Tako je svetska proizvodnja ugljia раја за 1332 mil. tona 1929 na 960 mil. 1932 godine, što se uglavnom poklapa sa opštim padom svetske privrede. Prošle godine ona se popela na 1,288 mil. tona, dakle ostala je ispod nivoa 1999 iako ga ie svetska privreda u celini bila premašila. S jedne strane tome je uzrok sve jače zamenjivanje crnog uglia belim, ali uzeto kao konjunkturni znak, ovo zaostajanje pokazuje da ie polet bio nesiguran i кга«Коггајап.

Pregovori oko еугорзког kartela kamenog uglja

Popuštanje konjunkture u prvoj polovini 1938 odrazilo se i kod uglja. Sa 641,7 mil. tona u prvoi polovini 1937 proizvodnja je pala na 584,7 mil., i mania je nego 1936 godine. Čitav, pad ide na račun SAD, за 227 mil. na 159 mil. tona, tako da je već došao na nivo iz 19392 godine. Ovoliki pad vernile izražava težinu krize u SAD nego proizvodnja čelika. Druge zemlje čak su povećale nešto svoju proizvodnju, sa 414,7 na 495,7 mil. tona. To odmah pokazuje koliko su konijunkturni faktori u svakoj pojedinoj zemlji delovali na konjunkturu uglia. Od svih ostalih važnijih zemalja manju ргоizvodnju ima još samo Engleska, 118,5 mil. tona prema 122,8. Mania osetliivost proizvodnje uglia na konjunkturne promene dolazi otud što jedna polovina služi potrošnji koja minimalno reagira na konjunkturu. Glavni potrošač su železnice, a one najkasnije smanjuju u depresiji svoju tražnju. Zatim proizvodnja električne struje, plina i najzad potrošnja u domaćinstvima. Pad engleske proizvodnje prouzročilo је роpuštanje unutrašnje konjunkture, i opadanie izvoza (sa 24,73

mil. na 283,13 mil. tona). U Nemačkoi proizvodnja je veća,

zato što je industrijska proizvodnja ostala u punom poletu, tako da se pad izvoza sa 18,96 na 16,37 mil. tona osetio samo u tome što je porast proizvodnje bio slabiji nego prošle godine. Od glavnih zemalja koje izvoze ugalj, Poliska ie iedina imala veći izvoz, što je doprinelo da je i proizvodnja veća. Promene konjukture zato se i zapažaju jače na trgovimi nego na proizvodnji uglja, jer sve zemlje nastoje da očuvaju svoju