Народно благостање

24, септембар 1938,

ргојтуодији i da uvoze samo potrebni minimum. Zato se i zapažaju jake promene u procentualnom udelu pojedinih zemalja u svetskoj proizvodnji. Udeo Nemačke povećao se na 15,9% prema 13,9%5 u prvoi polovini 1937, a američki je pao за 35,4% па 27,2%.

Zbog osetljivosti izvoza zaoštrava se konkurencija čim počne da popušta koniunktura. Engleska industrija oseća na{jače nemačku konkureniju. lako je izvoz ove jače pao od engleskog, ipak je ona zadržala relativno bolju poziciju, koju je stekla pojačavaniem svog udela u svetskom izvozu posle 1932 godine. On se povećao sa 18,3%0 1932 na blizu 30,5% 1937 godine, zahvaljujući za to trgovinskim metodama koje su primenjene sa »Novim planom«. Konkurencija se još nije odrazila na cenama, tako da šu nemačke cene u mariu tek dostigle najviši nivo sa 12,74 marke po toni i pale su do juna na 12,90 maraka. Engleske cene drže se takođe čvrsto, ali zato kod drugih zemalja jače padaju.

Ali ako svetska konjunktura produži da popušta, neće se cene moći održati na ovom nivou. Da bi se sprečio pad, nastoje engleski proizvođači da obrazuju evropski kartel izvoznika. Konkurencija SAD ne dolazi u obzir. A u Evropi dva glavna konkurenta su Nemačka i Engleska. Napredovanje Nemačke vidi se najbolje po tome, što Engleska nije uspela da svoi izvoz od 1932 do 1937 poveća ni za jednu tonu, šta više bio je manji za milion tona. Glavna teza engleskih izvozničkih firmi je da je sadašnja faktična podela tržišta nepravedna, i da engleskoj industriji treba da se ustupi u eventuamom kartelu veći deo. Nemci su zainteresovani na održanju sadašnjih cena i zato pristaju da razgovaraju o kartelu. Ali za nuib ie ugali postao najvažniji izvozni artikal i kod sadašnje situacije na svetskom tržištu, kad izvoz uopšte opada, nema nikakve nade da bi oni mogli da odstupe nešto od svog faktičnog udela u izvozu. Ako se ne složi Nemačka sa postavljenim uslovima, kartel je nemoguć. A bez tih uslova on nema ni za Englesku značaja. Zbog toga su njegove šanse vrlo male, i eventualno samo jači pad cena može prisiliti obe strane da ograniče proizvodnju i zaštice cene, uz dosadašniu podelu tržišta.

a Kes},

У ранијим написима о паду фунте према долару истакли смо два разлога: бекство капитала пред ратом и већу тражњу долара због развоја тр_ говинских односа. Политички разлог допринео је више том паду него економски, али и овај је остао врло важан, јер се према њему могла лакше одредити граница код које пад фунте може да се задржи. Према томе све јаче се истиче питање да ли је фунта прецењена према долару. То схватање пеовладава у Енглеској и зато се на овај проблем осврнуо „Економист“. Прецењеност валуте одређује се помоћу неколико фактора: односа цена на велико, трошкова живота, кретања наднице и спољне трговине. Сви ови фактори говорили су да је фунта била прецењена до 1931 за 1090. Између 1931 и 1982, после девалвације, фунта је стајала испод долара за 10, и пошто су за њу биле везане валуте и других земаља допринело је то оживљењу светске привреде после 1933. Али после 1933 фунта је прецењена због јаке девалвације долара. Кретање цена у Енглеској и САД после 1986 није ишло истим темпом. Цене сировинама у Енглеској пале су за 19%%, а америчке за 3396. То говори у прилог прецењености фунте. Али цене на велико пале су једнако у обе земље, за 109. Трошкови живота у обе земље остали су непромењени, док су наднице у Америци скочиле од 1936 за 129 а у Енглеској за 7%/о. Према овим факторима, однос фунте и долара није се променио.

Курс фунте казаљка светске привредне ситуације

KI KK тате

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 615

Најважнији су односи извоза ових двеју земаља. Од-_ нос између извоза и увоза био је такав да се ситуација за Енглеску поправила од 1933 до 1937. Од 1937 почиње обрнут процес. Енглески извоз састоји се од индустријских производа којима је цена скочила од друге четврти 1937 до 19838 са 109,2 на 111,9, док су цене сировина које она увози пале са 119,9 на 113,4 (1935 = 100). Скок цена у Енглеској дошао је због повишења надница што значи да је смањена конкурентска способност енглеске индустрије. Међутим, цене добара америчког извоза пале су у том периоду на висину из 1935, када су биле на истом нивоу са енглеским ценама извозних добара. Тако су се створиле маказе цена на штету фунте, које су постојале и 1933, само што су тад биле на нижем нивоу. 1:

Спољна трговина Енглеске и Америке није се раз вијала равномерно. Амерички извоз у другој четврти. 1938 порастао је према истом периоду 1937 са 1298 на 1328 (1935 = 100), док је енглески пао са 112, на 94,3. Ипак из овог не могу се повући неки закључци о односу фунте и долара. Амерички извоз напредовао је због добре жетве, дакле састоји се од артикала које Енглеска само увози: Затим, Америка је извозила велике количине метала искоришћавајући коњунктуру индустрије наоружања у свету. Извоз бакра већи је за 10, иако је тражња његова у свету смањена. Увоз амерички пао је у истом периоду са 133,8 на 81,3, док је енглески пао само са 110,5 на 1044. Најгоре су се развијали односи по саму Енглеску јер се њезин увоз из САД попео од друге четврти 1937 до 1938 са 23,3 на 26,1 мил. фунти, а извоз је пао са 7,5 на 3,8 мил. Трговински односи показују дакле зашто је морала фунта да буде под притиском, а долар тражен.

Али с друге стране тим још није решено питање прецењености фунте према долару. Разлика није само у нивоу цена извозних артикала, него и у артиклима самим. Структура америчког извоза не може се упоредити са енглеским. Ако из трговачких разлога долази до пада фунте, постаје она способна за јачу конкуренцију америчким индустријским производима. А тек у том случају САД су осетљиве на пад фунте. У диспаритету фунте и долара, ако он постоји уопште, крије се према томе нешто значајније, а то су ниске цене сировина и високе цене индустријских добара. Земље које лиферују сировине постају неспособне да купују индустријске производе, а индустријске земље неспособне су да спусте овима цену. Прецењена фунта била би према томе само специфичан знак светске привредне ситуације. Да ли је прецењена и у којој меpe, cMaTpa „The Economist?” да се уопште не може одредити. Али ако је у-том смисао прецењивости фунте, онда то није ни важно, него важно је да ли ће се привредне прилике у свету поправити. Дотле сматра се најбољим да монетарне власти наставе са еластичном девизном политиком. ниишиииииншишттиштистиииишиииштиа У дбарска је 1929 године има-

ла 529 новчаних завода саукупном главницом од 3943 мил. пенги. Од тада па до краја 1938 под ударцима кризе, замрзавања кредита, нарочито оних подељених пољопривреди, број банака се почео смањивати а у исто време и главница тако да је 1938 било 436 новчаних завода са 377,8 мил. главнице. |

Влада је настојала да помогне и банкама и сељацима, који због ниских цена пољопривредних производа на“ су могли да плаћају своје дугове. Мере које је предузела око санирања банака деловале су полагано, а због тога

Мађарско банкарство је пребродило кризу

у Ј

је и процес опорављања банака текао доста споро. Најва-