Народно благостање

Страна 628

пен ===

sada slučaj; nemam statistike sa kojom bih mogao potvrditi ovaj utisak. Ali kako god da je, vrlo velika količina viškova zaliha nalazi se sada u inostranstvu, u zemljama koje ih proizvode. Naprimer, velike količine kalaja i kaučuka leže na Istoku; kad Kanadska vlada drži viškove pšenice, ona to čini u Kanadi; opšti razlog tome je da je vredno uštedeti troškove prevoza dotle dok je god moguće, zadržavajući zalihe u zemlji proizvodnje. Moi je, pak, predlog, da vlada treba da ponudi održavanje zaliha svim proizvođačima imperija, specijaliziranim na proizvodnju sirovina, bilo oslobođenjem svih tereta stokiranja i kamate, bilo naplatom nominalnor tereta, ako oni ftransportuju svoje viškove proizvodnje i ostave u naročita skladišta u našoj zemlji. Vlada neće postati sopstvenik zaliha o kojima je rčč, nego će to ı nadalje biti sami depozitari, i na njih će padati riziko promene cena, a biće slobodni da uzmu svoje zalihe i da raspolažu njima u svako doba ili da se služe varantima koje će im za te zalihe izdati sk!adišta. Što se tiče finansiranja, vlada bi mogla da ponudi predujmove, bilo slobodne od kamate, ili uz kamatnu stopu ravnu onoj na državne bonove, do 90% od tržišne cene na dan liferacije zaliha skladišta. Možda će se pokazati da je razumno da se traži rok, — možda mesec dana — u kome bi trebalo najaviti liferovanje ili povlačenje zaliha i minimalni rok za koji bi roba imala da bude deponovana, — možda fri meseca da se ne bi diralo u normalne zalihe koje se nalaze kod trgovine, i koje'će se održavati u svakom slučaju.

Na ovaj način obim i karakter dobara koja budu stokirana variraće s vremena na vreme. Ali sigurnost će biti tu da će u svako vreme ukupne zalihe stvarno biti veće nego bez ovakve organizacije. Šta više, ako se u kom času pokaže da se ukupne zalihe smanjuju, ili ako se međunarodna situacija naročito zaoštri, vlada će moći spasiti situaciju kupovanjem i tim što će preuzeti postojeće zalihe. :

Pretpostavljam da bi ovakav plan mogao da ima velike prednosti, od kojih se sledeće mogu nabrojati.

1) Troškovi koje će imati državna blagaina biće veoma maleni u upoređenju sa količinom zaliha. Jer troškovi skladišta i kamate, koji bi nastali prema gornjem predlogu, iznosiće daleko manje nego 10% godišnje, a toliko računam da iznose normalni izdatci stranih posednika zaliha, koji nemaju nikakvih olakšica. Ukupni troškovi variraće prema robi, a ja nisam u položaju da ih procenim pobliže; ali prosečno moglo bi se ceniti, možda, sa 4%1). Ako uzmemo to kao kazaliku za određivanje veličine iznosa, mi bi mogli da stokiramo za 500.000.000 funti sterlinga i da nas to stoji godišnje 20,CC0.C0C0 funti. lasno je da bi nam osiguranje zaliha u tom obimu dalo više sigurnosti nego što je imamo sad, a troškovi bi se mogli lako podneti.

1) Benjamin Graham, u svojoj skorašnioj knjizi o »Stokiranju i stabilnosti« (Storage and Stability str. 108) ceni prosečno godišnje trgovačke troškove onih koji posluju na robnim berzama, i koji stokiraju 23 standardizovane sirovine, na 131/»)/o od njihove. vrednosti, bez kamate, dok računa da bi organizovano vladino stokiranje, moglo da se vrši za četvrtinu tog procenta. Njegova procena trgovačkih troškova znatno је veća od moje, u kojoj je uračunata | kamata, ali ta prosečna procena povećana je tim što su troškovi stokiranja kukuruza, zobi i nafte vrlo veliki.

__НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Dp: 401

2) Prihvaćena tehnika, ne dirajući u redovni tok trgovine, samo bi je još olakšala. Kad bi se osigurale nove zalihe time bi se izbegao gubitak vremena, Što se događa kad treba podmiriti povećanu domaću ili stranu tražnju. Bila bi osigurana pozicija ove zemlje kao slagališta. Veliki troškovi, koji su važan uzročnik fluktuacije cena, biće odstranjeni, a rezultat će biti da će Se ublažiti fluktuacije cena, a biće mogućno u isto vreme, da se održi neprekinuta proizvodnja u zemljama porekla. Steći će se saznanje i iskustvo koje će se moći ubuduće iskoristiti u kontroli privrednog ciklusa.

3) Dalekosežna saradnja biće mogućna s proizvođačima sirovina u imperiju i s njihovim vladama. Ako, naprimer, kao što je verovatno, Kanadska vlada bude prisiljena ove godine da kupuje pšenicu koju tržište ne bude moglo da apsorbira normalno, može se zaključiti sporazum da se pšenica stokira u ovoj zemlji, dok će ona ostati sopstvenost kanadske vlade. Polje za primenu ovoga principa je široko — šećer iz Zapadne Indije, juta iz Indije, vuna iz Australije, produkti biljnih ulja iz Zapadne Afrike, neželezni metali, i svi mogući proizvodi iz imperija koji moraju da budu negde stokirani. Šta više, postoji i važno pitanje domaćeg proizvoda, koji se ne sme prevideti, naime, sirovo železo. Pre kratkog vremena doživeli smo poremećaje koje je prouzročila privremena oskudica sirovog železa. Iše može se dovoljno naglasiti kolika je korist od toga da se za potrebe naoružanja nalaze znatne zalihe sirovog železa; a ništa manje nije jasno da je prednost i u tom što će se moći uravnotežiti privredni ciklus. Ove rezerve u zemlji za slučaj rata biće bolie nego rudnik zlata; u miru: možemo doći do osvedočenja da smo učinili prvi korak da bi omogućili stalniji obim proizvodnje osnovnih sirovina, izbegavajući tako krajnja kolebanja tražnje za naš izvoz od strane zemalja koje proizvode sirovine. | |

4) Kao i uvek, mogućnost oskudice deviza zahteva brižnu pažnju. Iz tog razloga polagao sam specijalnu važnost na podmirivanje potreba iz imperija. Znatan deo toga može se finansirati u Londonu, bez obzira gde se liferanti nalaze, jer će znatan deo isplata ostati ovde, kao prirast rezervama banaka u području funte sterlinga. Ipak, izvesno je da će u prvom periodu znatan Ceo novog tereta morati biti podmiren devizama. U slučaju kanadske pšenice, veći deo finansija normalno neće pasti na London, i možda će biti potrebno da se zaključi specialan sporazum sa kanadskom vladom. Povrh toga, postoje izvesni produkti kod kojih će naročito biti korisno da se nakupe zalihe, — naprimer drvo i ulje, koji se ne mogu uopšte dobiti u imperiju ili samo u maloj meri.

Dakle, upravo obzirom na to, treba da pokušamo da izvučemo korist iz same teškoće. Mi finansiramo ili plaćamo uvoz, a mogli bi na drugi način organizovati naše snabdevanje. Efekat na naš sopstveni 12702 bio bi isti kao i povećanje naših zajmova inostranstvu. S razlogom možemo očekivati da će naš izVOZ oživeti u vezi sa stokiranjem; u izvesnim slučajevima moći ćemo na sporazum O uvozu da nadovežemo sporazum o izvozu. To će biti neka vrsta stranog investiranja, a njegova sigurnost pružaće zato veliku korist, jer će biti izvršeno u samoj zemlji! Mi ćemo nagom!lati zalihe u vrednosti (recimo) 500,000,000 funti, u toku sledeće dve ili tri godine; posle toga, nećemo imati nikakve prilike da povećamo iznos ovog naročitog oblika investiranja. Ali baš u vezi s tim ne mogu da vidim