Народно благостање

1. октобар 19:8,

nikakav oblik stranih investicija koje bi bile sigurnije i pružale više prednosti. Istina je svakako da prihod koji ćemo imati otud neće biti u obliku kamate i dividende, nego u obliku sigurnosti, i u mogućnosti da izbegnemo plaćanje preteranih cena kad budemo kupovali u vreme neobično velike tražnje. A s druge strane, tu postoji prilika za velike strane investicije, u kojima je uloženi kapital potpuno siguran. U naše vreme to je najvažniji momenat. Ovom tehnikom mi bi bili sposobni da dajemo zajmove, ako bi iz drugih razloga hteli da ih daјето — naprimer jugo-istočnoj Evropi') — i to potpuno sigurne na podlozi гође Која bi se stvarno пајаzila kod nas. Ako pregorimo godišnji prihod od 20 mil. funti u gotovom, biće on više nego kompenziran u obliku sigurnosti, zatim većim podražajem izvoznoj industriji, većom kontrolom privrednog ciklusa, i sigurnošću da nećemo plaćati preterane cene. Samo porast našeg ugleda i naše nedvojbene sigurnosti kod tako velike nagomilznosti koju neće drugi moći ni pokušati da imitiraju, to samo po sebi vredno je neznatnog izdatka. Ova demonstracija rezervi privući će pažnju celog sveta. A ako to bude služilo stvari mira, i ako se pokaže da je novo i korisno sredstvo u našem sistemu kontrole privrednog ciklusa (koji zahteva više sredstavd, a ne samo jedno), onda niko ne treba da stavlja prigovore.

5) Ako strane investicije ove vrste imaju prednosti, ne sledi da otud neće nastati nova potreba da se izdaju devize, a to će dovesti do gubitka zlata kod Deviznog egalizacionog fonda. Treba očekivati da će, ako se izvrši u obimu u kom se preporučuje, akumulacija raznih dobara biti delomična zamena za postojeće zalihe u obliku zlata. Hoće li to biti od manje koristi? U vreme rata dobra kod kuće biće od veće vrednosti nego zlato. U vreme mira zameniti dobra za zlato kzd su cclLra jevtina u odnosu prema zlatu, i zlato za Cobra kad su ona skupa u odnosu prema zlafu, bilo bi korisno i u socijalnom i finansijskom pogledu.

Ja bih bio vrlo sklon, iako to nije bitno u čitavoj

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 629

shemi, da povežem finansiranje stokiranja robe sa fi nansijama Deviznog egalizacionog fonda, i da розтаtram politiku održavanja likvidnih zaliha sirovina kao prirodnu evoluciju politike održavanja likvidnih zaliha zlata izvan bankovnog sistema. Finansiranje koje bi zahtevala nova politika istog je karaktera kao i ono koje ima da vrši Devizni fond, i trebalo bi da bude odvojeno cd reCovnog budžeta na isti način i iz istih razloga. Dogodilo bi se da bi potrebni iznosi težili da se komplementiraju — što bi bila veća finansijska sredstva potrebna za održavanje zaliha, verovatno bilo bi potrebno manje sredstava u obliku zlata. Naš likvjditet, posmatran međunarodno, najbolje bi se mogao izraziti, ako bi se vrećnosti naših likvidnih zaliha robe pribrojala ona zaliha zlaia, a to je razlog više da se finansijska politika jednog i drugog uzme kao jedinstven problem.

Ciljevi, da se održava koHstantan obim zaliha robe kao osiguranje u slučaju rata i da se održava рготелу! обшт Како bi se kontrolisao privredni ciklus, jasno je da su to dva cilja koja se delomično sukoblja– vaju. U današnje vreme prvi svakako mora imati prednost, a drugi mora čekati dok dođu bolji dani. Ne sme se pretpostaviti da sam ja prevideo ovu suprotnost. Ali ja hoću da potkrepim prvu svrhu naglašavajući da mere korisne po odbranu mogu eventualno uključivati u sebi mere Od trajne koristi i u miru. Upravo u prvom momentu ta dva cilja se ne sukobljavaju. Kod osiguranja za slučaj rata nije važno čije su sfokirane robe, tako da sezonske fiuktuacije, za ražliku od cikličnih, mogu da se svedu na meru prosečnih. Šta više, osiguranju za slučaj rata od velike koristi bi bilo ako bi se povećao, prosečni obim međunarodnih zaliha, koje bi se nalaZile u ovoj zemlji, pa i ako bi se taj obim kolebao6 nešto jače između gornje i donje granice; a ako bi zalihe kod nas bile nofmalno veće nego što bi bile inače, vlasti bi mogle da brže postupaju u slučaju da prilike sa Veluju da se privatni depožiti pretvore u državne.

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

невелике Мере чехословачке владе за заштиту валуте и кредита. KES oo rana

Последице политичке напетости одразиле су се најјаче на чехословачкој привреди. С једне стране велике промене су наступиле преоријентацијом привреде на ратну, а с друге стране дошле су психолошке реакције које су се најјаче изразиле у тежњи за тезаурацијом. Она је израз неповерења публике у банке, а последица је била оскудица новца и потреба да се повећа

1) Izgleda da su ovi planovi konkrethniji, nego što se o njima dosada pisalo. Narodni poslanik Boothby, konzervativac sa jakim vezama u City-u, otputovao je, u sporazumu sa vladcm, u Ženevu da sa prefstavnicima zemalja jugoistočne Evrope razgovara o privrednoj saradnji. On je pretsednik poluslužbene »Industrial Facilities Corporat:on«, koja je stvarni nosilac engleske trgovinske. politike. Preko tog instituta Svršeni su poslovi ko kreditiranja izvoza u Sovjetsku Uniju, u Tursku, i gradnje železnica u Poljskoj koje izvršava firma West:nghouse. Kao najkonkretniji predmet njegovih razgovora pom:nje se kupovanje rumunske pšenice, 400.000 tona za blizu 2 miliona funti sterlinga. (Pr. uredništva).

оптицај. То би био први корак у инфлацију. Да би се она избегла донесена је већ раније одлука да Народна бачка изда бонове, који ће носити камату, а доспевају за 6 или 12 месеци. Бонови су, без обзира на рок доспелости, размењиви сваког часа за новчанице. На тај начин требало је придобити тезауратере да узму бонове место новчаница, да новчанице остану у оптицају и да не буде потребно да се оне издају.

Веће новчане потребе државе могле су такође да изазову инфлацију. А и код банака осећала се навала улагача, тако да су и оне требале све више новаца. Оптицај новчаница повећавао се, и да би се банка оспособила да одговори захтевима који се на њу стављају решено је да се друкчије регулише однос државе према Народној банци по питању дуга за државне новчанице и по питању улога државе код банке. Наиме, слично као и кад нас, приликом повлачења крунских новчаница, преузела је чехословачка Народна банка државне новчанице, које је било издало министарство финансија. Тако је настао државни дуг код банке у износу од 2 милијарде Кч., али иако су банчине новчанице издане место државних, банка је морала да има и за њих покриће у злату, што не би било потребно ако би се оне сматрале државним. Да би се по-