Народно благостање

Страна 630

већала ликвидност банке, банкноте од 100 Кч. проглашују се поново државним новчаницама, а на тај начин нестаје и државог дуга код банке. Уколико је износ ових банкнота већи од овог дуга употребиће се за исплату краткорочних државних обавеза, тако да ће се тим повећати ликвидитет код новчаних завода.

Тако би се ублажила оскудица новца која моментано влада. Али да у будуће не би издавање новчаница за државне потребе одвело у инфлацију решено је и питање даљих кредита државе и државних предузећа. Непосредни кредити су забрањени. Али зато банка може да одобрава кредите за царинске, пореске, дуванске менице, уколико оне одговарају банчиним прописима о меници.

Да би се олакшала ситуација код банака због нава-· ле улагача ограничено је повлачење улога. Код текућих рачуна може се повући само 390 месечно, а ако је укупно потраживање мање од 20.000 Кч, онда 600 Кч. месечно. Ова ограничења не важе код исплате, закупа, плата, поре“ за, премија за осигурање и судских такса. До 25% moTpa: живања може се исплатити ако је новац потребан да се предузеће одржи у погону. Од улога на књижице исплаЋиваће се до 900 Кч. месечно ако улог износи 30.000 Ки. и више, 3%/о ако износи 5—30 хиљада, а 150 Кч. ако је испод 5.000. У погледу завода за осигурање важе такође из весна ограмичења. Тако се може тражити код искупа полисе само 25%. Ако би износ био 2.000, он се има исплатити кроз два месеца, по 1.000 Кч. Ако ситуација буде допуштала, министар финансија може ублажити ове прописе. Rezerve drva, koje su bile znatne u godinama krize, DOstepeno su se istrošile i početkom 1936 osetila se na sVetskom H#+ržištu veća „tražnja. Cene su počele da skaču i to kod oblovine od četinara za 40—-70% a od hrastovine i jasenovine za 80—100%. Ta tendencija porasta produžila se kroz celu 1936 sve do druge polovine 1937. Najveći uvoznici Engleska, Holandija i Nemačka kupovale su drvo kod onih zemalja koje nisu iscrple svoju izvoznu kvotu odobrenu od E. T. E. C.-a (Evropsko udruženje izvoznika drva). Među njima je bila i Jugoslavija.

Situacija na našem tržištu bila je početkom 1936 povolina za industriju drva. Rezerve su bile istrošene i proizvodnja je počela da se razvija življim tempom, potsticana tražnjom izvana i skokom cena. U toku 1936 država je sklopila trgovinske sporazume sa Španijom, Mađarskom, Francuskom, Grčkom i Italijom, 1937 sa Nemačkom, koii je docnije dopunjavan, Dok je onaj sa Španijom ostao bez efekta zbog građanskog rata, ostali ugovori su znatno ojačali izvoz drva, ali, pošto su dockan sklopljeni, naša industrija nije mogla potpuno da iskoristi povolinu situaciju na svetskom tržištu 163 godine.

1937 je izvezeno 1,208.004 t drva i šumskih proizvoda u vrednosti od 1.133 mil. din., za 89% po težini a 73% po vrednosti više nego 1986. Od toga otišlo je u klirinške zemlie 632.000 t u vrednosti od 632 mil. din. ili 52% po težini i 46,9% po vrednosti. Među neklirinškim zemljama naivažniji kupac ie bila Engleska (16,3% ipo težini a 20,1% izvoza po vrednosti), a kod klirinških zemalja Italija, Nemačka i Mađarska. U prvu je bilo izvezeno 97,7%/o po količini a 2290 po vrednosti od celokupnog izvoza, u drugu 10,5%/. odnosno 14,19, а u treću 10,8% odnosno 7%. I po volumenu i po vrednosit prošla godina preistavlia za našu industriju drva naipovoljniju posle 1930. Zabeleženo je povećanje izvoza golovo kod svih vrsta drva, svih kvaliteta.

Interesantno je videti kako je visoka konjunktura na

Kako je polet 1937 uticao na izvoz i cene našeg drva

Ма RRA RH UL NUI NU UNA a II ЕРЕ i

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 40

svetskom tržištu uticala na cene pojedinih vrsta drva kod nas, naročito u odnosu prema 1929 i 1933, godinama najviših i najnižih cena. Kod mekog testerisanog drva cene 1937 su bile za 41% veće od onih 1933 ali za 25% manie nego 1929. Cene bukove rezane građe 1999 kretale su se od 900 din. (bosanska) do 1300 (parena slavonska), a 1937 od 650 do 800, dakle nisu dostigle nivo pre krize, mada su prema 19883 porasle za 30,3%o (bosanska) odnosno 28% (slavonska). Na licitacijama najboliu cenu na panju postigla je država za hrast, jasen i crni bor. Kod hrasta ona se kretala od 192,65 do 1337 din. po mš, već prema kvalitetu i broju kupaca, kod jasena od 750—780. Kod bukve razlike u cenama su bile velike zbog raznovrsnog položala šuma. Dok se u brdovitim krajevima Srbile i Bosne radi velike udalienosti od saobraćajnih veza postizala cena od 7,50 do maksimum 40 din., dotle su u Hrvatskoj i Slavoniji cene bile 90—108 po mš.

Cene koje je postigla država prodajući drvo izrađeno u sopstvenoj režiji bile su za jelove i smrčeve balvane 80—145 din. u Bosni i Gorskom Kotaru a u Slavoniji i više, bukove 98—190,50, hrastove 350—720 i jasenove 953 din po mš.

U drugoj polovini 1937 ispoljila se izvesna zasićenost tržišta, tražnja je sve više slabila, što je imalo za posledicu opadanje cena. ETEC, da bi zadržao pad njihov, odredio je da se smanje izvozne kvote za 10%. Nedavno je on morao po treći put u ovoj godini da ih smanji, tako da je izVoz smanjen za 20%" prema normalnoj kvoti od 4 mil. standarda (18,68 mil. m). Sada je, nakon ovog trećeg sniženia, po mišljenju Međunarodnog komiteta za drvo, situacila na svetskom tržištu znatno bolja i stvorene su pretpostavke za bolje cene.

шле године дала је толики вишак да су за нову кампању морале преостати велике залихе, све и да је потрошња била већа. Берба у С А.Д. дала је 18,95 мил. бала, према 12,40 мил. 1986/37, а Египати Бразилија повећали су били своју производњу, тако да се није ни осетило што је кинеска спала са 3,74 на 2,12 мил. Потрошња се, међутим, смањила због привредне депресије у САД, а у вези са слабијим изгледима за извоз памучних тканина смањила се тражња памука из Енглеске и Белгије. Потрошња америчког памука спала је са 13,10 мил. на 11,25 мил. бала, а осталих земаља још јаче, са 17,90 мил. на 15,25 мил. бала. Због такве ситуације на тржишту повећале су се залихе памука на 13,80 мил. у С.А.Д. према 6,32 и вован Америке на 10,92 мил. према 7,70 мил. Цена се задржала на 95,52 центе по либри, за 259, испод нивоа прошле године. Да није јаче пала има се захвалити томе што је влада САД. стокирала око 7 мил. бала.

Зајмови на памук у САД. не решавају кризу памука

Предвиђајући да ће ситуација на тржишту памука постати несносна ако се производња не ограничи, донесен је у САД. закон који има главну задаћу да смањи понуду. Обрађена површина ограничена је била на 96,35 мил. акра, за 929/, али производња се није смањила на 10—11 мил. као што се рачунало, него је дала 13 мил. Фармери су интензивније обрадили земљу, као што су то чинили и 1934 када су биле заведене премије за оне који не обраде један део површине која је била засејана памуком. Година није била онако повољна као прошла, тако да је принос по акру био 217,9 либри, према 966,9 али био је изнад просека и то због интензивније обраде. То показује да влада не може рачунати да ће њена контрола у пољопривредној производњи бити ефикасна.

Иако је тржиште памука ушло у кризу, остале земље, осим Егепта и Кине, не само што нису ограничиле промз-

Рекордна берба памука про-