Народно благостање

_ 8 “октобар 1938.

pojedinih saveznih· država. Društva za osiguranje života drže 4,4 mld: obligaciia ·savezne vlade i 1,4. mild. lokalnih. Dakle preko polovine ·obligaciia. drže finansijski instituti ova dva tipa. Od- privatnih. lića 0. hartije samo ona::sa većim. priћодот: - > 1 — Nemačka vlada ган ија je treću tha 41/» zajma 1038 od 1li/» milijarde RM sa:rokom kao i kod druge ·tranše i emisionim kursom:od 989%/a%/0. Rok upisa traje od 10 do .24 oktobra. Uplate će se vršiti u tri rate i to 40% 26.oktobra i po 90% 5 i 21 novembra i 5 decembra 580 mil.. 16 već upisano, ostatak preuzeće konzorcijum banala.

—- Prema ižjavi ministra finansija g. Letice Završni i opšti .-račun za 1937/38 je skloplien i od strane glavne kontrole razrešen već 28 septembra, skoro ·2 meseca -pre roka za podnošenje budžetskog predloga Narodnoj skupštini. To se je moglo učiniti. zbog skraćenja računske godine za jedan mesec i zbog intenzivnog rada finansijske administracije. Tako će se sada predlog novog bužeta moći da radi prema podacima završnog računa Za 1987/38. Budžetska godina 1937/38 završena je sa suficitom od 903,964.894.70 din., pošto su Dprihodi iznosili 11.987.072.650.295 din. a rashodi 11.083.107.756.55. Suficit je unesen u obrtni kapital državne blagajne, koji služi za pokriće vanbudžetskih rashoda, a ti su u 1937/88 iznosili 862.907.993.90 din. Tako krajnji suficit iznosi 35,757.600.80 din.

TRGOVINSKA POLITIKA

| — Nemačka je produžila nešto izmenjen trgovinski sporazum iz 1936 sa Mandžurijom. Nemačka će uvoziti iz Mandžurije godišnje u vrednosti od 100 mil. juana (72 mil. maraka), a izvoziće za 25 mil. juana (18 mil. maraka). Povrh toga predviđeno je da se vrši razmena robe u odnosu vrednosti }:1. Nemačka зе uvoz od 100 mil. plaćati a u devizama a !/a će se plaćati nemačke Па Ukoliko, zbog različitih rokova dospevanje isplate nemačkih liferaciia i porudžbina ne bude dovolino maraka na kontu, odobriće jedan konzorcij banaka kredit Yokohama Specie Bank. Ugovor ističe u maju 1940.

. — Немачка влада решила је да се извоз дрва и дрвних производа може у будуће да ПИШЕ само уз нарочиту дозволу.

— Југословенска Народна банка је решила да се сва документа о увозу робе, на основу којих је извршено пла· ћање после 20 септембра ове године у вредности од нај

мање 500 фунти стерлинга, имају доставити њој ради кон- .

тролисања цена на фактурама. Циљ овог решења је да се спречи извоз девиза без њене дозволе.

КАТМА PRIVREDA

— Čehoslovačkoj zavedena je obaveza rada za sve osobe koje su zaposlene u preduzećima važnim za narodnu odbranu. Među ostalim tu su pilane, fabrike sanduka i bačava, ciglane, fabrike sapuna i sveća, električne centrale, mlekare, apoteke, štamparije svih vrsta, radio. Lica kojia spadaju pod ovu obavezu dužna su da ostanu kod posla, da ga obavljaju tačno, a mogu se upotrebiti i za poslove koji ne spadaju u njihovu profesiju. Nepokoravanje kazni se do 60 hili. Kč. ili zatvorom do 6 meseci. Obavežu je zavelo ministarstvo narodne odbrane, a praktično nema posla koji bi bio izuzet.

— Јапански министар финансија израдио је програм ратне привреде који предвиђа: Појачање извоза ради уравнотежења платног биланса, обезбеђење равномерног снабдевања земље сировинама, појачање домаће производње злата и правилно руковање фондом за набавку девиза да

би се могао финансирати увоз потребних сировина без

сметње. Овај фонд је створен у августу 1937 и дотиран је био са.700 мил. златних јена: Осим тога предвиђено је-у

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 651

плану да се изврши организација индустрије сурогата, да се цене прилагоде садашњој привредној ситуацији, да се посвети: нарочита брига тржишту капитала ради будућих државних зајмова, да се помаже и пропагира штедња, да се смање државни издаци и да се предузму потребне мере ради сузбијања незапослености.

KONJUNKTURA

— Prema statistici петаског Instituta za о Слуан је konjunkture svetska proizvodnja po volumenu 1937 godine bila je za 7% veća nego 19836, 14% veća nego 1929, 43% veća перо 1932 a za 58% veća nego 1913. Vrednost.njena ceni se na. skoro 600 milijardi RM prema 375 milijardi 1913. Prema predratnom stanju. (1913 god.) stanovništvo је рогазјо do 1937 za.22%, a proizvodnja po glavi za 29,59/0. Od celokupne proizvodnje otpalo ie na poljoprivrednu 35% a na industrijsku 659/0. Proizvodnja evropskih zemalja bez Sov. Rusije prema 1913 porasla je za 27%, i to poljoprivredna za 20%, a industriiska za 30%. Kod vanevropskih zemalja proizvodnja је porasla za 87% i to industrijska za 115% a poljoprivredna za 46%, | |

— Рентабилисст енглеске производње угља у другом тромесечју ове године се смањила. Цена ! тоне угља је била просечно 17 шилинга и 3 пенса према 17 шил. и 4: пенса у првом тромесечју и 15 шил. и 6//г пенса у другом тромесечју 1937. Просечна добит по тони износила је 9 пенса према 1 шил. и 11; пенса. Целокупна добит била је 18 мил. фунти према 5,5 мил. у првом тромесечју о. г. Добит је опала највише код оних рудника који раде за унутрашње тржиште.

= Према извештају Сузора у јулу о. г. било је осигурано у целој држави 749.202 радника и намештеника, за 10.869 мање него у јуну а за 41.773 више него у истом месецу 1937. Број запослених радника највише је порастао: код индустрије дувана за 17.481 (157,43%0), грађења железница, путева и водоградња за 4735, трговине за 3319, металске и машинске за 2884 (6,27%/0), грађења превозних средстава за 2434 (28,62%0) и општинских послова 2223 (6,71%0). Запосленост је опала код: индустрије одеће за 1031 (3,08%/0), рударства за 1029 (65,41%о), текстилне индустрије за 305 (0,519/), угоститељства за 357 (1,83%0) и индустрије папира за 149 (2,79%/0). Највећи општински пораст показују Оузори у Нишу (8290), Београду (7380) и Дубровнику (5058) а пад у Сушаку (1548), Петровграду (884) и Загребу (405). Просечна обезбеђена надница износила је 23,82 дин. за 0,80 дин више него у јулу 1987, а за 0,26 дин. више него у јуну о. г. Укупна обезбеђена зарада је била 446,11 мил. дин. према 447,73 мил, У јуну односно 407,04 мил. у јулу 1937, за 9,60%, више.

ЗАОБКАСАЈ

— Ministarstvo građevina rešilo je da novi putevi koji se izgrađuju budu široki 7 metara namesto 6 kao dosada, pošto se pokazalo da se na njima teško mogu mimoići 2 kola. Dosada izgrađeni put Mladenovac—Beograd—Novi 0 0 tica proširiće. se'za 1 metar.

— U Turskoj je tarifa za osiguranje prevoza robe povišena od 2 na 5%. Pošto su cene i inače visoke, ovo povišenje je imalo za posledicu opadanje izvoza. Zbog toga je vlada re«На. да država primi. na sebe: 80% te nove tarife kao što je to činila ranije kod stare. Ali ta odluka vladina važi samo u slučaju osiguranja kod domaćih društava.”

· —- Ктајет septembra ove godine prestala je da važi međunarodna železnička konvencija o. prevozu robe, putnika i prtljaga iz 1924 godine.i mesto: nje stupila je 1. oktobra o. .g. na snagu nova. Stari međunarodni tovarni.listovi za države za koje važi nova konvencija ne mogu se više upotreblja-