Народно благостање
Страна 652
vati i mogu se zameniti za.nove do kraja decembra ove godine.
— Motorizacija Italije napreduje brzim tempom. Za osam meseci ove godine pušteno je u promet 83.195 automobila, autobusa, kamiona prema 23.771 prošle godine. Izvoz automobila i kamiona opao je za to vreme skoro za polovinu, od 23.397 prošle godine na 12.848.
— Напета политичка ситуација прошлих дана пр узроковала је поремећај у саобраћају тако да су неке фабрике у Словенији остале скоро без сировина. Пошто су у резерви имале само ограничене количине пређе, 2 текстилне фабрике, Зеленка и Доктор ин друг, раде свега 3 дана недељно. Ако се за неколико дана не поправи стање међународног саобраћаја мораће још даља 3 да смање радно време.
— Тарифски одбор друштава за поморско осигурање решио је да смањи премије за ратни ризико, пошто је прошла опасност рата. Објављена је тарифа чији су ставови знатно нижи од последње али још нису враћени на ниво од пре 2 недеље. Тако за робу која се вози за Америку преко Атлантског океана премија износи сада во (пре 2%/), за ону из Америке У (пре 3%о), а за превоз Средоземним морем изузевши шпанске луке 4 (пре 5%). Премија за превоз злата снижена је од Ма на 'јавбјо за превозу САД, и од Уљг на Уго за превоз у обратном правцу.
POLOŽAJ RADNIKA
— U septembru 1936 sklopljen je kolektivni ugovor između tekstilnih preduzeća u Sloveniji i njihovih radnika. Sada se neke od tih fabrika ne drže ugovora, zbog toga su radničke organizacije postavile zahtev da se osmočasovno radno vreme tačno sprovodi i da se prekovremeni rad posebno plati kao što je predviđeno u ugovoru. Osim toga traže da se povise nadnice, pošto ne odgovaraju današnjim cenama a da se ukine sistem premija i akorda.
IZ POSLOVNOG SVETA
Trgovački registar:
Julio Meinl d, d. u Zagrebu, upis promene čl. 24 društvenih pravila i članova upravnog odbora g. g.: d-r Srkuli Stevana i Kafka Gustava. — Hrvatsko rudarsko d. d. u Za-
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
| Бр, 41
grebu, upis člana upravnog odbora 2. Јоћаппеза Зетеја. »Elin« jug. društvo za električnu industriju d. d. u Zagrebu, upis članova upravnog odbora g .g.: inž. Neumann Vilibalda i inž. Mandić Leona. — Hrvatski dom d. d. u Vinkovcima, upis članova upravnog odbora g. g.: Benko Dušana, Petričić Josipa, Smolić Đure, Krainčić Josipa, d-r Sremac Zlatka i Dučmelić Franje. — Pan Film a. d., Zagreb upis promene čl. 3 društvenih pravila. — Stolarska industrija d. d. u Zagrebu, upis članova upravnog odbora g. g.: Tassoti Franje i Rhirel Dragutina. — Keramička industrija u Zagrebu, upis člana upravnog odbora g .d-r Štare Egona. — »Silyeks« d. d. za trg. i promet robom u Zagrebu, upis članova upravnog odbora BE. g.:
Urbani Franie i Bogdanović Vladete. — Industrijsko d. d. »Alat« u Zagrebu, upis članova upravnog odbora g. g.: Koščević Pere i Janjanin Mirka. — D-r Wander, tvornica far-
maceutskih i dietetičkih preparata d. d. u Zagrebu, upis člana upravnog odbora с. d-r Bala Imre.
Zborovi akc. društava:
12 oktobar. — Hartman i Konen Labor d. d., Subotica (vanredan).
14 oktobar. — »Dia« d. d. za eksploataciju šuma i trgovina drvom u Zagrebu (redovan). — Kontinentalno bauksitno rudarsko i industrijsko d. d. u Zagrebu (redovan).
15 oktobar. — Jugoslovensko ind. i trgovačko d. d. u
Zagrebu (red.). — Suhomesnata i mlinska industrija d. d. u Beogradu (red.).
17 oktobar. — Rogaška lokalna železnica, Beograd (redovan).
20 oktobar. — Prva jugoslovenska kemička fabrika d. d. u Novom Sadu (red.).
30 oktobar. — Rumska štedionica u Rumi.
31 oktobar. — Privilegovano a. d. za izvoz zemaljskih proizvoda Kraljevine Jugoslavije, Beograd (red.).
RAZNO
— Na pravnim fakultetima beogradskom, zagrebačkom, ljubljanskom i subotičkom, diplomiralo je od 1919 do 1936 svega 8.582 slušalaca i to 8.120 muških i 462 ženski. U Beogradu je diplomiralo 3.959, Zagrebu 2.491, Subotici 976 i Liubljani 706 slušalaca.
оош
СТАЊЕ НАРОДНЕ БАНКЕ НА ДАН 30 СЕПТЕМБРА 1938
Док су друге земље извеле војничку мобилизацију, «од нас је дошло до финансијске мобилизације врло великих размера. Новчанични оптицај порастао је за 951,6 мил. дин. на 7.404 мил. Оптицај кованог новца се повећао за 19,3 мил. дин. што се види из смањења његовог стока за толико на 385,8 мил. дин. Народна банка је ставила тај новац на расположење банкама, пошто су већ ове повукле своја потраживања по виђењу, затим тражиле кредите и најзад презентирале своје краткорочне државне благајничке записе Државној хипотекарној банци и Поштанској штедионици, што је изазвало потребу за новцем. Приватне банке, самоуправне штедионице као и Поштанска штедионица и Државна хипотекарна банка биле су изложене јакој навали улагача, која је била најјача у Савској и Дунавској бановини и у Београду. — Обавезе по виђењу смањиле су се за 608.8 мил. на 111.636.4 мил. дин. у чему су најјаче учествовали разни рачуни са 314 мил. (на 780 мил.), затим жиро рачуни са 288.3 мил. (на 824 мил.) и најзад смањена су и потраживања државе за 6,2 мил. на 32,2
|
КТУРА мил. дин. Пад разне пасиве за 134 мил. на 965,1 мил. не
прелази оквир нормалних недељних промена. У великом 0биму Народна банка пружила је у границама већ одобре-
них контингената, есконтне кредите заводима, који су се.
повећали за 289,8 мил. на 1.497,6 мил. дин. Прилив девиза, У првом реду клириншких марака у виду књиговодственог потраживања према обрачунској благајни у Берлину, био је велики што се види из пораста њиховог стока за 55,2 мил. дин на 478,2 мил. дин. Злато у касама порасло је свега за 2,000.000 дин. на 18324 мил. а злато на страни за 36 мил. на 53,2 мил. Оволики велики пораст злата на сграни је необична појава. Она се из самог стања не да објаснити. Највероватније да је по среди једна кредитна операција, дакле, пораст са пролазним карактером. То уосталом важи и за све остале промене. Врло је вероватно да ће се после престанка ратне опасности поверење улагача опет вратити и да ће настати прилив улога, што би банкама омогућило да повећају своја потраживања код Народне банке и да наново пласирају своју готовину у краткорочне државне благајничке записе. На крају треба још поменути