Народно благостање

8. октобар 1938.

две промене чији узроци нису јасни, али које су вероватно у међусобној вези. То су пораст разне активе за 304,3 мил. дин. и пораст обавеза са роком за 300 мил. на 350 мил. Та последња позиција се није мењала за последње две године. У току 1986 год. Народна банка је повукла своје записе који су се налазили код приватних банака, а остало је само 50 мил. дин. код државних новчаних установа. Садашњи пораст може да потиче од трансакција са благајничким записима. Збир оптицаја и обавеза по виђењу порастао је за 342,8 мил. дин. Према томе се квота покрића морала смањити. Она износи 26,8 мил. према 27.329.

Стање Народне банке (у мил. дин.)

30-1Х 1938 1938

31-ХП 1935

31-XII 1936

31-XII 1937

АКТИВА ЗА

Подлога. злато у касама

1,336.9)1.588.3/1.706,2)1.832,2|1.832,4

злато на страни — — 946) 37,7 755|. 11,1) 5532 девие — — — — — 32,1 — = => = Yxyumo — |1,464.3|1.626,0/1.713,7|1.849,3|1.885,6 Девизе које не улазе у подлогу — — — — — 331,6| 552,3! 453,2| 423,0| 470,2 Кован новац: у никлу и сребру — — || 329,9) 3349) 3600] 405,1! 385,8 Зајмови: на менице — — — — 1,523,01 458 6 1.40,51,595,411,877,7 на хартије од вредн, — | 258,3) 2588) 262,0) 99,3 698 Укупно — ||| 781.3|1,717,41 662,5|1.624,7|1 9417,5 Хартије од вредности — 49,4! 116,8) 198,1! 235,0) 2350

Ранији аванси држави —

1,670.6)1.647,8|1.638,21.642,5|1.642,5 Привремени аванси Глав,

Држ. Благајни — — — | 6000) 600,0) 600,0! 600.0| 600,0 Вредности рез. фонда — || 1190] 1376] 1658) 220,9) 220,9 Вредности ост, фондова 195: 283. 295) 336) 336 Непокретности, завод за

израду новч. и намештај || 1540] 155,14! 160,4! 195,51 1955 Разна актива — — — — | 4644! 819,312,037,212,164,7|2,469,6

ПАСИВА Капитал — — — — — 1800) 150,0) 180,0| 180,0| 180.0 Резервни фонд — — — || 133,3! 153,5) 200,0 221,6) 22',6 Остали фондови — — — | 274 299) 341 366) 36

Новчавице у оптипају — ||4,890 0/5,408,5 5.358 7,6.452,3|7,404,0

Обавезе по виђењу:

потраживање Државе — 14 59,4“ 178 384)! 32,2 жиро-рачуни — — — || 689,7| 651,2,1 433,0/1.112,4| 8241 разни рачуни — — —|| 6886) 91861,04,5,9,1 094,4) 780 0

Укупно 1,385,7|1,629,2 2,49 1,72 245,2!1.636,4 Обавезе са роком — — || 193,4' 50,0) 500) 50,0) 350,0 Разна пасива — — — — "|| 166,6) 284,6) 3633) 2785| 265,

Оптицај и обав. по виђ, ||6.275,7/7.037,8,8.291.3 8,697,5/9.0 10,3 Укупна подлога: | -- 28,59) прим, — — — |1.881 6/2.089,5.2 202,1/2.376,3/2 423,0 зл у кас 28.59/ прим. 1,717,9,2.041,0|2,.192,52,354,4/2 354 6 укупно покриће — — 2998 |,968 |26550 27329, |2680% покриће у злату — — |2737 2729 |26140927067.. 604%

Београдска берза

Извештајна недеља од 30-1Х до 6-Х-1938.

ЕФЕКТНО ТРЖИШТЕ

Реакција и реакција на реакџију

Интересантно је било развиће курсева на ефектном тржишту у недељи која је следовала непссредно уклањању ратне опасности. На свима берзама на свету — нека нам се допусти овај претерани израз — било је развиће курсева истоветно. Најдубља криза била је у среду 28 септембра. У четвртак је постигнут споразум у Минхену којим је отклоњена ратна опасност; али је на свима берзама по-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Ссрана 653

чео обрат навише, ако се не може рећи за све да су у време састанка већ знале за његов резултат. Свакако да је сама чињеница да четири велике силе конферишу, и то на позив Хитлеров, дејствовала ублажујуће на депресију која је владала пре тога. 29 септембра на свима берзама је био огроман скок. Почевши од њујоршке берзе па све до париске, која је уопште најслабија и из других разлога, курсеви су 29 премашили оне у очи кризе. Као што лепо примећује један лондонски берзански известилац, курсеви су тога дана репарирали све губитке од абисинског рата, аншлуса и немачко-чехословачке кризе. Толико је силан био скок. Али је већ сутра дан, 30-га, на неким берзама скок заустављен, а на неким је чак наступила и мала беса.

Нешто сличнога било је и на београдској берзи, као што показује доња таблица.

29-1Х 30-1Х 3-Х +% 5-Х 6-Х Ратна штета 439.— 46150 479.50 476.50 476.50 473.50 Ратна шт., термин —= 471.50 == = === 472 40/6 Апрарци 1920 0 == —— | - 61.50 Аојј Аграрци 1934. —— —— 60— == = == 69 Беглуци HEJ DJ. 9250. 0250 ___ о 69/о) Беглуци, тер. =--=- = | === | O 06 пер бој, Далматинци —= 90— 92— 9150 —= 9169) Шалмат. терм. = = | —-== === | 7 5 79, Инвестициони —— | —=— == —= 100— 100.79/о Селигман ________ ___" ____ ____ | 70јо Стабилизац — —_ __-- —- | === | = | === 7%/ Блер Ol: 04 ___ ___ 92890 Блер ___ _____ GO0— 09 — __ оз Шрв. Крста __-_ __--- ||____--- | === | ===> 77:75 Дувански лоз | _—___-_ ____ _--___ === Народна банка 7150— —= == == 7.355.—7.400.Паб, ситни ОДО 225 __ ___ ____ 225Паб, средњи ____ _______ ___. 20. Паб, крупни 915 — 230—— 92999 —== === | ===

Максималне курсеве имали смо трећега. То је била оптимистичка реакција на депресију У прошлој недељи, реакција која је наступила 30-га и продужила се још и 3-га. Може се рећи да је код нас врхунац курсева био онога дана кад је на другим берзама већ настала мала коректура на ниже.

Идућег дана, 4-га, извесни курсеви попуштају као например Далматинци и Ратна штета. Остали остају непромењени, али је посао веома слаб и извесно мртвило поново наступа. Петога је мртвило још веће, иако курсеви не попуштају даље. Шестога пак, последњег дана извештајне недеље, настаје попуштање код највећег дела папира а обрт је био готово толики колики и остала четири дана у недељи. Ратна штета пада на 4375, а термин на 479. — Беглуци попуштају на 915, Далматинци на 91, 7% Блер на 92. Само акција Паба остаје непромењена, док акције Народне банке скачу на 7.400 дин. — курс по коме је направљен већи закључак.

Како да објаснимо ову појаву» На страним берзама питање се поставља другојачије него код нас: пошто су курсеви прешишали ниво пре кризе, то се природно поставило питање да ли у политичкој и економској ситуацији у Европи и у целом свету постоје моменти који би оправдали ново скакање курсева преко нивоа из целе 1938 год. У Енглеској се сматра да је један од моћних оптимистичких фактора енглеско-немачки уговор, по коме се ис-