Народно благостање
Страна 654
_ кључује рат међу њима. За економске о АЕ се не може рећи да би оправдавале даљу“ хосу.' TS SILI
| Сасвим другојачије стоји. ситуација. код нас. "Код | нас курсеви нису прешли ниво ПЕН кризе, "напротив они се наЛазе делимично испод њега; то нарочито важи за најважније берзанске папире: Ратну. штету И 60/о Атрарце. Код нас се дакле поставља питање, какви могу бити разлози "да курсеви попусте испод нивоа На коме. су били пре кризе. Одговор можемо формулисати кратко. следећим речима: попуштање курсева је реакција на реакцију. "Скок претставља једну резкцију на пад курсева, а пад при крају недеље претставља реакцију на скок. Како међутим, скок "није био претеран, то се пита откуда реакција. Она, је дошла једним делом од оног малог броја који је имао храбрости да купи папире при вајнижим курсевима. "Говори се да је један берзијанац купио Ратне штете у износу од ми: лион динара номинално по 45. Изгледа да је баш тај допринео обарању Ратне штете, нудећи тај милион при курсу од 478—– имајући наравно још увек велику зараду и при нижем курсу. Али то неће бити главни разлог попуштању курсева. Он је више психол шке природе. Као што знамо за време кризе обрт је био минималац. Ни после кризе у првој недељи није био велики као што се види из доње
таблице. |
а IX 80 IXS—6 X
| У хиљадама динара Ратна штета Пи 3.422: - 3.030. Ратна штета, термин _ 1.408— | "601.496 Аграрци 1921 | о | | 40% Аграрци 1934 (5 222 3179/o Инпзестицнони | | 342.— | 324 6 Беглуци _ 00 — 2.469.'боуо Беглуци, термин — 176.69. Далматинци 691.— 1.642 — ·
7%% Блер 1: 401 — 36— 8%/ Блер . | 190 0
79 Селигман — Др Народна банка НЕ 177——. . 128.Паб пој 223— 147.Укупно ŽABA 8 боб EE
Што се тиче последње недеље, тежиште обрта пада баш на последњи дан. Било је налога који нису могли за време кризе бити реализовани и чијој се реализацији приступило сада. Други много важнији разлог лежи у душевном стању ималаца хартија од вредности.
Скоро три недеље живео је ималац хартија од вредности у највећој депресији. Услед сложног и патриотског држања берзијанаца на берзи се није ништа могло нудити по буди коју цену: А било је ималаца'који су. пред ратном опасношћу били готови да продају бар један део- свог портфеља за 20 до 3096: јевтиније у толико пре - што сих има који су га још јевтиније кутили.-Имаоци су били блокирани, ухапшени са својим портфељима,. Један "мали 'број међу њима изгубио је сваку вољу на: ову врсту пласмана, бар за извесно време. Кад су курсеви скочили они су хтели да продају, али су очекивали даљи: скок. Па како бвај није наступио, а како су.курсеви релативно много скочили према стању за време највеће кризе, то се-тек претноследњег дана у извештајној недељи почело са: продајом. Временом ће то да прође. Заборавиће се ова криза каб и све раније. Али је лако могућно да ће се наћи но који ималац хартије који се неће више вратити томе пласману. Ето због тога је врло важно питање неговања курсева држав-
__ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ 550
= Бр, 4.
'HHX хартија и њихових ималаца. То је предмет пажње у свима земљама. Нема данас ненегованог-државног кредита
нити имаоца. државних хартија од вредности. У том погледу и код нас мора да наступи промена сад кад стојимо пред мерама које треба да ангажују у великом обиму наше.тржиште капитала. | Таблица обрта показује једну врло интересантну промену у структури његовој: До сада су редовно три папира односила 90% обрта: Ратна. иттета, Беглуци и Далматинци. У. овој недељи „настаје велики обрат: Ратна. штета задрпадају y о Бели | још много више. То је Антересантна појава за коју се није могло наћи одмах објашњења. То ћемо теку току идуће недеље моћи да расветлимо. На тржишту акција у Загребу био је један закључак у Трбовљу по 190:
Обрачунски курс долара са примом био је: 30-1Х: 43.9666; 3%: 43.6916; | 43.5416; 5-Х: 48.5916; 6-Х: 43.5666.
Наши папири на страним берзама
Доња таблица показује, како-су се курсеви нагло опоравили после споразума у. Минхену, када се цео «свет одао оптимизму. Курсеви наших папира на париској. берзи па и на лондонској и њујоршкој, достигли су ниво који су имали пре него што је избила политичка криза. Курсеви Ha перикој И били су следећи: i
х i + ~ ŠOU
O | О 2218 3015 23% 4%/0 1895 ПО 255.— 292 =. 310 5 1902 _ 307.50 305 35 јој 1906 <. | 277.— » 817.— : 340.41/50/) 1509 ·270.— 8302.— 325 41/29/1910 278. | 30450: А. 1356 41/5/0 1911 ПО | 905. 308.50 324ОМ ода 2 | 07 — 300. ______ 7906 Стабилизацидни ||| 300 40: 361500, Фундинг 91 ___IOZ—_ ~» 6Курсеви на њујоршкој берзи били су: | 7%, Блер 890 Блер 790 Селигман 4 „октобра 26.625—27,5 27.125—29,75 40—43
ДЕВИЗНО ТРЖИШТЕ
Немачка марка била је за последњих недеља под јаким притиском. На њен курс није деловала само. могућност рата, него и велика обилност робе. Верованоћа да ће доћи до рата постала је у прошли петак сасвим мала, а одмах видимо и реакцију у знатном скоку курса. Народна банка,. која је све дотле морала врло обилно да: интервенише да би спречила стропоштовање курса, искористила је тај моменат и повукла се са тржишта, Али повољан политички преокрет није могао да буде темељ даљег повољног развитка, пошто је понуда већа него тражња. То ништа абнормално није, пошто се налазимо у сезони нашег најјачег извеза. Врло: лако може да се“понови случај из прошле зиме: и пролећа, када је тражња премашила понуду, пошто је наш извоз: опаб, и када је Народна банка морала да даје рббу' да "би спречила пренагли скок курса. Код фунте стерлинга је ситуација непромењена. “Народна банка је и даље подмиривала "највећи део потребе, Грчки бонови су скочили. Велика је потреба за њих што се види и из необично великог промета. Курсеви су били следећи: