Народно благостање

Страна 698

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ II pl

дуће неће куповати папире општинских зајмова које EHглеска банка по својим правилима не може да дисконтује. Пре су оне због обиља капитала, за који нису могле да нађу згодан пласман куповале у већој мери општинске хартије од вредности са роком од 3 до 12 месеци. Лакоћа добивања кредита имала је за последицу повећање летећих дугова општина, чије су финансије и раније у јавности називане расипничким. Да би покриле извесне расходе оне су повисиле прирез на приход од земљишта, што је врло неповољно деловало. Септембарска криза, када се знатан део страног капитала повукао из Енглеске, показала је банкама да општински папири нису згодан објект за пласирање капитала због тешкоћа редисконтирања. Мање општине, пре кризе, могле су добити зајам под истим условима као и велике, али за време кризе њихове папире није хтео нико да купује, јер се приликом давања кредита није водило много рачуна, о кредитној способности општина, а осим тога неповерење у општинске финансије је врло велико. Ова одлука банака је уједно знак промене прилика на лондонском новчаном тржишту, што се већ одразило на поскупљавању кредита за државну благајну.

—- Три велике немачке банке воде преговоре са чехословачким о преузимању њихових филијала у Судетским крајевима. Тако Немачка банка преговара за Чешком Унион банком која има 23 филијале и 2 експозитуре у Рајху и припојеним крајевима од укупно 34 филијале и 4 експозитуре, Дрезднер банка са Живностенском банком и Ческом експортном банком. Прва има у Судетским крајевима 4 филијале а друга 27 и 5 експозитура. Дајче КредитАншталт из Лајпцига намерава да предузме 25 филијала Англо-Чехословачке банке и Прашке кредитне банке и преговори су у току.

JAVNE FINANSIJE

— Крајем јуна ове године у Немачкој је сума исплаћених пореских бонова износила 2,23 милијарде РМ или 99%/% од целокупне суме издатих бонова. У августу је још остало неисплаћено 11,3 мил. РМ. Емисија њихова имала је за циљ да се немачкој привреди пружи потребан кредит а да се не оптерети кредитно тржиште и да се порески приходи Рајха не смање. Издате су две врсте: за плаћање пореза и за набавку рада, али су се обе сводиле на смањење пореза, које је свако пореско лице морало да реализује продајом бона а држава га је имала да осети тек после 5 година. Пореских бонова је издато у износу од 1.4711,1 мил. а остало отпада на оне за набавку рада.

— Југословенска влада донела је Уредбу о регулисању општинских и бановинских приреза на земљишта аграрних субјеката којом се бришу сви општински и бановински прирези дуговани до 1 јануара 1938. Уредба се односи на сва лица која су добила земљу по Закону о ликвидацији аграрне реформе на великим поседима или по раниЈим привременим законима. Ови дугови износе укупно 78,! мил. дин. од чега пада на бановински 16,3 а на општински прирез 61,7 милијарду. Осим тога предвиђено је и олакшање плаћања ових дажбина за наредних 8 година. Ефекат тог олакшања износиће око 8 мил. дин. годишње.

— Vlada je Drisala agrarnim interesantima sve banovinske i opštinske prireze koje su oni dugovali do 1 januara o. 2. Ovi dugovi iznose ukupno 78,2 mil., od čega pada na banovinski prirez 16,4 mil., a na opštinski 61,8 mil. din.

— Treća tranša nemačkog 41/5/o zajma od 1!/» milijarde Rm, o kojoj smo već pisali, upisan je u celosti još pre određenog roka. 550 mil. bilo je upisano odmah u početku, a 950 mil. pre 24 oktobra o. g., koji je bio zadnji dan upisa. Nemačka štampa piše da је momenat za emisiju bio vrlo srećno izabran, pošto su u oktobru dospevali kuponi mnogih

hartiia od vrednosti, čiji su iznosi znatni, iako se cifarski ne daju tačno odrediti. Taj je momenat najviše, uticao da je zajam pre roka upisan.

TRGOVINA

— Za prvih devet meseca o. с. naš izvoz iznosio је 2,8 mil. tona prema 3,4 mil. t. u istom periodu prethodne godine, u vrednosti od 3,5 mili{arde din. prema 4,5 milijarde. Uvoz se u istom periodu smanjio na 811.520 tona u vrednosti 3,8 milijardi prema 976.100 tona i 3,7 milijarde. Trgovinski bilans је za prvih 9 meseci pasivan za 259.1 mil. din., dok ie prošle godine bio aktivan za 727.3 mil. din.

— Продаја на мало у Немачкој порасла је у августу ове године за 1396 према истом месецу прошле године. Код неких производа проценат је још већи. Тако на пр. код продаје дувана он износи 15, код текстилних артикала 30;2,

радиоапарата 25, ПОЛОВИ редни машина чак 50 и животних намирница 127.

— Prema pisanju dnevne štampe Uprava državnih monopola prodala je Francuskoj 150.000 kg. ћегсегоуаског duvana i Poljskoj 300.000 kg.

— Prosečni nivo cena na malo životnih namirnica u Engleskoi, prema podacima Ministarstva rada, bio je početkom oktobra o. g. viši za 56%o nego početkom septembra, a za 6890 УБ песо u istom mesecu 1937 godine.

TRGOVINSKA POLITIKA

— Ministar finansija dozvolio je da se železnički pragovi od hrasta mogu izvoziti i u klirinške zemlje, s tim da Narodna banka može da fraži izvestan procenat vrednosti robe u devizama. Izvoznici smatraju da je time onemogućen izvoz Železničkih pragova, pošto oni idu prvenstveno u Kklirinške zemlje i neizvesno je kada će tražiti Narodna banka devize za njih.

-— Stalni Švajcarsko-jugoslovenski odbor, koji ima da reguliše pitanja u vezi sa primenom nedavno zaključenog trgovinskog sporazuma, rešio je da se kao maksimalni kontingent za uvoz one Švajcarske robe koja je pod kontrolom uvoza kod пад шугш 12 mil «šv. fr. u vremenu od 1 oktobra do 31 decembra. Taj kontingent se može povećati na Osnovu sporazuma. Švajcarska će imati pravo u istom periodu da kontroliše izvoz onih artikala u Jugoslaviju, koji ne podleže kontroli uvoza. Najzad je rešeno, da se protivrednost našeg izvoza jaja, svežih i, upakovanih šljiva i upakovanih astalskih jabuka upotrebi isključivo za otplatu našeg klirinškog duga u Švajcarskoj.

— Између Пољске и Немачке склопљен је уговор, којим се Пољској одобрава робни кредит од 120 мил. злоти. Немачке фабрике лифероваће машине, апарате, алате и разна постројења за нове фабрике у Пољској. Рок испоруке трајаће 27» године. Пољска ће тај кредит и камате исплатити дрвом и пољопривредним производима. Испорука и обрачун вршиће се засебно ван трговинског уговора м споразума о клирингу.

— Румунска Народна банка обуставила је ових дана све клириншке исплате за приватан увоз из Енглеске. Увознике који су пре 9 месеци увезли робу позвала је да плате исту слободним девизама. Ова мера изазвала је велико УЗ буђење у привредним пруговима, пошто увозници морају да плаћају слободне девизе по вишем курсу. Клириншка фунта је нотирала 19 октобра 676, слободна из 407» квоте скочила је од 960 на 1010 леја а она из 209 квоте чак на 1200 леја. Тако ће увозници морати да плате робу коју су пре неколико месеци увезли за.50—90% скупље. Последица тога је да су сторниране све поруџбине из Енглеске, пошто је енглеска роба јако скупа.