Народно благостање

ee RAR RRK Ra

59, октобар 1938.

SAOBRAĆAJ

— У немачкој дневној штампи пише се о могућности да Немачка добије слободну луку у Ђенови или Трсту ради олакшања транспорта производа италијанских колонија из Африке. | | · — U Beogradu, Kralia Aleksandra 20/IV, otvoreno je zastupstvo nemačkih državnih železnica. :

— Za prvih devet meseci o. с. porastao je broj turista u Drinskoj banovini, i to u Sarajevu za 3,5%/o. prema istom periodu prethodne godine i u baniskim mestima za 17,50.

— Polovinom oktobra o. g. stupila je na snagu DOvlašćena farifa br. 4G za izvoz semenja od soje u Nemačku. Ona će se primenjivati samo kod pošiliaka u zatvorenim kolima i to, ako зе pošilialac obaveže da će predati na prevoz najmanje 2000 t godišnje. Primena ove tarife treba da se propiše u tovarnom listu. Vozarina iznosi za 100 kg od Maribora do Hamburga za jugoslovenske pruge 28 Raihspfeniga za 10 tonske ı 21 za 15 tonske pošilike. Za nemačke 220 Rajhspfeniza za 10 tonske i 200 za za 15 tonske pošiljke.

— Ministar finansila je rešio na osnovu Zakona o neposrednim porezima da se »Putnik«, društvo za saobraćaj putnika i turista a. d. Beograd, oslobodi plaćanja poreza na dobiti za 20 godina.

RATNA PRIVREDA

— Ža vreme septembarske krize skandinavske zemlje izvezle su velike količine butera i jaja u Englesku. Engleske detaljne trgovine podmirile su potrebu za 14 dana. U Švedskoi je ratna psihoza bila uhvatila toliko maha, da su ljudi kupovali velike količine kafe, šećera, brašna, konzervi, čaja i drugih životnih namirnica plašeći se da ih docnije neće moći dobiti. Naročito su te pojave zabeležene u Štokholmu, gde je iedno lice poručilo samo, za sebe 100 Ке Кате, Opticaj novčanica je za to vreme porastao preko 1 milijarde kruna. Tako visok nivo nije bio dosada poznat u Švedskoj. U Norveškoj on je dostigao cifru od 460 mil. kruna.

— Kriza, koju je Evropa preživela u septembru, odjeknula je i u Egiptu, zbog tesnih političkih i ekonomskih veza sa Engleskom. Vlada je naredila da se stvore znatne rezerve pšenice i kukuruza. Formirana je specijalna komisija od pretstavnika ministarstva finansija, privrede i trgovaca koja je imala da se stara o nabavci životnih namirnica, u cilju stokiranja. Upravi železnica odobren je kredit za kupovinu 600.000 t uglja, što odgovara potrebi za godinu dana. Da ne bi skočile cene životnih namirnica, vlada je ugovorila sa trgovcima da im prodaje robu iz državnih rezervi, s tim da cene ostanu nepromenjene. Radi kontrole cena nameravala je vlada da odredi njihovu visinu i obrazuje komisiju koja će voditi nadzor nad njima i raspodelom životnih namirnica.

— U Čehoslovačkoj je zavedena obavezna služba rada. Krajem prošle nedelje organizovana su tri radna logora. NeZaposleni radnici i nameštenici pozvani su da se jave vojnoj komisiji na pregled radi ustanovljenja radne sposobnosti. Postupak je isti kao kod rekrutovanja za voisku. Prvi bataljon je već formiran | podeljen na 4 čete po 250 ljudi. Svi su raspoređeni u tri grupe a, b i c već prema sposobnosti za teži ili lakši rad, Bataljonom komanduje jedan major. Disciplina u logoru i za vreme rada je vojna. Svi članovi logora potpadaju pod vlast vojnih sudova. Odelo, rublje i obuću daju vojne vlasti. Hranu spremaju broine poliske kuhinje na mestu rada. Radno vreme je 48 sati. U programu je i vojna obuka. Prvi bataljon je već počeo sa radom u okolini Praga na popravci puteva. U čehoslovačkoj štampi se ističe da je #0 роčetak i da će se docnije organizovati niz novih radnih logora.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 699

AUTARKMKIJA

— Талијанска комисија за аутаркију решила је да заведе контролу цена текстилних производа и одреди проценат у коме се морају мешати у штофове домаћа влакна. Сваки трговац мораће у излогу да назначи цену робе. На тај начин, очекује се да ће се повећати број муштерија. Осим тога извесним муштеријама даваће се роба по сниженим ценама (нпр. породицама које имају много деце). Предвиђене су казне за оне који се не буду држали ових прописа. — Na sednici talijanske Vrhovne komisije za autarkiju konsratovano је da je ovogodišnja poljoprivredna proizvodnja zadovoljavajuća. Žetva žita bila ·je 80 mil. q. Zbog porasta stanovništva, treba da se poveća proizvodnja na 90 mil. PredViđeno je povećanje proizvodnje šećera i uglja. Produkcija celuloze je znatno napredovala, a kazeina nije dala rezultate koji su se očekivali. Veliki napori su učinjeni da se sirovine za tekstilnu industriju proizvode u zemlji i da se smani uvoz pamuka, lana i jute. Produkcija električne struje je udvostručena za poslednih 10 godina. Dobri rezultati postignuti su i u drugim granama industrije, naročito olova, cinka, sumpora ı mangana: Od oktobra 1937 do oktobra o. g. podneseno je 1540 molbi za osnivanje novih preduzeća. OdoDreno je 959,

17 POSLOVNOG SVETA

Zborovi akc. društava:

29 oktobar. — Dugoselo d. d. za ind. drva, Zagreb (rerovan). — »Kutjevo« ind. drva d. d. Zagreb (redovan). iImpregnacija drva, električna pilana i milin d. d. u Zagrebu (redovan). 70 |

81 oktobar. — D. d. za asfaltiranje i taracanje, Zagreb (redovan). — »Dolina« šumska industrija d. d. u Zagrebu (vanredan). — »Polikemika« d. d. za promet i industriju sirovina, Zagreb (redovan).

10 novembar. — Jugolov d. d. za promet i trgovinu divljači u Zagrebu (redovan).

14 novembar. — Bosansko d. d. za iskorišćavanje drveta i pogon parnih pilana u Banjoj Luci (redovan).

20 novembar. — Građanska štedionica u Vel. Gradištu (redovan).

21 novembar. — Vračarska štedionica u Beogradu (redovan). 20 novembar. — Ferokontinent a. d. za trgovinu gVO-

ždem u Beogradu (redovan).

"Trgovački registar

Štedionica Savske banovine u Zagrebu, upis člana upravnog odbora g. Bogdanovića Zvonimira. — »Sava«, opće osiguravajuće dioničko društvo, Zagreb, upis člana upravnog odbora g. Bože Banca. — »Tanin« d. d. za promet proizvoda za strojenje kože, Zagreb, upis člana upravnog odbora g. d-ra Adolfa Cuvaja. — »Juta i konoolia« a. d. u Beogradu, upis člana upravnog odbora g. Osvalda Hermana. — Fabrika obuće »Boston« a. d. u Beogradu, upis promene naziva Firme u »Fabrika obuće i gume »Boston« d. d. u Beogradu« i cilja društva.

RAZNO

— Međunarodna trgovinska komora u Parizu uputila je vladama svih država apel za privrednu saradnju. U prvom redu zahvaljuje državnicima, čijom je zaslugom sačuvan mir i ističe da čežnja za mirom ne sme da ostane neiskorištena. Narodi veruju da su njihova sigurnost i blagostanje ugroženi politikom drugih. Posledica politike nepoverenja je pojačana izolacija. Stoga ona smatra da treba ofstraniti atmosferu nepoverenja i bez odlaganja preći na politiku prijateliske saradnje