Народно благостање

Страна 7 12

мену пре кризе. У 1937/88 години дуванских израђевина потрошено је укупно 7,7 мил. кг. или просечно Уг килограма на главу. У 1936/37 Tr. потрошња је била још мања и изнела је 6,94 мил. кг. односно око 0,400 кг. на главу. У 1937/88, према претходној години, потрошња се повећала за 11,99. До овог повећања дошло је услед повећања куповне снаге, али и добрим делом због ефикаснијег сузбијања кријумчарења. Да је овај разлог био важнији доказује и околност што је потрошња дувана, упркос побољшању економског стања, још увек знатно иза оне у времену пре кризе. У 1927-28/1929-30 просечна годишња потрошња дуванских израђевина износила је око 10,34 мил. кг; или око 850 гр. по становнику: Према овом времену у 1937/38 потрошња по становнику пала је за око 40% а 1936/37 52%/0! Тешко је претпоставити да је за оволики мањак у потрошњи могло да се повећа кријумчарење. Цифра смањења потрошње и сувише је велика за шверц. Према томе остаје закључак да се од 1929/30 у нашој земљи потрошња дувана осетно смањила. Тачност ове констатације потврђује кретање прихода од дуванских израђевина који су у истом међувремену пали за свега 9,6%• према паду укупне потрошње за 25%, односно по становнику за 4090. У овој великој разлици између смањења потрошње и прихода долази до изражаја продајна политика монопола, која је настојала да смањени приход, услед опадања потрошње, надокнади повећањем цене дуванских прерађевина. Услед тога потрошачи су прибегавали јевтинијим врстама дувана. Тај процес преоријентације ка лошијим односно јевтинијим врстама дуванских израђевина није још завршен, што је најбољи доказ колико су цене дуванских израђевина високе и за садашњу куповну снагу широких потрошачких маса наше земље.

У 1937/38 години потрошено је 2,924.000 кг. крижаног дувана. Према претходној години потрошња се повећала за 598.000 kr. односно 25,79. Потрошња се повећала искључиво код најјевтинијих врста: код савског дувана и дувана за лулу П врсте. Потрошња цигарета се незнатно повећала, за 5,890. М овде, као и код крижаног дувана, имамо појаву преоријентације на јевтиније врсте. Нарочито је велики пад у продаји цигара.

Због пораста потрошње крижаног дувана повећала се и потрошња цигарпапира за читавих 29,20. У потрошњи овог монополског артикла највише је дошла до изражаја политика високих цена. Чим су приходи показали тенденцију опадања, монопол је дошао на идеју да изједначењем цене крижаних дувана са ценом цигарета утиче на повећање потрошње цигарета односно прихода, — пошто су цигарете скупље. Са том политиком почело се марта 1930. Потом, у јануару 1981 уведено је ограничење продаје цигарпапира, тј. овај се могао купити у одређеној количини само заједно са дуваном. Та политика међутим, имала је сасвим супротне резултате, јер се потрошња цигарета није повећавала у сразмери опадања потрошње крижаних дувана, а паралелно с тим опадала је и потрошња цигаретпапира, док се исто тако повећавао шверц. Тек у августу 1981 престало је да важи ограничење продаје цигаретпапира, односно везана продаја са крижаним дуваном, што је одмах утицало на повећавање потрошње и крижаног дувана и цигаретпапира.

Од осталих монополских артикала најважнији су со и петролеум. Развитак њихове потрошње интересантан је утолико више, што их највише троши село. Потрошња соли У 1937/38 изнела је 150,4 мили. кг. према 148,2 мил. кг. У претходној години. У годинама пре кризе потрошња се кретала око 130—135 мил. кг. Со се највише троши за људску храну (127,9 мил. кг.), затим за индустријске сврхе 12,49, за сточну храну 8,1 и за рибарске сврхе 1,9 мил. кг. Водећи политику. смањења увоза монопол је настојао да се потро-

НАРОДНО. БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 45

шачи у западним крајевима државе, навикнути на: јодирану со; преоријентишу на варену кречанску, а у источним крајевима земље, који троше камену со, настојао је да форсира продају морске соли. У потрошњи 1987/38 на првом месту је морска со са 64,5, затим варена са 51,8 и камена са 32,1 мил. кг.

· До кризе потрошња петролеума била је око 38: мил, кг. годишње. У 1937/88 продато је 31,4 мил. кг: према 33,6 у претходној години. Наведене цифре за последње две године не поклапају се са фактичном потрошњом, јер оне означују количине на које је, у односним годинама, монопол наплатио таксу. Потрошња међутим, показује нешто веће цифре, јер монопол наводи да се она, према стању из времена пре кризе, смањила свега за око два милиона килограма. Према тим подацима троши се годишње око 36 мил. кг. од чега 32 мил. кг. за осветљење, а 4 мил. кг. за индустријске и пољопривредне сврхе. Опадање потрошње. монопол тумачи порастом електрификације.

Продаја жижица, у поређењу са периодом пре економске кризе, пала је у истој сразмери као и продаја дуванских израђевина за 259.

Анализирајући кретање монополских прихода ми смо указивали на погрешност продајне политике дуванских израђевина. То смо судили на основу кретања прихода, али нисмо могли претпоставити да је потрошња опала у оваквим размерама. Сад тек можемо да видимо колико је та политика била нецелисходна како по фискус тако и по крајеве упућене на производњу дувана. Врло је невероватно да је наша земља једина у којој је потрошња дувана по становнику за неколико последњих година, упркос знатном економском побољшању, пема стању од 1930/31 скоро преполовљена.

Ових дана отишло је из Италије 1900 сељачких породица, са оке: 15.000 чланова, да се населе у Либији. Досада насељено је свега 5000 Талијана, тако да овим транспортом заправо почиње колонизирање великог обима. До 1940 требало би да се насели још 20.000 лица. Абисинија према томе не долази у обзир ових година за насељавање већег обима, него ће, као што изгледа по плану о производњи памука радна снага бити рекрутована од урођеника, а само технички и пословни специјалисти биће Талијани.

Колонизација Либије дошла је после: извршевих припремних радова. Требало је наћи погодно земљиште и изградити путеве и артешке бунаре. Земљиште за обрађивање налази се само у ужем приморском. појасу. Велик: део ослобођен је за колонизацију потискивањем Бербера у унутрашњост, а орањем помоћу трактора: оспособљене. су: за културу раније необрађене површине.

Припремни радови колонизације били су тако опсежни да урођеници могу одмах започети обрађивањем. Још 1932 основан је Либијски уред за колонизацију, коме је држава дала кредит од 500 мил. лира. Његова је задаћа била да израде путеве, бунаре, куће, разграничи фарме и да припреми све што је потребно за обрађивање. Због таквих радова и начин колонизације је нарочит, донекле сличан оном које проводи Јеврејско удружење“ за колонизацију Палестине. Насељеник у прво време обрађује фарму као најамни радник Уреда. Кад се упозна са приликама пољопривредне производње и покаже да им је дорастао, однос се мења у закупни. Насељеник се задужује за храну, семе, и друга средства која даје Уред, а одобрава му се вредност његовог производа, Овакав однос имао би да траје пет година, када насељеник постаје сопственик

Колонизације Либије