Народно благостање

6. новембар 1928.

фарме са свим зградама и инвентаром, вредност којих има да отплати у року од 25—930 година. Сваки насељеник има право на помоћ од државе, која се пење до 30% вредности фарме. |

Насељеници су бирани углавном из закупника у горњој Италији. Већина њих није уопште имала своје земље, а у најбољем случају врло мало. Међутим, фарме у Либији имају по:20 ха. Породице морају да имају 3 мушкарца и 2 жене способне за рад, а да немају нејаке деце која би кочила. одрасле у послу. Код избора лица пази се на њихово здравље и политичко убеђење оца породице. Највећи број изабраних у овој партији је из густо насељених провинција Венеције, Ломбардије и Емилије. Досада била је пракса да се насељеници групишу према селима из којих

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 713

су дошли. Обрнуто, сада их мешају тако да у сваком насељу буду заступане све провинције, да се мешањем типова добије што солиднији подмладак.

Трошкови по појединој породици износе око 500.000 динара. Изгледа да је одлука о овако скупом колонизирању донесена после искуства да Либија није привлачна талијанским исељеницима, који су јој претпостављали стране земље. Требало је уз велике трошкове спремити све што је потребно за обрађивање, па се ишло чак дотле да је у свакој кући било брашна, макарона и других животних намирница, које ће колонисти затећи. Тим се ови вежу за земљу. С друге стране, вероватно су и колонијално-политички мотиви одлучили за овако скупу колонизацију: требало је проширити Италију на афрички континенат.

гва за

ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА

ПОЉОПРИВРЕДА

— У годишњем извештају Савеза аграрних заједница за Банат, Бачку и Срем наведено је, да је у 1937 год. насељено преко 200 нових колониста. Недостатак новчаних средстава много кочи акцију за изградњу станова и пољопривредних зграда. Преко 400 колониста нема куће ни пољопривредних зграда.

— Од овогодишње бербе памука задруге из Вардарске бановине моћи ће 365.000 кг памучног влакна да ставе: на расположење увозницима. Министарство трговине и индустрије извршило је поделу те количине међу увозницима. Откупна цена је 16,20 дин. по кг.

— Берба грожђа у Северној Далмацији дала је, по процентима 29/ више приноса него лане.Тако је на пр. шибенички срез дао 2.100 вагона према 1.700 у прошлој TOJUHHH.

— У „Агрономском гласнику" г. д-р Драг. Николић у чланку „Осигурање стоке од угинућа" изнео је интересантне податке о густини стоке у Југославији и у неким другим земљама. У Југославији било је 1985 г. 49 коња на 1 км“, у Немачкој 7,2, Бугарској 4,7, Данској 12,1, Белгији 7,6, Француској 5,1, Чехословачкој 5, Мађарској 8,7, Италији 26 и Пољској 9,7. Број говеда био је у Југославији 16,1 према 40,2 у Немачкој, 176 у Бугарској, 71,5 у Данској, 60,2 у Белгији, 284 у Француској, 30,6 у Чехословачкој, 18,8 у Мађарској, 23,3 у Италији и 25,1 у Пољској. Свиња је било 11,8 у Југославији, 485 у Немачкој, 9,7 у Бугарској, 76,7 у Данској, 421 у Белгији, 128 у Француској, 212 y Чехословачкој, 34,1 у Мађарској, 10,3 у Италији, 17,3 у Пољској. М најзад број оваца био је 37,2 У Југославији, 8,3 у Немачкој, 847 у Бугарској, 4 У Данској, 6,1 у Белгији, 12,3 у Француској, 3,6 у Чехословачкој, 13,2 у Мађарској, 28,6 у Италији и 7,2 у Пољској. Извршен је рачун и на 100 ха обрађене земље и на 100 ха становника. Навешћемо неКолико од ових последњих података. У Југославији је било 8,5 коња на 100 становника, 26,6 говеда, 19,6 свиња и 61,8 оваца, у Немачкој 5,1 коња, 28,5 говеда, 34,3 свиња, и 5,9 оваца, у Бугарској 7,8 коња, 29,4 говеда, 16,2 свиња, 141,6 оваца, Чехословачкој 11,6 коња, 28,4 говеда, 19,6. свиња

и 3,4 оваца, Мађарској 9 коња, 19,6 говеда, 35,5 свиња и

13,7 оваца итд.

ИНДУСТРИЈА

— У Кнежевцу код Београда подиже фирма Вестен из Цеља фабрику за прераду гвозденог лима.

— У Данској постоји интересантна појава да у индустрији расте број незапослених а у пољопривреди се осећа јака оскудица у радној снази. Прошле године. је инду-

стрија радила пуним капацитетом. Она подмирује скоро све потребе земље а добар део ради за извоз као индустрија машина за производњу млечних артикала, конзерви, уљаних погачица, цемента и бродоградилишта. Од лета 1937 индустријска производња све више опада. Мања предузећа су обуставила рад. Незгпослених је било крајем трећег тромесечја 90.000 или 18%/0 од целокупног броја радника. Пошто је због индустријализације извоз пољопривРредних производа у индустријске земље отежан, пољопривредници траже нову оријентацију економске политике. Пољопривреда нема довољно радника и могла би сада да запосли око 35.000 незапослених радника.

— У Цириху је основано акционарско друштво са главницом од 5 мил. франака које ће подићи фабрику авиона. |

ТРГОВИНА

— Министар трговине и индустрије наредио је, да је за извоз ситне стоке у Грчку потребна дозвола, коју ће издати Скопска експозитура Завода за унапређење спољне трговине. Извозне дозволе издаваће Стручни одбор, који се оснива при Експозитури. Његов задатак ће бити да одреди дневне, недељне и месечне количине ситне стоке с обзиром на расположиве контингенте и на потребе Грчког тржишта, да одређује индивидуалне квоте и хронолошки ред њиховог искоришћавања, да одређује мерила по којима ће се вршити подела контингената, да контролише, мења и употпуњава регистар извозника и да прати извоз ситне стоке и чини предлоге за његово унапређење. — Продаја на мало у Енглеској у септембру није ce: знатно изменила по свом волумену. Ратна криза утицала је само на повећање продаје хране. У свим дистриктима забележено је повећање OJL 41/»/o осим у централном и западном делу Лондона, где је продаја на мало опала код свих артикала. Осталих артикала нарочито одела и намештаја продано је за 3/%90) мање него августа,

— Призад је објавио да ће извозницима јабука у Немачку давати премију од 55 динара за сваких 100 кг. нето до. 31 децембра о. г. Сваком извознику доделиће се контингент од 5 вагона. Од редовног контингента за ову годину, који је: износио. 1.700 вагона, искоришћено је већ око 1,000 вагона, тако да преостаје још 700 вагона. Осим тога је Призад успео да добије ванредни контингент у вредности од 800.000 марака за јабуке намењене индустријској преради. — Призад је завршио овогодишњи откуп уљане репице. Откупљена је: цела овогодишња производња од 1.000