Народно благостање

19. новембар 1938.

дин. Оне су засад испод нивоа који су имале пре 30 септембра о. г. Разна пасива, која садржи пасивне клиринге, порасла је за 141 мил. на 305,1 мил. дин.

- Врло велике су биле промене и у активи. Зајмови се етплаћују у већој мери. Они су се смањили за 79,7 мил. на 1.795,9 мил. што скоро искључиво отпада на зајмове по есконту (78. мил. дин. на 1.757,2 мил.). Разна актива се смањила за 46,2 мил. дин. на 2.352,7 мил. што се засада не може објаснити. Није искључено, међутим, да је то у вези са порастом девиза, који је у извештајној недељи износио 20 мил. дин. (на 469,8 мил.). Сток хартија од вредности повећао-се за 15 мил. на 248,6 мил. дин. Пренос злата из иностранства у земљу наставља се. Злато у касама повећало се: за 32,6 мил. на 1.883,5 мил., са 28,5%/ прима за 41,8 мил. на 2.420 мил. дин., а злато на страни смањило за исто толико на незнатни износ од 95 мил. дин. Оптицај и обавезе по виђењу смањиле су се за 26,9 мил. на 9.037,2 мил. Услед тога се квота покриће нешто повећала на 26,119/.

Београдска берза

Извештајна недеља од 10 до 17-21-1988.

| ЕФЕКТНО ТРЖИШТЕ

_ Крајем октобра осетила се на београдском ефектном тржишту хоса (27-ог) и продужила се крешчендо све до 7-га новембра. Ратна штета скочила је од 470 на 477, Беглуци од 89,5 на 91, Далматинци од 89 на 90,75 итд. 8 новембра обрнула се тенденција, почело је слабљење курсева тако да је до краја извештајне недеље (17 т. м.) Ратна штета пала на 465, Беглуци на 89, а Далматинци на 88,25.

10-XI 11-XI 14-XI 15-XI 16-XI 17-XI

474.75 474.75 474.25 471.50 468.— 465.—.— 466.75 —.—=K Ратна штета, фебруар ——- —= —= == 49675 49 Аграрци 1921 —— == 6075 —= 60.50 —.4ј Аграрци 1934 = —— —— —=—= —.69/ Беглуци 89.50 бољ Беглуци, термин _—— —— == == = == 88.85

Ратна штета Ратна штета, децем. 475— —= —=

69% Далматинци 6%о Далматинци, терм. —— —= 79 Мнвестициони — —.7%5 Стабилизациони 79/о Селигман —.79а Блер 89/о Блер = === i —— Лоз Црв. Крста == __ i ___ _— _.Дувански лоз о —,.—= =,.—= Народна банка Паб, ситни

000 | ___ II II 930 —__ | __-- = -—- ==

| __ __ _-__

Паб, средњи Паб, крупни

| Берзијанци много лупају главу око питања откуда је дошла ова јака промена тенденције, шта је пресекло ону онако, сјајну хосу пре три недеље. Ко ова питања проучава напамет без документације обично долази до погрешног закључка. Велики део берзијанаца сматра да се изненада појавила врло велика промена и да то намеће дужност истраживања извора ове обилне понуде. Њихов је закључак дакле, да је повећаном понудом поремећена равнотежа између ње и тражње. Кад се, међутим, ствар проучава на

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 749

основу ·- докумената долази се до другога закључка. Један од најважнијих докумената у тим питањима је обрт Ha берзи. Из њега се истина не може да види тачно понуда и тражња, али омогућава мало дубљи поглед у стање на. берзи. За време прве недеље хосе од 25-Х до 3-Х1. обрт је био 8,8 милиона дин. У идућој недељи пао је на 6 милиона. ДИН. а у последњој недељи на 4,35 милиона дин.

11—17 XI 4—]0 XI

у хиљадама динара Ратна штета 1.463.— 2.116.Ратна штета, термин 328— —.6%, Аграрци 1921 190: — МБ 79 Инвестициони 252.— 190.69/, Беглуци 460.— 1.696.69% Далматинци 1.092.— 1.27179/о Блер 318— 280.79јо Селигман 220— 89. Народна банка 15— 112· Паб 12— 95.Укупно 4.350.— 5.975. —

За две недеље обрт се тачно преполовио. Опадање обрта не допушта претпоставку повећане понуде. Осим ако је та понуда шпекулативна, — а овде то свакако није случај пошто роба долази већином из публике. Истина, има доста нереализоване понуде, али кад роба тражи пошто пото купца, онда се обрт мора да повећа. Ако узмемо да је понуда остала непромењена за ове три недеље, онда се мора доћи до закључка да је пад курсева дошао услед смањене тражње. Тај је закључак потпуно јасан. Последњих. месеци најважнији део тражње на београдском ефектном тржишту сачињавала је јавна рука. То није никаква тајна. Последње две недеље, почела је јавна рука нагло да редуцира своју тражњу. Редукција је била тако нагла да је Oтишла далеко испод понуде, ашто је најглавније, та је редукција изазвала нову понуду из страха од даљег пада курсева и тако се дошло до стања: које смо доживели последњег дана извештајне недеље. Тога дана био је обрт непуних триста хиљада динара. То су дани, који су се код нас чешће појављивали. На једној страни стоје заплашени имаоци папира којима су курсеви већ и сувише ниски да би лако продали своју робу, а на другој све слабија тражња, гако да песимист има право да есконтује даљи пад курсева. Последњег дана извештајне недеље Ратна штета је: била 465, Беглуци 89 и Далматинци 88,5. Пад обрта дошао. је у главном од Беглука, Далматинаца.

Курсеви су пали већ тако ниско, да је лако могућно да се појави шпекулативна тражња која увек долази као реакција на већи пад курсева. Али она може извесно време да изостане из разлога што се жели да види даље држање јавне руке.

Ако се посматра ситуација У дужој периоди онда ми сматрамо, да је још увек извесна равнотежа на тржишту ефеката. Што се та равнотежа може да компромитује лежи искључиво у томе што се још увек продуцирају · нови папири. Не може се ни очекивати од нашег тржишта | да једнако доводи нове капитале који треба да приме нове папире. А код Далматинаца се стално производе нови папири, Тај вишак мора да прими други неко, а ако он то не учини, примиће тржиште, али по којим курсевима, то се не може напред да зна. Данашње курсеве није створила приватна: рука, јер је она куповала и по највећим курсевима.

· Ако јавна рука треба да се повуче, онда наравно настаје из-