Народно благостање

Страна“ 750

весно померање при чему би најгоре прошли 6% Аграрци, чија производња није довршена, који још нису класирани.

За то је најбољи доказ чињеница да се доста мирно држе остали папири који су ноторно класирани, као 4% H 796. Једино код 7% Блера настало је попуштање из симпатије која је редовна појава у оваквим приликама. Народна банка се држи врло“ добро, Паб доста ЛО ВЕ. 796 Инвестициони одлично итд.

Ледено је правило на берзи да беса рађа бесу и хоса хосу. Другим речима, да беса повећава понуду и смањује тражњу, а хоса има обрнуто дејство. Према томе један немиран и неконсолидован папир на берзи може да направи депресију на целој линији. Наша берза не тражи кикакве помоћи за старе папире.

Обрачунски курс „долара са примом био је: 11-Х1 43,8915; 14-Х1: 43.8666; 15-ХГ: 44.0166; 16-ХР 44.0041: 17-Х1: 44.0041.

На загребачком тржишту акција рађено је Трбовље по 180, Гутман 50 и Осијечка шећерана 75.

ДЕВИЗНО ТРЖИШТЕ |

У току недеље престала је велика понуда клириншких марака. Посао се обављао у нормалним границама. Понуда није била прејака. Тражња је била доста резервисана. Народна банка купила је смо незнтне износе. Курс је у минималној мери прешао доњу стабилизовану тачку. Код Лондона званично нема промене. Народна банка је и ове недеље давала робе, за увоз сировина. На приватном девизном тржишту, међутим, све је чвршће, чак и фунта и француски франак који су међународно попустили, Фунта je плаћана 245, долар 52—92,50, француски франак 137—138, швајцарски франак 11,72/2—11,75, белгијски франак 8,85 итд. Грчки бонови су били у току недеље стабилзи. Крајем недеље се тражња повукла, тако да је настала нешто слабија ситуација. Курсеви су били следећи:

London Berlin Madrid Milano Ба И-Х1: 238.— 1.430.— — —.— 35.75 Ca np. 209.36 1.767.96 i 232.18 U Без пр. 163.13 1.375.95 = 180.73 —.14-XI | 238.— 1.430.— — —.—m— 35.50 15-XI 238.— —.-—K — —.— 35.50 16-Х1 238.— 1.430.88. __ — —.— 35.50 17-XI · 238— 1.430.18 — — —.—

Обрт је био. мањи него прошлонедељни рекордни и износио је 30,4 мил. према 59.6 мил. од чега на Берлин OTпада 14,5 мил. према 42,5 мил. Лондон 15 мил. према 15,7 мил., Грчке бонове 668.000 према 666.000 итд.

On 20 о. м. увешће се нотирање компензационе девизе Праг.

Девизни курсеви у Цириху били су следећи: 31-ХИ-36 31-Х1-37. 31-1 10-Х1 17-Х1

Лондон 27:37. 2162. | 21655)8. 20.964 | 20:80/ Амстердам 238.30 240.60 24140 939.80 ~ 240.90 Њујорк 435.14 432.50 — 34674 441 4438 Берлин 17510 А 17495) 17492. 17670 , 12750 Париз 20.320. 14.687: “13.511/» 11.724 · 11.644 Праг 22.229, 15.19 15.21 15.15 15.15 Брисел —.— = 73.69 74.571} 74.95 Београд 10.— 10— 10— 10.— 10.—

Лондон и Париз показују пад, а Њујорк, Амстердам и Брнеел су -чврсти. У Лондону је дошло до јаког пада

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 41.

фунте према долару: Најнижи курс је био 4,69/8 дол. за 1

фунту, која се после опоравила на 4.70. Фунта је чак иу

Паризу попустила иако је и француски франак био међународно врло слаб. Према последњим вестима француски франак је даље попустио.

Тржиште злата

Паралелно са доларом скочила је цена злата на лондонском тржишту. Она досада није никада била тако висока.

шилинг с пенса Дин. ·

(по унци) (по КГ.)

1933 126 6 40.405 _

1934 141 40.345

1935 141 2. 54.409

1936 141 7 54.569

1937 140 11 54.312 8-Х1-1938 145 l/s 56.225 15-Х1-1988 148 a 57.139

Робно тржиште

Пшеница. — Од половине прошле недеље цене пшенице на светском тржишту нешто мало су се поправиле, јер се тражња повећала. До повећања тражње дошло је из два разлога. Први је разлог повећавање резервних стокова у појединим државама. Тако на пр. и Немачка која је ове

године имала добру жетву купује приличне количине које

су намењене државном резервном стоку. То исто чини H Енглеска, а и неке друге мање европске увозничке земље. Други разлог лежи у односу цене пшенице и кукуруза. Као што је познато већ дуже времена цена пшенице и цена кукуруза на светском тржишту је изједначена, а на неким тржиштима, као што је случај у Ротердаму, кукуруз је чак и знатно скупљи. Такав однос цене пшенице и кукуруза фаворизира знатну употребу пшенице као сточне хране, што је нарочито случај у Енглеској. Иста појава примећује се и у Сједињеним Америчким Државама. Услед тога велика понуда из извозничких земаља наилази на релативно довољну тражњу. Најбољу прођу има канадска пшеница са

којом се највише ради. С. А. Д. пак, упркос знатним суба. венцијама (плаћање разлике између домаће и светске цене близу једног долара по метричној центи) не успевају да

пласирају веће количине на светској пијаци будући се по истим ценама добија квалитетно знатно боља канадска роба. Услед тога претставник америчког друштва за уновчење вишкова за аграрне производе предузео је једно путовање по европским увозничким земљама не би ли на ли-

цу места могао да склопи потребне аранжмане. Аргентина |

је за пшеницу нове жетве одредила минималну цену од 7 пезоса за квинтал. Разлика између минималне цене и цене

светског тржишта доптлаћиваће се из девизног фонда чија ·

се средства састоје из разлике по којој овај фонд купује извозничке и продаје увозничке девизе. Да би се повећала

средства фонда влада је одлучила да продајну цену енгле- · ске фунте повећа са 16 на 17 пезоса односно да извршн |

даљу девалвацију пезоса. Интересантну новину у овој не-

дељи претставља повлачење Француске са тржишта, која ·

је, уместо продаје вишкова на светском тржишту, одлучила да ове вишкове у виду брашна продаје у својим дефици-

тарним колонијама које су до сада увозиле приличне ! коли-

чине пшенице и брашна.